АМЕРИКА ШАЉЕ ПРИШТИНИ СВОЈЕ "ЦРНЕ СОКОЛОВЕ"? Куртијева влада планира да драстично повећава издвајања за оружане снаге

Р. ДРАГОВИЋ

24. 06. 2021. у 09:00 >> 09:59

ОРУЖАНЕ снаге на Косову и Метохији, иза којих стоји влада у Приштини, без обзира на планове тамошњих власти да драстично повећају њихово финансирање, за Србију нису опасност.

АМЕРИКА ШАЉЕ ПРИШТИНИ СВОЈЕ ЦРНЕ СОКОЛОВЕ? Куртијева влада планира да драстично повећава издвајања за оружане снаге

Фото АП

Безбедносни ризик од јачања Косовских безбедносних снага је у војно-политичком савезништву албанских политичких елита са КиМ са моћним државама Запада, које може да доведе до новог кршења међународног права, па и евентуалних насилних акција.

Планове Приштине да у следеће три године удвостручи војни буџет правно непостојеће војске Косова, овако коментаришу стручњаци за безбедност. Они се слажу у оцени да је посреди још један вид притиска на Београд и српски народ, али и потенцијална варница регионалној безбедности.

Да Приштина, упркос формалним разговорима са Београдом, не намерава да релаксира ситуацију у региону упозорио је председник Србије Александар Вучић. Подносећи извештај у Народној скупштини о преговорима и ситуацији на КиМ, он је открио војне планове косовских власти.

- Намеравају да драстично повећају буџет, како би набавили наоружање. За Косовске безбедносне снаге у буџету за 2022. биће издвојено 106 милиона евра, што је осетно више од 67 милиона, колико је намењено за ову годину. За исту сврху 2023. биће намењено 114,4 милиона, а 2024. чак 133,1 милион евра - навео је Вучић.

Он је нагласио да ће ови милиони бити потрошени на набавку наоружања и војне опреме. На овом списку је, између осталог, и софистицирана техника, попут летелица. Приштина планира да купи три лака хеликоптера и толико средњих транспортних ваздухоплова. Постоје и сумње да би то могли да буду амерички хеликоптери из фамилије "блек хок" односно "патриот хеликоптерс".

Државни врх Србије мање брине приштински пазар спрам свеукупног контекста наоружавања, који је потпуно противан међународним нормама и споразумима.

- Процес трансформације КБС које спроводи влада из Приштине резултат је једностраног тумачења Резолуције 1244. Западне силе то правдају променом "чињеничног стања на терену", што је супротно правним нормама и међународним правним прописима - рекао је шеф државе.

Да је јачање оружаних снага међу приоритетима самопроглашеног Косова у Приштини - и не крију. Набавкама наоружања желе да премосте ограничење прописано Косовским безбедносним снагама, које користи само лако пешадијско наоружање и возила.

Премијер Аљбин Курти недавно је јавно обећао министру одбране Арменду Мехају и команданту КБС генералу Рахману Рами да ће војни буџет бити повећаван, као предуслов да "Косово има добро обучену војску опремљену према стандардима савремених армија".

В.Н.

Овакве најаве, осим што долазе у јеку преговарачког процеса о будућности покрајине, потцртавају и наставак процеса формирања тзв. Војске Косова. Најодлучнији корак у том правцу направљен је крајем 2018. године када је Приштина усвојила законе којима су отворена врата за формирање нелегалних оружаних снага. У међувремену, Косовске безбедносне снаге прошле су неколико трансформација, највише захваљујући појединим НАТО државама - добиле су хијерархију, командну структуру, обучене јединице... Истовремено, учестали су доласци америчких, турских и хрватских инструкторских тимова са задатком обучавања војника и официра.

Професор Факултета безбедности и народни посланик Зоран Драгишић у свему овоме види тежњу Приштине да формира војску и тако формализује своју државност:

- Војска је један од симбола државе. По резолуцији 1244, Приштина на то нема право. Променом формацијско-организацијске структуре Косовских безбедносних снага и све већим војним буџетом власти такозваног Косова желе да тихо заокруже војску и међународну заједницу доведу пред свршен чин. То свакако нису снаге које би биле безбедносна претња Србији, али се на њих мора рачунати у редовним анализама ризика и претњи.

Иако се говори о професионалном саставу, Срби у покрајини страхују и од евентуалног увођења неке врсте војне обавезе, што прети да прерасте у нови облик притиска на неалбанско становништво на КиМ.

Најделикатнији аспект рађања нове војске на Балкану, према мишљењу генерала Митра Ковача, из Евроазијског безбедносног форума, јесте подршка овом процесу моћних западних држава, пре свих САД и Велике Британије:

- Ниједна чланица НАТО није изразила протест због овог кршења међународних норми, нити се на било који начин супротставила стварању тзв. Војске Косова. Зато можемо очекивати да се на КиМ још снажније сливају западне донације у новцу, наоружању и војној опреми. Буџет за оружане снаге биће тако драстично већи, него што ће то бити номинално приказано у документима - истиче генерал Ковач.

Озваничене мисије тамошњих оружаних снага - безбедност на границама, одбрана интегритета и слично, како истиче, биће само маска за притисак на српско становништво, који ће се смањивати или јачати зависно од тока преговора са Београдом.

ХОЋЕ И ТЕНКОВЕ

ВЛАДА у Приштини последњих година водила је неформалне преговоре са западним савезницима о могућностима за набавку наоружања и војне опреме. На списку жеља били су ваздухоплови, али и противоклопни ракетни системи, тешки митраљези за постојећа тактичка возила, поједина средства тешке и оклопне артиљерије. Приштина је заинтересована и за радарске системе, као и за опрему за комуникацију и везе, па чак и - тенкове.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)