СА РУСИМА БРОЈИМО ЖРТВЕ У ЈАСЕНОВЦУ: Оснивање заједничког института Београда и Москве за очување историјског сећања
ИНСТИТУТ за очување историјског сећања, заједнички пројекат Србије и Русије заживеће до краја године, а седиште ће му бити у Београду, при Руском дому или Амбасади Федерације. На овај начин, српска престоница и Москва желе да се супротставе ревизији историје 20. века, умањивању злочина нациста и фашиста и покушајима да се, кроз "процес помирења", избришу чињенице о томе ко су били злочинци, а ко жртве.
Ивица Дачић и Вјачеслав Володин / Фото Дума
О формирању Института разговарано је у Москви, приликом недавне посете председника парламента Ивице Дачића Русији и разговора са првим човеком државне Думе Вјачеславом Володином.
- Циљ оснивања института је борба против релативизације историје, односно искривљавања истине о антифашистичкој борби у Другом светском рату - истакао је Дачић.
Према плану, ова институција ће имати одређене теме којима ће се бавити, а међу њима ће, како сазнају "Новости", свакако бити и логор Јасеновац и друга страдалишта на територији НДХ, где су убијана и деца. Можда је ово шанса да се коначно утврди тачан број и једном заувек стави тачка на спекулације о бројкама убијених у Јасеновцу, с обзиром на све чешће покушаје умањивања злочина.
Суштина је да се оформе тимови, раде истраживања и затим она објављују на више језика како би истина доспела у све крајеве света.
Историчар Милан Кољанин каже за "Новости" да је битно да се раде дугорочни међународни пројекти на којима ће радити тимови људи и да се обезбеде финансијска средства.
- Увек треба имати на уму да је историја наука у којој се проналазе нови извори, она се надограђује, али то никако не треба мешати са ревизијом која је злоупотреба историје. Поред оснивања новог института треба запошљавати младе историчаре и тако се борити са покушајима ревизије чињеница - истакао је Кољанин.
Укључивањем Русије у оснивање института добија се шири маневарски простор за деловање и начин да се истина чује што даље.
Иначе, покушаји ревизије видљиви су на сваком кораку. На прослави стогодишњице победе у Првом светском рату у Паризу, председник Србије Александар Вучић био је смештен у даљим редовима, док је тик иза лидера Русије Владимира Путина седео бивши председник привремених институција у Приштини Хашим Тачи (сада у затвору Специјалног суда у Хагу због оптужби за ратне злочине). Париз је касније овај потез објашњавао грешком у протоколу. Првом човеку Француске Емануелу Макрону су писали француски ветерани критикујући га и указујући на огромне жртве које је Србија имала у Првом светском рату.
Пољска је тако, без обзира на напад Немачке у Другом светском рату, позвала званичнике Берлина на обележавање 80 година од почетка сукоба, а међу званицама није било Русије, а ни Србије. Можда је у покушајима ревизије историје најдаље отишла Хрватска, на чијој су се територији десили бројни злочини, што Загреб често негира или умањује.
ДОЛАЗЕ У НОВЕМБРУ
ОДБОР за спољне послове Скупштине Србије позвао је посланике из Русије да дођу у Београд пославши званично писмо у Москву. Очекује се да им српски парламент буде домаћин у новембру, после завршетка парламентарних избора у Русији на јесен и доделе мандата. Комисија за сарадњу Скупштине Србије и Думе формирана је 2015. године.
Препоручујемо
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина
МНОГИ сањају о животу у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, замишљајући мир, ред и бољи стандард. Ипак, искуства наших људи који су се преселили откривају да живот у западној Европи често носи неочекиване изазове који могу шокирати оне који су навикли на балканску спонтаност и топлину.
13. 01. 2026. у 10:22
Коментари (1)