РАНЕ НА ДУШИ БОЛЕЋЕ ДОК БУДЕМ ДИСАО: Потресно сведочење Богдана Букумирића о убиству српске деце у Гораждевцу (ФОТО)

НИЈЕ то двадесет дана, двадесет месеци, већ двадесет година. Ипак, и после две деценије од тог злочина, мени је тешко као и тада.

Богдан Букумирић - некад и данас

Упркос болу који сам осећао желео сам да видим убицу, да му запамтим лик уколико преживим да га питам због чега је пуцао на нас, децу која су само желела да потраже спас од врућине на реци. Али нисам успео. А, нажалост, правда је подстала неправда, јер, монструм, зликовац, или више њих, слободно шетају, а ми и породице мојих убијених другара Панте и Ивана и оних рањених и даље патимо. Јер, да је злочинац кажњем, можда би и наша бол без обзира на све била барем мало мања.

Овако, тачно две деценије од злочина на реци Бистрици у Гораждевцу код Пећи, за "Новости" говори Богдан Букумирић, тада петнаестогодишњи дечак. Признаје нам да се уочи сваке годишњице осећа посебно тешко.

Богдан у болничкој постељи на ВМА са својим оцем/Фото: А. Саханић

Богдану су лекари на ВМА, где је допремљен 11 сати након трагедије, давали свега четири одсто шансе да преживи. Нажалост, Пантелија Дакић (12) и Иван Јововић (19) нису имали ту срећу. Судбина је хтела да их куршуми злочинаца убију на месту тог 16. августа 2003. У нападу на српску децу, осим најтеже рањеног Богдана, тешке повреде задобили су Марко Богићевић (12), Драгана Србљак (13) и Ђорђе Угреновић (12).

- И после двадесет година осећам се ужасно, и даље не могу да схватим да на тако малом простору не могу да се пронађу зликовци - говори Богдан. Застаје, па поново помиње убијене другаре Ивана и Панту које, како истиче, не смемо да заборавимо:

- Говорим зато за "Новости", говорим да се злочин не заборави. Подсећа нас Богдан да је тог 13. августа био врео, летњи дан, да базен у селу није постојао, па је омладина потражила спас од врућине на Бистрици. Од тада, до данас - крвавој Бистрици. - Моја кућа је била најближа реци и сви који су одлазили на реку звали су ме да им се придружим. У први мах тог дана отац ми није дозвољавао, као да је нешто предосећао, али је, ипак, попустио - присећа се Богдан кобног одласка на реку.

Мајке, очеви и родбина на последњи пут испратили своје синове брутално убијене те 2003. Фото: А. Саханић

- Вода је била хладна..., на једној страни обале другари су наложили ватру да пеку кукуруз и ја сам им пришао. Није прошло ни пет минута, када је уследила рафална паљба. Био сам бочно окренут према нападачу и прва три метка су ме погодила у леву страну грудног коша. Иако нисам био свестан шта се дешава, и упркос несносном болу остао сам на ногама. У секунди ми је прошло кроз главу да хоћу да се окренем и видим који то монструм пуца на нас децу... Тада ме је још један метак погодио у стомак, па још два изнад грудног коша. Док сам падао, седму прострелну рану задобио сам у глави, док ми је осми метак окрзнуо чланак ноге - детаљно описује тренутке ужаса Богдан.

Био је, каже, свестан. Чуо је потом плач и вриску деце, затим и њихове родбине. Сви који су имали аутомобиле у селу дошли су убрзо до реке.

Фото: А. Саханић

- У сеоској амбуланти су ми превили ране и покушали да зауставе крварење, а у међувремену су тражили да ме патрола Кфора пребаци у њихову базу у Пећи, али су они образложили "да не смеју да дају пратњу", па су ме превезли, на своју одговорност, комшије Милован Павловић и Рајко Јанаћковић. Са нама је кренуо и мој старији брат, а се ћам се да ме је комшија Милован бодрио да сам храбар и да ћу преживети. Био сам свестан све до пијаце у Пећи где нам се покварио ауто. Будући да су на ауту биле српске регистарске ознаке, а да је био пијачни дан, Албанци су се окупили око кола из којих су покушали да извуку мог старијег брата, а нас тројицу ударали са свих страна. Комшију Милована су погодили каменом у руку, ударали песницама по глави, као и комшију Рајка који је покушавао да ме одбрани од удараца који су стизали са свих страна - прича Богдан и додаје да је тада изгубио свест.

Прича Богдан како су му касније рекли да су их избавили војници Кфора који су их одвезли до болице у Пећи. Сместили су га у собу у којој је био покојни Пантелија Дакић са оцем. Причали су му да се отац покојног Панте плашио да им не убризгају нешто у вене и да их отрују, па је одбио да им албански лекар пружи помоћ.

Нажалост, помоћи за Пантелију није било. Говори Богдан и да су му испричали да је докторка из Гораждевца која је пратила осталу рањену децу приметила да Богдан даје знаке живота јер помера десну ногу, због чега је инсистирала да га Кфор пребаци у северни део Косовске Митровице.

Парастосом и поменом, јуче обележене две деценије од злочина/Фото: Танјуг

- Тек после три сата стигао је хеликоптер Кфора у којем је поред мене био и рањени Марко Богићевић. И уместо за Митровицу полећу према Призрену где остављају Марка, а мене, како су ми испричали, одвозе у јужни део Митровице, где ме у бази Кфора оперишу и одстрањују слезину - говори Богдан.

 Парастосом и поменом, јуче обележене две деценије од злочина/Фото: Танјуг

Букумирић посебно наглашава да, осим лекарима на ВМА у Београду, највећу захвалност дугује докторки Милени Цветковић из Клиничко-болничког центра у Косовској Митровици, која је сазнала за његов долазак у базу Кфора у јужни, албански део града, и санитетским возилом дошла да види шта се са њим дешава. Каже да је присуствовала операцији, али да је, свесна тешких повреда, инсистирала да га преузму српске здравствене установе. Иако је Кфор одбијао, желећи да се доведе лекар из Приштине, попустили су на упорно инсистирање др Цветковић. Каже Богдан да га је преузела на сопствену одговорност и санитетом пребацила до Рашке.

- На ВМА смо, испричали су ми касније, стигли после поноћи. Уследиле су четири тешке операције на глави, две на стомаку. Из коме сам се пробудио после шест дана. На Преображење, 19. августа сам постао свестан да сам преживео трагедију на Бистрици. За убиство другара Ивана и Пантелије сазнао сам из новина, јер је неко ко ми је долазио у посету донео и штампу. Тада ми се стање поново погоршало...

Ипак, после готово шест месеци лечења у овој медицинској установи, повратио сам основне животне функције. Преживео је Богдан ране на телу, а на души, каже, и даље трају. Иако данас живи нови живот, има породицу, супругу и две кћеркице, злочин на крвавој Бистрици обележио му је године прошле и године будуће: - Нема дана ни ноћи да се не сетим злочина!

Препоручујемо

Политика

0 102

"НЕ ВЕРУЈТЕ ПРЕВАРАНТУ КУРТИЈУ": Харадинај оштро одговара премијеру лажне државе

12. 08. 2023. у 17:15

Политика

9 8

"СРБИ СУ ЦИВИЛИЗОВАНИЈИ ОД АЛБАНАЦА": Аналитичар из Приштине о ситуацији на КиМ - На северу је мирно, боље него на југу

09. 08. 2023. у 22:46

Политика

1 13

КУРТИ ХОЋЕ ДА ОБРИШЕ ТРАГ И НАШИХ ФИРМИ: План да се на сваки начин Београд протера са КиМ

11. 08. 2023. у 11:41

Политика

11 113

КУРТИ КРЕНУО У ЛОВ НА ПОВРАТНИКЕ: Зарић већ био привођен, а Пантић рањаван, огласила се Канцеларија за КиМ (ФОТО)

05. 08. 2023. у 18:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације