СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА ПУТИНА: Срђа Трифковић открива морају ли Европљани слепо да следе вођство Вашингтона

Novosti online

29. 06. 2022. у 16:00

САВЕТНИК немачког канцелара Олафа Шолца за спољну политику Јенс Плетнер изазвао је велику пометњу 20. јуна када је рекао да би медији требало више да се фокусирају на будући однос Немачке са Русијом него на снабдевање Украјине тешким наоружањем, наводи у ауторском тексту за Chronicles историчар и публициста проф. др Срђа Трифковић.

СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА ПУТИНА: Срђа Трифковић открива морају ли Европљани слепо да следе вођство Вашингтона

Фото: ЕПА/Балкан инфо принтскрин/Илустрација

Професор објашњава да се Плетнер осврнуо на критике упућене Шолцовој влади да је Немачка била млака у својој подршци Украјини, уопште, а посебно мање жељна од других великих сила НАТО-а да Украјину снабде тешким наоружањем.

- Обраћајући се Немачком савету за спољне односе (ДГАП), Плетнер је рекао да је дискусију о помоћи Украјини покренула „грозница која пропушта велика питања“. Многе новинске странице могу бити испуњене захтевима Украјине за немачким тешким наоружањем, наставио је, „али има некако мање чланака о томе какав би наш однос са Русијом требало да буде у будућности… и то је у најмању руку једнако узбудљиво и релевантно питање и о ком бисмо могли да разговарамо."

Пошто Плетнер ретко говори у јавности, његове речи дале су ретки увид у то како канцелар Шолц и његови најближи сарадници – мада не нужно и његов кабинет у целини – гледају на рат у Украјини. Он се такође хладно осврнуо на молбу Украјине за придруживање Европској унији, која је била на дневном реду самита ЕУ у Бриселу три дана касније. „Само зато што сте нападнути не значи аутоматски да се ваша владавина права побољшава“, рекао је Плетнер. „Проблеми које имају Украјинци су структурални, они су и даље ту и њих морају решити."

„Коментари помоћника Олафа Шолца о будућим везама са Русијом изазивају запрепашћење“, гласио је наслов „Фајненшел тајмса“ 21. јуна. „Шолцов саветник окреће главу од проблема са апелом да размотри будуће односе са Русијом“ био је наслов Политика; и то је било све. Водећи амерички медији одлучили су да игноришу причу, готово сигурно зато што је била у супротности са наративом о савршено монолитном западном свету, чврстом у својој одлучности да казни Русију и да одржи „међународни поредак заснован на правилима“ - пише професор Трифковић.

Историчар подсећа да су контролори медијског наратива одлучили су да игноришу и моћан интервју др Хенрија Кисинџера који је објавио Сандеј Тајмс из Лондона 11. јуна.

- Физички слаб, али ментално још свеж, Кисинџер је инсистирао на томе да, да би избегао даљу ескалацију у Украјини и могући нуклеарни рат, Запад треба да ради на компромисном споразуму који би избегао понижавање Русије.

Кисинџер је већ три недеље раније изазвао велику пометњу, када је 24. маја на скупу западне владајуће елите у Давосу у Швајцарској рекао да Украјина треба да уступи територију Русији како би помогла у окончању сукоба - пише Срђа Трифковић.

Професор указује и на Кисинџерову поруку да Русију не треба терати на трајни савез са Кином.

- Имплицитно, он је предложио споразум који би подразумевао прихватање руске анексије Крима 2014. и њену садашњу де факто контролу над Донбасом - сматра Срђа Трифковић.

- Убедљиво најеклатантнији, несумњиво намерни, медијски пропуст је "скривање" изјаве генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, на састанку са председником Финске 13. јуна, да је мир у Украјини могућ: „Питање је само: која цена да ли су Украјинци спремни да плате за мир?” рекао је Столтенберг. „Колико територије, колико независности, колико суверенитета су спремни да жртвују за мир?“

Ово је заиста било невероватно, јер је долазио од човека који је у априлу изјавио да НАТО мора да се припреми за „дуго тегљење“ у Украјини, који је касније рекао да би рат могао да се одуговлачи годинама, и који је у мају инсистирао да "вредности морамо ставити изнад профита". Столтенбергова канцеларија је прописно повукла изјаву од 13. јуна, али у сваком случају, ниједан корпоративни медијски потрошач у САД није чак ни обавештен о њеном постојању - истиче професор.

Он на води да се нижу лоше вести за оне у Америци који желе да Украјина ратује против Русије до последњег Украјинца.

- У Француској, Национално окупљање Марин Ле Пен направило је историјски напредак, освојивши 90 места на парламентарним изборима. У Бугарској се „прозападна“ влада срушила након само шест месеци на власти. А док Владимир Путин још увек држи карте за глобалну енергију, толико хваљено трансатлантско јединство пуца: ЕУ је касно стигла на двобој и њен пиштољ се заглавио. 

Фото: AP Photo/Francois Mori

Како пуковник Даглас Мекгрегор, бивши саветник министра одбране у Трамповој администрацији, примећује у својој најновијој колумни у Тхе Америцан Цонсервативе, Европљани не морају слепо да следе вођство Вашингтона. Они, као и већина Американаца, већ завирују у понор свеобухватног економског пада. За разлику од Американаца, који морају да се изборе са последицама Бајденове лоше осмишљене политике, европске владе могу да одустану од Бајденовог плана трајног рата за Украјину. Дођите најкасније до 8. новембра, центар се више неће одржати - закључује Срђа Трифковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

СРБИНА ЗАБОЛЕО ЗУБ У ГРЧКОЈ, ОТИШАО КОД ЛЕКАРА И ВИДЕО РАЧУН: Не знам шта ме је снашло - несвакидашња ситуација на летовалишту