Охрабрење новинарству

ТЕМА медија и законске регулативе и надлежних комисија и тела, заштитника овога или онога тече без престанка. Прича о новинама, новинарству и новинарима као да је престала да интересује све оне који воде ове нападе и одбране јер критика и расправа више и нема.

Милорад Вучелић

Постоји само огромна производња лажи и политизованих инсценација у којима нестаје свако друштвени релевантан садржај који се уз све то и компромитује. Са злом намером покушава да се од вишестраначких избора створи борба на живот и смрт. Жртава власти у српском друштву изненада има више него тренутно у Гази. Примера ради: "И моју ће главу да понуде султану" каже самољубиво и уображено судија Миодраг Мајић поистовећујући себе са Карађорђем! Да би Вучић постао султан у Стамболу коме тобоже треба Мајићева или било чија глава! Новинарство се претвара у пуко оруђе у сенци портала и интернета, пуком броју објава политичара и активиста или навијача, пуких лоших извођача новинарских радова.

У одсуству домаћих бављења новинарством и новинарима ради охрабрења у борби за опстанак ове професије и штампе у Србији, навешћемо два савремена размишљања страних аутора о новинарском позиву и новинама. Да неко прочита у предаху "битака" које се одвијају. А можда неко нешто и научи. И можда неком буде поука и неком у новинама подстицај и опомена.

"За столом те вечери држала је слово о лажним обећањима да ће интернет и друштвене мреже заменити новинарство - да није потребно имати новинаре у Вашингтону кад сви могу да читају твитове конгресмена, да новински фотографи и нису неопходни у свету у коме свако носи телефон са камером, да није потребно плаћати стручна лица када је могуће користити масу као извор информација, и како истражно новинарство нема смисла у свету у коме постоје гиганти као што су Асанж и Вулф и Сноуден."

Навод је ово из новог романа "Пјурити" великог, светски познатог писца Џонатана Френзена.

А онда следи навод из књиге "Спин диктатори", која је недавно објављена у Србији:

"Данашња насушна потреба није имати више информација. Оно што је важно, прво, јесте њихова веродостојност и тумачење; и друго, фокус. Оно прво остаје задатак традиционалних медија. Велике компаније, које штите своје брендове, имају подстицај да пружају веродостојне извештаје. Ако људи и даље буду куповали 'Њујорк тајмс' и гледали Си-Ен-Ен, то неће бити због тога што први објављују сваку журналистичку причу, него због тога што су њихови извештаји поуздани. Други задатак је незгоднији. Политичари реагују на вести у зависности од тога да ли су их гласачи видели. Пошто су стизале до огромног аудиторијума, старе телевизијске мреже креирале су притисак на владе. Али, фрагментација и различитост сервиса за дистрибуцију вести данас штите званичнике. На Западу, функција фокусиране пажње пренета је са медијских елита на алгоритме који одлучују шта иде вирално".

Ето, без неких нарочитих претензија, онако овлаш, малог оквира за разумевање данашњег позива новинара и известан број искушења који се налазе пред одржавањем те професије.

Можда неко и пожели да буде налик некадашњем "Њујорк тајмсу" а за све остало кандидата има тушта и тма.

Препоручујемо

Колумне

0 0

КОМЕНТАР: Точак

08. 11. 2023. у 09:00

Колумне

6 54

УЧЕНИЦИМА И РОДИТЕЉИМА ЈЕ СВЕ ДОЗВОЉЕНО: Како је учитељица без мрље у каријери од 30 година завршила на стубу срама

05. 11. 2023. у 16:03

Колумне

0 4

(НЕ)ЉУДИ

31. 10. 2023. у 08:35

Колумне

0 14

МОНТЕНЕГРО НА УДАРУ ПОПИСИВАЧА ЧЕТНИКА

24. 10. 2023. у 07:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације