СКЕНИРАЊЕ
КАД нећеш, нађеш изговор, кад хоћеш - нађеш начин.
Новости
Годинама су се здравствене установе правдале великом навалом на дијагностику скенером и да више нових пацијената стане у ред него што успевају да сниме. Тако је формиран списак од готово 3.000 људи, а чекање на ЦТ постало хронично. Кад је, ресорни министар Златибор Лончар "постројио" директоре, а они кадар и опрему, за два дана, у две смене, на 115 скенера прегледано је 2.806 грађана, односно сви који су били на листи чекања. Значи када се мора - може.
Није јавашлук подједнако укорењен у свим здравственим установама, па ни оштар тон министра Лончара није био упућен свим директорима. Има, наравно, менаџера, начелника, шефова одељења и лекара клиничара који раде професионално, одговорно, савесно. Али, генерално, ефикасност здравственог система није подигнута еквивалентно огромним улагањима у нове болнице, опрему, запошљавање кадра.
Затајило се, чини се, понајвише у организацији посла и дисциплини. Када је здравство, не тако давно, пре само деценију и по, имало неколико десетина скенера, морало је да се чека на преглед. Сада је са 115 апарата у функцији, широм Србије, прављење листа чекања, не рачунајући спискове заказивања са терминима у оквиру месец дана - недопустиво. Упркос томе што има много неселективног упућивања на најсофистицираније апарате, за стања која могу да се дијагностикују и рендгеном.
Улази вештачка интелигенција и у медицину, роботи одавно асистирају хирурзима, али апарати не могу да раде без људи. И ту, чини се, настаје највећи проблем. Државно здравство је за неке лекаре "сигурна лука", истовремено и "пролазна станица", сврате, па оду у приватну праксу где преглед професора кошта и по 35.000 динара. Нико њима не оспорава право да раде приватно, тако је и у другим земљама, али тек када испуне норму у својој матичној установи. Није то само питање професионалности, већ и морала. Ако поред сваког апарата и сваког запосленог, мора да се постави надзорник, да мери ефикасност, онда смо џабе кречили.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)