ДУХОВНА ОБНОВА У ЦРНОЈ ГОРИ: Све је почело од тренутка када је у Црну Гору крочио Амфилохије

В. КАДИЋ

05. 11. 2020. у 17:14

ОД како је пре тридесет година у Црну Гору дошао митрополит Амфилохије, од тада почиње велика духовна обнова, пре свега обнова вере у народу.

ДУХОВНА ОБНОВА У ЦРНОЈ ГОРИ: Све је почело од тренутка када је у Црну Гору крочио Амфилохије

АУТОР Хаџи Љубиша Гвоић

Духовна обнова је свој видљиви израз добијала и у обнови храмова и манастира, па чак и оних који су порушени у доба Турака. Те светиње је обновио народ са својим митрополитом и свештенством оног момента кад је обновио, васкрсао у себи веру у Бога. Најважније је да су све те светиње данас у богослужбеној употреби. То нису мртве грађевине него жива духовна саборишта верног народа као што су била у времену старе славе. Обновљено је око 600 светиња за три деценије. То је само знак да је духовна обнова у Црној Гори Божије дело. Црна Гора је крајем деведесетих спала на десетак парохијских свештеника, а данас нема села које нема свог пароха!

Јован Маркуш, пријатељ и један од најближих сарадника блаженопочившег митрополита Амфилохија, објавио је Споменицу поводом тридесет година архијереске и двадесет пет година митрополитске службе на цетињском трону.

ВЕЛИКИ утицај, како наводи Маркуш, на духовно узрастање митрополита Амфилохија извршили су преподобни отац Јустин Поповић, велики богослов и духовник наше Цркве, и светогорски старац Пајсије. Цетињски архиепископ говорио је грчки, руски, италијански, немачки и француски језик, док је у научном раду користио старогрчки, латински и црквенословенски.

- После дугогодишњег противљења комунистичке власти, митрополит Амфилохије је устоличен у цетињски трон у врло тешко време по Митрополију црногорско-приморску и уопште православље у Црној Гори. Педесет година комунистичке владавине оставило је духовну пустош. Већина цркава и манастира била је запуштена. Митрополија је имала мали број свештеника. После примања светог трона Цетињске митрополије од часног старца митрополита Данила Дајковића, који га је у тешким временима чувао и сачувао, требало је кренути готово изнова - обновити цркве и манастире, поставити свештенике, вратити људе изворним духовним вредностима. То није било нимало лако, јер се пет деценија индоктринације у Црној Гори није могло тек тако исправити - наводи Маркуш.

ЖАР ПРОБУЂЕНИХ ОГЊИШТА

ЖАР црногорских духовних огњишта разгорео је митрополит Амфилохије, ризикујући опекотине и гар. Ризикујући да не успе. Јер, када дирате жар - или ћете разгорети ватру, или ћете је до краја угасити. Мислимо да је митрополит био свестан тог ризика, као што смо убеђени у то да је био свестан онога што је записао његов претходник на владичанском трону, како "прегаоцу Бог даје махове", оценило је свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске.

- НА ТЕМЕЉИМА комунистичке, у суштини антицрногорске и антисрпске доктрине, у вишестраначком животу Црне Горе јавиле су се разне духовне девијације. Свестан улоге коју је Митрополија црногорско-приморска имала у прошлости, као темељ духовног и државотворног бића Црне Горе, иако је био оспораван и излаган разним подметањима од стране комунистичке власти и њихових идеолошких наследника и пре него је ступио на цетињску катедру, митрополит Амфилохије је од самог устоличења кренуо у свеукупну обнову живота Православне цркве у Црној Гори. Из дана у дан повећавао се број свештеника и монаха, а приоритет у томе се давао обнови свештенства, из једноставног разлога - у ратном и послератном времену, када је дошла до снажног израза антихришћанска деструктивност незапамћена у историји Црне Горе, пострадало је преко стотину свештеника, тј. скоро две трећине предратног свештенства Митрополије црногорско-приморске, на челу са Свештеномучеником митрополитом Јоаникијем Липовцем.

ОБНОВИ свештенства је поклоњена велика пажња са циљем да, као некада, не буде у Црној Гори ниједног мањег места, нити већег села у којем би био храм без пароха, каже Маркуш.

Када се из Баната вратио у родну Црну Гору и стао на парче земље његове Мораче, цетињски архиепископ пробудио је уснули православни народ, подигао га на ноге и вратио прадедовској вери.

- Црна Гора је у последње две деценије у сусрету и сукобу са морачким пророком Амфилохијем и то је најочитији доказ да народ и Црква потребују пророчку реч - приметио је владика диселдорфски и целе Немачке Григорије. - Та реч је често неразумљива и болна, али лековита. Да није тако, зар би црногорски манастири данас били пуни живота и молитве, зар би у Црној Гори било толико дивних свештеника и верника. Пророк је одувек несхваћен, али је поштован, и ничије уши, сем оних који их затискују, не могу, а да не чују његову реч. Није ли митрополит управо такав - несхваћен а ипак и те како поштован? Пророке су убијали одвајкада, на разне начине, поругом, покудом, гоњењем и разним смртима, а они се никад нису плашили, док су се други њих прибојавали.

СУТРА: ВЛАДИКО, ЕВО ВАМ МОЈЕ ДЕТЕ!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)