ДОК САМ СПАВАО, ПОЛИО МЕ ЈЕ БЕНЗИНОМ, А ОНДА САМ ЧУО „ЦАК“: Давора је први комшија запалио, а онда је сазнао и разлог (ФОТО)

В. Ђорђевић

16. 11. 2020. у 10:44

ДОК САМ СПАВАО, ПОЛИО МЕ ЈЕ БЕНЗИНОМ, А ОНДА САМ ЧУО „ЦАК“: Давора је први комшија запалио, а онда је сазнао и разлог (ФОТО)

Фото: В. Ђ.

- ГОРЕО сам од појаса навише. Супруга ми је после казала да је од мене у висину пламен достизао и до до три метра. Једва сам преживео, а данас се будим на сваки шум, у мислима врло често поново све то преживљавам… Како се испоставило, запалио ме је први комшија Обрад Бучановић (69), који је прошле године преминуо у затвору, одслуживши поливину од 10 година робије, на колико је био осуђен.

Овако, за "Новости", почиње своју исповест Давор Ђорђевић (44), из мајданпечког села Црнајка, кога је 2012. заједно са супругом Е.Г. (38), румунском држављанком, покушао да запали први комшија Обрад Бучановић (69).

- Спавао сам са супругом у једној соби куће коју сам започео да градим, пошто ми је стара, под тада још неразјашњеним околностима, месец дана пре тога, изгорела у пожару – сећа се Давор.

- Чуо сам како је неко разбио стакло на прозору и одмах сам осетио како ме полива нека течност. Искочио сам из кревета и потрчао ка вратима, али су она била заглављена и, како сам касније сазнао, натопљена, бензином.

Давор показује ожиљке/Фото: В. Ђ.

 

Немајући избора, Ђорђевић је искоћио кроз прозор. У дворишту је угледао човека, који је покушао да побегне.

- Скочио са на њега и почели смо да се тучемо – наставља наш саговорник. – Међутим, са мене се цедило гориво, а онда сам зачуо злокобан звук – "цак". Човек са којим сам се рвао је креснуо упаљач и – запалио ме. Том приликом, пламен је захватио и њега, али је он имао двојицу помагача, који никада нису откривени, који су га угасили, након чега су побегли.

Пламен је Давора захватио од појаса навише. Срећом, са жице за сушење веша стргао је стари капут, обукао га и некако успео да угаси ватру која је претила да га прогута.

- Моја супруга је позвала полицију и Хитну помоћ и брзо сам пребачен у мајданпечку болницу. У болници сам, док су ме туширали врелом водом, изгубио свест. А, када сам дошао к себи, речено ми је да ми је половина тела захваћена опекотинама другог и трећег степена.

Уследио је мучан период рехабилитације. Давор је под надзором лекара био годину дана, након чега је о свом трошку, када је пуштен из болнице, користио млеко и восак за опекотине. На опоравак је потрошио више од две хиљаде евра.

Давор показује ожиљке/Фото: В. Ђ.

- Полиција је убрзо открила да је човек који је моју супругу и мене покушао да запали био мој први комшија Обрад – и сада је у неверици Ђорђевић.

– Знате зашто је то учинио? Зато што сам од њега купио земљу, да бих имао пут до своје куће. Али, он ми је и даље забрањивао да ту пролазим, па сам га тужио и добио на суду.

Бучановић је, након мучног суђења, 2014. осуђен на 10 година робије. Али, казну није издржао до краја – преминуо је, прошле године – у затвору.

- Месец дана пре него што ме је Обрад запалио, био сам са супругом у Румунији, у тазбини – сећа се Давор.

Кућа у Црнајки коју је Давор напустио/Фото: В. Ђ.

– Када сам требао да се вратим, ауто ми се покварио, па сам код женине фамилије непланирано остао још један дан. А, када сам се вратио у Црнајку, затекао сам започету кућу спаљену до темеља. Обрад је на суду признао да је и то он учинио, и да мета није била мој започети дом, већ моја супруга и ја.

ОБРАД РОБИЈАО ЗБОГ УБИСТВА

Бучановић је, средином деведесетих година прошлог века, био осуђен на девет година затвора, јер је хицима из пиштоља убио свог таста Тихомира Илића, а тадашњу супругу, са три хица, тешко ранио. Био је осуђен на девет, али је одслужио седам година робије. Помагачи који су били са Обрадом, када је запалио Ђорђевића, никада нису откривени.

Пошто је запалио Ђорђевића, Бучановић, који је и сам добио опекотине по рукама и телу, побегао је са лица места. Он се неколико сати касније јавио у неготинску болницу, тражећи да му санирају ране. Лекари су, међутим, обавестили полицију, која је нападача на Ђорђевиће убрзо ухапсила.

- Након година лечења, донекле сам се опоравио – каже Давор.

- Ожиљци су једва видљиви, коса ми је поново порасла… Али, када је превише топло или хладно, цело тело почине несносно да ме сврби, као да су ми мрави ушли под кожу. Не бријем се, јер ми након тога излазе пликови, који ме несносно боле, по лицу.

Ђорђевић додаје и да не сме ни да помисли шта би се десило да је његв син, који тада био беба, остао да спава с њим у започетој кући.

– Поново сам, када сам мало дошао к себи, почео да зидам кућу – додаје овај напаћени човек.

- Али, више нисам могао да живим ту. Све сам оставио и отишао у суседно село Клокочевац, где живим приватно. Али, у Црнајку се више, ни мртав, не враћам…

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)