РЕВОЛВЕРАШКА МАФИЈА У ШТАМПИ: До избијања балканских ратова више од половине листова није поштовало ни најосновније обзире пристојности

ЈАША Продановић, уредник листа "Одјек", лично је писао најувредљивије текстове о својим политичким противницима. Посебан мерак му је био да блати Николу Пашића и Стојана Протића.

Фото архива

Када би се машио пера да пише о овом другом, Протићу, њему је, како се причало, избијала "пена једа и злоће на уста...

" Шта је све само Продановић написао о Протићу у "Одјеку"! Те да је "пакостан и себичан", те да је "тупава глава", да се ни у шта не разуме, а да се "у социологију разабира таман толико колико и Кара Мустафа у телеграф", да "пресно лаже а не згрева", да "свет полаже на његова тврђења колико и поп на циганску заклетву".

Продановићев, односно самосталски "Одјек" је чак штампао и једну скаредну песму о Протићу - "Л'жовни Стојан".

"Стојана, дружба караше:

Штампање увредљивих стихова о политичким противницима била је једно време права мода.

Постојали су за ту врсту литературе и специјалисти, који су се само тим бавили, и опслуживали све могуће редакције. Један од најпознатијих специјалиста био је у Србији, 1911. године, у време оснивања Црне руке, неки Милутин Томић, који се испод својих сочињенија потписивао са - Никац од Ровиња.

Пребег из Црне Горе у Србију (због наводног сукоба с краљем Николом), он се извештио у писању епиграма и песама у десетерцу. Главни део његовог "еспапа" тицао се радикала и Николе Пашића лично. Због оштрине којом се у својим стиховима обрушавао на радикале, био је као сарадник тражен од скоро свих опозиционих листова, па и од црнорукачког "Пијемонта". Најпредусретљивије, ипак, он је приман у редакцији "Штампе" и "Правде".

Пошто "Никац од Ровиња" уистину није знао меру кад је састављао стихове о радикалима, или пак афоризме, "Самоуправа" га је једног дана и сама "одаламила". У броју од 26. априла, по старом, или 9. маја 1911. године по новом календару, извргла је руглу његово "кловновско бекељење на Радикалну странку" и назвала га - "ајманом" и "Рикцем од Никоговине". У исти мах упозорила га је да би могао због својих "блесастих безобразлука" да "затегне штрангу".

Промптно, "Никац од Ровиња" је одговорио "Самоуправи" преко "Правде", на начин њему својствен: "Зашто ме денунцирате ви, погана скотадијо и углибљена робијашка фурдо? Недам да ме робијашке тарафунде из 'Самоуправе' називају никоговином. Па зар ви сумњиве Присрбице, који и нисте задојени млеком српских мајки, него млеком крава и мађарских слушкиња, можете и смете ма кога називати никоговином? Па зар ви, морални српски несојевићи, који би сутра у случају ратног поклича рањавали сами себе и грнули на државне касе да их опељугате, те само да побегнете далеко, далеко испод сенке српског барјака?!"

Из примера Никца од Ровиња и других сличних посленика у штампи, као и из примера листова који су били спремни да све штампају само да би нанели штету политичким противницима, видело се да су били у праву они који су тврдили да више од половине листова у Србији није поштовало "ни најосновније обзире пристојности, морала и општих интереса". Од стране ових листова, политика је "експлоатисана на исти начин на који и скандалозна хроника, пикантерије, уличне сензације или порнографија..."

Због свега овога, Скерлићев "Дневни лист" је тражио да се "револверској мафији" у штампи стапе на пут и да се законским мерама забрани "безобзирна трговина с јавном речи".

За међусобно блаћење листова, за недопустиве нападе једне странке на другу преко штампе, као и за настојања да се поједини политичари путем штампе свале у што дубњи кал клевета, Јаша Продановић је дао својеврсно објашњење у Народној скупштини, на седници од 28. новембра 1911. године. Тада је он рекао и следеће: "И ми, и напредњаци, и либерали једни друге смо узајамно грдили. Г. Пашић је назван од националаца и напредњака и у Скупштини и кроз листове, издајником, па опет ништа није сметало ни г. Новаковићу ни г. Рибарцу да раде с тим човеком кад дођу тешке прилике. Нигде се у свету не мери новинарска реч тако, да се она у сваком времену узима као апсолутно мерило. Јер, у борби се често пута дешава, да се каже више но што треба рећи и него што се мислило рећи. Кад бих ја као судија судио Стојану Протићу, и осудио га по својем уверењу, онда би то било право и тачно моје мишљење, јер ту игра глава. А у новинарској борби не игра глава..."

Судећи по писању "Самоуправе", радикалима је одувек сметало то што се већина листова у Србији "радије бавила нападима на личности него начелним расправљањем важних општих питања". Међутим, они су мало што у томе могли да промене. Могли су, само као што су то учинили 1904. године, да изразе наду да ће образованији новинари потиснути "с поља јавне речи" оне мање образоване, и тиме учинити крај "свем овом чуду и пачаризу у нашем новинарству..." Радикали нису увек били задовољни ни писањем "Политике". У "Самоуправи" (у броју од 1. априла 1904. године) речено је, да је "Политика" изгубила "своју озбиљност" и да се "појавила као орган политичке млатарије која нити схвата озбиљно данашње државно стање у земљи, нити разуме правилно политичке идеје радикализма."

Лист "Опозиција" био је сагласан са мишљењем "Самоуправе" о штампи, али се супротставио тврђењу да се то тиче само опозиционих новина. То се тицало и других листова - "Малог журнала", "Дневног листа", "Јутра", па пример. И у овим листовима се писало "и скандалозно и бестидно", и у њима се "бесомучно насртало на личности... Најциничнији лагањем, клеветањем и денунцирањем, они су алармирали јавно мишљење, и нагнали опозициону штампу да заузме овако одсудан фронт према онима које ти листови заступају. Наопака и лудачка радња тих листова, без икакве казне и одговорности, сваким даном, и све више и више, уноси у нашу јавност отровну жучност и гаменску бестидност..."

"Опозиција" је сматрала да је њено писање, у поређењу са писањем других листова, "право смиље и ковиље". Међутим, била је уверена да ће се ситуација једног дана ипак поправити... "Српски народ гледа сва та чуда и покоре, гледа и камени се. И кад наступи час давања рачуна, кад затражи да види, шта су радили они, којима је он поклонио своје поверење, тада ће тек бити чуда и сијасета...

Разбојничка гнезда новинарских пустахија одлетеће у огањ као гнезда гуја присојкиња, и настаће плач и шкргут зуба, и грешници ће примити праведну награду за своја зла дела."

СУТРА: Добар слуга, али лош господар

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ИМЕНА РИВАЛА - МАЛИМ СЛОВИМА: Уредник “Одјека” Јаша Продановић имао посебан начин да додатно потцени политичке противнике

14. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

0 1

ПОДМЕТАЊА И КЛЕВЕТАЊА ТУЂЕ ЧАСТИ: У новинама се окупила група вагабунда који би хтели хлеба без мотике

13. 12. 2020. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације