СРЕБРЕНИЦА НОВИ УСЛОВ ЗА ПУТ У ЕУ: Комеморација у Поточарима изродила политичко оруђе којим би могло да се удари на Србију

С. РОВЧАНИН ТОМКОВИЋ

14. 07. 2021. у 09:00

ПОСЛЕ порука фунцкионера Европске уније Оливера Вархељија и Ђозепа Бореља за викенд, када је обележено 26 година од злочина, да Брисел не прихвата негирање геноцида у Сребреници, отворило се питање да ли ће Србији бити затворена врата ЕУ, ако не буде кажњавала институције и појединце који тврде да се у овом месту није догодио геноцид.

СРЕБРЕНИЦА НОВИ УСЛОВ ЗА ПУТ У ЕУ: Комеморација у Поточарима изродила политичко оруђе којим би могло да се удари на Србију

Фото АП

Сличне конструкције да ће се пратити шта политичари говоре о страдању Бошњака појавиле су се недавно и у документу Стејт департмента о Западном Балкану, па је после свега сасвим природно очекивати да ће и "сребреничка батина" бити употребљена за ново уцењивање Београда у процесу евроинтеграција.

Према речима бившег дипломате Зорана Миливојевића "однос према Сребреници постаје политички критеријум који ће убудуће условљавати евроинтеграције Србије". Од Србије се, како је истакао, очекује да промени гледиште о Сребреници и прихвати став Запада и већине у региону што је ново условљавање за нашу земљу.

- Обележавање годишњице догађаја у Сребреници током грађанског рата у БиХ ове године је било наглашеније и изјаве западних званичника показују да се то питање политизује и да однос према тој теми постаје критеријум политичког карактера за тзв. помирење у региону, али и процес евроинтеграција - нагласио је Миливојевић и додао да Србија не треба да подлегне притисцима:

Он наводи да су поруке које су упућене Србији у функцији политичког условљавања.

- Могу се двострано посматрати, нарочито део у којем се позивају политичке елите и лидери у региону да се изјасне према тој теми, али на начин који у овом тренутку одговара ЕУ. Тема геноцида и Сребреница је платформа на основу које се оправдавају поступци запада из деведесетих и отуда сада тај притисак, посебно на српски део, од којег зависи решење два кључна питања у региону - косовског питања и БиХ.

Председница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић истакла је за "Новости" да се нада да Сребреница неће бити услов за Србију, јер је, како додаје наш парламент 2010. године донео резолуцију у којој је осудио догађаје у овом босанском месту.

- Скупштина се одредила према Сребреници пре свих који ових дана доносе декларације и мултипликују их. Нема потребе да се доносе нове резолуције када ова већ постоји - истакла је Грубјешићева.

Према речима аналитичара Драгомира Анђелковића "Запад је свестан да је конструкција о наводном геноциду у Сребреници неодржива и зато је брани појачаним притисцима на Србију".

- Јавност у Француској, Немачкој и другим земљама старе Европе не жели пријем нових чланица и сада траже изговор - не примамо вас, јер сте сами криви, а не зато што ми нећемо. То је вишеслојно прљава игра, од лажи о Сребреници до затварања врата ЕУ, која су већ затворена. Како је, ако нема места за негирање геноцида, Хрватска примљена у ЕУ будући да негира прави геноцид који се догодио током Другог светског рата и не прихвата одговорност за оно што су починиле усташе. Значи да, ипак, има места за геноциде, има места за неонацизам, када су Хрватску примили у ЕУ - навео је Анђелковић.

ИЗВИЊЕЊЕ У ДЕКЛАРАЦИЈИ СКУПШТИНЕ

У ДЕКЛАРАЦИЈИ о осуди злочина у Сребреници, која је донета пре 11 година, наводи се да се осуђује злочин над бошњачким становништвом Сребренице у јулу 1995. године, на начин утврђен пресудом Међународног суда правде, као и све друштвене и политичке процесе који су довели до формирања свести да се остварење сопствених националних циљева може постићи употребом оружане силе и насиљем над другим народима и религијама, уз саучешће и извињење породицама жртава. Тада је истакнута нарочита важност да се ухапси генерал Ратко Младић, који је још био на слободи. Позива се на помирење и очекује да се и други парламенти одреде према српским жртвама и страдањима.

ИНЦКО ДА ДОНЕСЕ ЗАКОН

БОШЊАЧКА удружења настављају притисак на одлазећег високог представника међународне заједнице у БиХ Валентина Инцка да искористи тзв. бонска овлашћења и наметне закон о забрани негирања геноцида. Инцку 1. августа престаје функција високог представника, а из "Удружења жртава и сведока геноцида" позивају га на крају мандата буде доследан и испуни обећање дато на Дан сећања у Поточарима 2019.

- У самом мезарју обећали сте да ћете до 25. годишњице геноцида, тачније до 11. јула 2020. године, уколико Парламент БиХ не донесене закон, искористити своја овлашћења и прогласити Закон о забрани негирања геноцида, Холокауста и других ратних злочина - наводи се у писму из тог удружења.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)