ИНТЕРВЈУ Марко Благојевић: Током лета мајстори улазе у "Вишеградску", ГАК "Народни фронт" биће пресељен на Нови Београд

Драгутин Стевановић

19. 03. 2023. у 16:12

ТОКОМ пролећа крећемо у набавку за радове на комплетној реконструкцији и доградњи Клинике за гинекологију и акушерство УКЦ, у Вишеградској улици у Београду. Ако све буде по плану, током лета би требало да буде потписан уговор и да уђу мајстори.

ИНТЕРВЈУ Марко Благојевић: Током лета мајстори улазе у Вишеградску, ГАК Народни фронт биће пресељен на Нови Београд

Н.Скендерија

Истовремено, приводи се крају студија о изводљивости, а потом почиње и израда пројекта за грађевинску дозволу за нови објекат ГАК "Народни фронт". Он ће бити пресељен на Нови Београд, у круг КБЦ "Бежанијска коса". И тај пројекат је у припреми веома дуго. Тамо је било потребно мењати план детаљне регулације, што је поступак који траје годину и по.

Ово је током посете редакцији "Новости" најавио министар за јавна улагања Марко Благојевић, истичући да је обнова и изградња здравствених објеката на првом месту листе приоритета овог ресора. А да је држава и те како озбиљна у намери да на све начине подстакне и повећање наталитета, потврђује и то што су се на списку за изградњу и поправке нашла и два велика породилишта.

 - Када је реч о "Народном фронту", у току су консултације са представницима свих одељења, да би студија о изводљивости могла да се приведе крају и да бисмо били сасвим сигурни да ће бити урађено све што болници треба. Они сад имају петнаестак хиљада неусловних квадрата, а по студији изводљивости требало би да имају 30.000-40.000 квадрата, и то на локацији на којој ће, између осталог, имати и паркинг.

ПРИВИЛЕГИЈА И ОДГОВОРНОСТ

СВЕ што радите, као шеф овог ресора, у фокусу је председника Вучића, а и ви сте често са њим на терену? Да ли вам то представља оптерећење, а колико помоћ?

- Управљање пројектима који су на свакодневној агенди председника је велика привилегија, уз то иде и велика помоћ, а пре свега огромна одговорност. Није председник лично заинтересован за те пројекте зато што му је тако дошло, него зато што су они од огромног значаја за државу и грађане.

о Колики је део буџета вашег министарства резервисан за здравство? 

- Само за здравство, и то само у овој години, опредељено је око 100 милиона евра. То је 60 одсто буџета Министарства за 2023. Радимо и пројекте у просвети, социјалној заштити, култури, спорту, али по обиму средстава, убедљиво је највреднији портфолио пројеката у здравству. То у довољној мери говори о томе колико Влада Србије сматра здравство важним сектором за улагање.

о Недавно је потписан уговор са ЕУ о донацији 35 милиона евра за "Тиршову 2"... 

- То је 30 одсто средстава потребних за пројекат изградње Универзитетске дечје клинике "Тиршова 2", који је важан не само за нашу земљу него и за читав регион. По обиму средстава, то је највреднији пројекат којим министарство управља, што не значи да га сматрамо значајнијим од других, који су у току или су планирани.

Н.Скендерија

о Шта су обавезе наше стране по том уговору? 

- Имамо обавезу да средствима располажемо у складу са правилима Банке за развој Савета Европе и ЕУ. Ово није донација из које се финансирају неке саветодавне услуге, техичка помоћ и слично. То се неће догодити у овом случају, јер ће сваки, до последњег динара, ићи искључиво у радове. Оно што будемо радили само по себи ће бити правдање тог новца, пошто ћемо сви заједно моћи да гледамо како расте објекат.

о А којим темпом ће расти тај објекат и какав је редослед потеза? 

- Припремни радови су почели у новембру 2021. године. Ускоро ће бити расписана набавка за радове на изградњи објекта на завршеним темељима. Ти припремни радови нису били нимало једноставни. Требало је ископати темељну јаму која је површине једног фудбалског терена и која је дубока 23 метра. Требало је у њу уградити 14.200 метара армирано-бетонских шипова, требало је урадити приступну саобраћајницу од ауто-пута до локације. И притом све то радити на земљи која је под великим ризиком од клизишта. С обзиром на то да је тај врло компликован део завршен, изградња ће ићи релативно брзо за један такав објекат, површине више од 60.000 квадрата, који ће бити на 11 нивоа.

АКУСТИКА У ФИЛХАРМОНИЈИ КАО У СИДНЕЈУ

Докле се стигло са изградњом Филхармоније, која ће бити на Новом Београду? 

- Пројектовање је у току. Имамо изузетан пројектантски тим из Велике Британије, велико име у том свету. За посао су, иначе, конкурисала највећа имена која се баве пројектовањем таквих објеката. Фирма која је радила пројекат акустике за Филхармонију радила је пројекат Сиднејске опере. Архитектуру ради фирма која је такође једна од највећих у том свету. Просторно уређење је такво да ће објекат, практично, бити "стопљен" са околином (на слици), а имаће концертну салу са 1.600 места, другу за рецитале са 400 места. Пројекат би требало да буде завршен до краја године, а, ако све буде у реду, до краја половине следеће године могли бисмо да уговоримо извођење радова. А кад крене, све би требало да буде завршено за три године. Када је реч о култури, предстоји и обнова фасаде Народног позоришта, рад на малој сцени Народног позоришта у Нишу, обнова објекта Музеја "25. мај".

о Када се може очекивати да у "Тиршовој 2" буду збринути први пацијенти? 

- Очекујем да ће објекат бити завршен и опремљен до краја 2026. Дакле, три године изградње, и након тога уградња опреме коју ћемо набавити док радови трају. Све ово у зависности од тога ко ће посао да уговори и с каквим капацитетима ће у то ући. Постоје захтеви које имамо према свим потенцијалним понуђачима и који ће бити високо постављени. Тражићемо већи финансијски капацитет, с обзиром на то да се ради о вреднијем пројекту. Када буде био готов, овај објекат ће, по квалитету и комфору за кориснике и запослене, моћи да стане раме уз раме са било којим објектом сличне установе било где у свету. Као што и "Дедиње 2", по томе како је направљено и опремљено, може да парира било којој светској кардиоваскуларној клиници.

Н.Скендерија

о Већина грађана ипак утисак о здравству стиче на основу онога што их дочека у амбулантама и домовима здравља... 

- Да, јер је то њихов први, а често и једини контакт с јавним здравством. Мањи број људи оде у секундарну здравствену заштиту, у опште болнице, а најмање у клиничке центре. Зато нам је јако важно како изгледају те амбуланте и домови здравља. Од 2017, када смо почели са обновом, досад смо урадили 84 објекта домова здравља у 59 градова и општина. А било је тужно како су неки од њих изгледали. Био сам са председницом Владе у Гаџином Хану, у селу Велики Крчимир, где је комплетно обновљена амбуланта. Нисам могао да поверујем како је раније изгледало када су ми показали фотографије.

о Како напредује обнова школа, то је био први задатак када је држава ушла у овај велики посао градње и реконструкција? 

- Завршена је обнова објеката 183 школе у 102 града и општине. Ови пројекти се, за разлику од неких других, раде брже и лакше, јер је и локалним самоуправама у интересу да се то што пре заврши.

о У наредном периоду најављено је отварање градских стадиона... 

- До јуна ће бити отворени прво стадион у Лесковцу, па у Лозници и Зајечару. У међувремену, крећемо у набавку за радове у Крагујевцу, што је председник Вучић најављивао. Дизајн тог објекта је спектакуларан.

о Има оних који кажу да су нам у оваквим временима стадиони непотребни, да је то бацање пара и да има пречих улагања? 

- Улагање у спортску инфраструктуру, по мени, има смисла. Стадиони су само део једне широке слике. Урадили смо комплетну обнову сала за физичко у више од 100 школа, после 50 година обнављају се тада направљени школски базени или се праве нови. И то су једини јавни затворени базени у тим местима. Раде се спортске хале које су започете пре две-три деценије. У Новом Пазару, у оквиру школе се гради и градска спортска хала, такође започета пре две деценије. Почетком априла почињу радови на изградњи нове спортске дворане СД "Раднички", што је пројекат који је годинама у припреми. Ради се национални тренинг-центар за одбојку, планира се боксерски тренинг-центар, пројектовање је у току. Дакле, нису стадиони једина улагања у спорт.

о Да, али највише "боду очи"...

- Ако можемо себи да приуштимо и то, онда треба да радимо и то. Није се нико ничега одрекао, нити је било који други сектор претрпео било какве рестрикције због улагања у спортску инфраструктуру. Уз то, улагањем у спорт, промовишемо спортске вредности и промовишемо здрав живот и здраве животне вредности. Стадиони неће бити само дом фудбала, него дом спорта. И то неће бити само за оне градове у којима се раде, него и за све околне општине и градове. Биће ту простора за друге спортове, за угоститељство, за друге садржаје. Више хиљада квадрата уз стадионе је остављено и за друге намене. А они који се противе кажу и да је мала посета фудбалским утакмицама. Јесте. Али, не би било посете ни позориштима и биоскопима када би гледаоци морали да седе на столицама из којих боде федер или где прокишњава. О којој посети смо могли да говоримо на стадиону у Лесковцу ако је, због стања објекта, био опасан по публику. Ми сад добијамо стадионе по највишим стандарима УЕФА, на којима ће моћи да се играју међународне утакмице.
о Ваш ресор је настао на темељима Канцеларије, основане због катастрофалних поплава. Колико сада користите механизме који су тада успостављени? 
- Те 2014. нам је било потребно мало времена да успоставимо све механизме који и дан-данас важе, а подсетићу да је Канцеларија основана док се држава још борила с поплавама. Успостављена је контрола на више нивоа, пре свега она законом прописана, али и више од тога. Од нултог корака сарађујемо са општинама од самог почетка или са корисницима.

Н.Скендерија

о Како оцењујете сарадњу са општинама? 

- Немогуће је дати генералну оцену, јер то зависи од људи. Није ишло лако на самом почетку, али смо у међувремену научили да радимо једни са другима и сада добро функционишемо. О томе говори и број школа и домова здравља који су урађени. Мали је број општина у којима нема "отиска стопала" било Канцеларије за обнову, било Канцеларије за јавна улагања, било сада министарства. И даље се понекад поставља питање - зашто ми нисмо добили ништа? Нико није добио ништа. Јер, ми нисмо у послу даривања. Зна се тачно како ствари функционишу - урадиш пројекат, спремиш набавку, усагласиш све са инжењерима и правницима из министарства, добијеш сагласност и идеш у реализацију. Ако нема сагласности, нема ни пара које република троши преко министарства. Ми само хоћемо да све буде урађено по закону, и то је све. Поједини људи у општинама су навикли на принцип - где је рупа, ту закрпи. Ако кров прокишњава - закрпи, ако је пукао прозор - замени га, ако је влага - реши то. Ми радимо овако: уђемо, завршимо, излазимо и не враћамо се наредних 20 година. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!