ГЛОБАЛНА РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ: Медијска “нацификација” српског народа (7)

Влада Илић

24. 10. 2020. у 20:00

ГЛОБАЛНА РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ: Медијска “нацификација” српског народа (7)

Фото архива

ПОЈАМ историје је вишезначан, али не и релативан. Оно што јесте: историја "означава три врсте односа према прошлости: (1) оно што се једном десило; (2) истраживање онога што се једном десило; (3) уношење смисла у оно што се једном десило. Историја јесте осмишљено селективно искуство, а прошлост све што се збило.

Најчешће, историја означава све три ствари, али различито наглашене".

Глобализам, у историју српског народа уноси и уносиће свој смисао у оно што се десило.

Уношење тог смисла, намера поступка "нацификације" српског народа била је и јесте детерминисана исходом догађаја - остварењем софистицираних интереса неонацистичких центара моћи. Отуда се у процесима медијске "нацификације" српског народа намерно "заборавља" да се појам историје "најчешће одређује у супротности према појму памћење.

ИСТОРИЈА и памћење су два начина успостављања везе између прошлости, садашњости и будућности. Док историја почива на проверљивости и непристрасности, и док на њену спознају не би требало да утичу интереси данашњице, дотле памћење служи потребама друштва и појединца. Оно ствара идентитет и редукује сложеност и непрегледност. Историја је супротност памћењу, као друштвеноинтегративном знању о прошлости. Памћење је субјективна лична или групна слика прошлости, док историја као наука потискује субјективност... Памћење враћа сећање у сакрално, историја га отуда изгони. Памћење припада групи, историја свима и никоме (Пјер Нора).

Памћење остаје на конкретном, у простору, гесту, слици, предмету. Историја се бави само временским трајањем, развојем и односима између ствари. Памћење се почело одвајати од историје у току европског процеса лаицизације и модернизације. Упркос томе, код тумачења прошлости још је присутан утицај традиције."

ЗБОГ тога глобалистички процес ревизије историје српског народа усмерен је, по својој суштини, на кривотворење, патворење, лажно исказивање стварности у свим временским димензијама - све је дозвољено па и мешање историје и памћења.

А ево како изгледа глобалистичка историјска проверљивост и непристрасност, и како изгледа измешаност памћења и историје:

- Зацело, превасходни стратешки циљеви србијанског вођства у погледу проширења и искорењивања "страног становништва" били су присутни у оба балканска рата. Иста одлучност у српском руководству да створе етнички истоврсну "велику Србију" била је присутна у оба светска рата. Сличности између чињеница о Србији у Другом светском рату и развоја у деведесетим су запањујуће и - критичне за разумевање садашњег српског национализма. Ова студија истражује чињенице о Србији у Другом светском рату, као једно занемарено историјско питање и оцртава историјски континуитет државно-оркестрираног геноцида и експанзионистичког национализма у српској политичкој култури од времена до пред двадесети век до данашњег дана. (Филип Ј. Коен: Secret War, Texas A&M University Press, 1996).

- У НОВЕМБРУ 1937. Хитлеров ађутант Фридрих Хосбах израдио је документ који је изложио Фирерову намеру да води агресиван рат против суседа. У септембру 1986. Српска академија наука и уметности је у Београду обликовала меморандум који је обезбедио план за српски експанзионизам. (Brendan Simms: Bosnia - The Lessons of History).

- Власт Милана Недића је, преузевши кључне идеје националсоцијализма о нужности заштите чистоте "крви и расе", превазишла и самог Хитлера у успостављању "новог поретка".

(Хелсиншки одбор за људска права у Србији, саопштење за јавност, 7. новембар 2006)

- ПРИНЦИПОВ акт (атентат у Сарајеву на Видовдан, 28. јуна 1914) изазвао је почетак склизнућа Европе у два светска рата и довео до успона и комунизма и фашизма. (Ричард Холбрук: Пут у "Дејтон", Дан Граф, Београд, 1998).

- Као и један други српски вођа, из деведесетих година, Пашић (Никола - председник српске владе и представник на Мировној конференцији у Версају) је био препреден, опасан старац, који је волео две ствари: моћ и Србију. Мали број његових колега му је веровао; ипак, село, где је већина Срба живела, обожавало га је. На првом састанку са Пашићем, Лојд Џорџ је питао да ли Срби и Хрвати говоре истим језиком. Многим људима у Паризу Балкан је био збуњујући. Само се шачица специјалиста, или особењака, бавила проучавањем тог подручја.

Оно што је већина људи знала је да је Балкан опасан за Европу; деценијама је изазивао невољу, како се Отоманско царство рушило, а Аустроугарска и Русија бориле за контролу; а изазвали су и Велики рат када су српски националисти убили наследника аустријског трона у Сарајеву... У срцу региона била је Србија.

Цимерман се прикључује кампањи

У КАМПАЊУ против Србије укључио се и Ворен Цимерман, некадашњи амерички амабасадор у Београду. У лето 1998. у тексту The Demons of Kosovo пише: "Мада су корени нетрпељивости стари вековима, национализам који је убио СФРЈ (Социјалистичку Федеративну Републику Југославију) почео је 1987. када је Милошевић слушајући једне дуге ноћи о малтретирању Срба од стране Албанаца покренуо српски национализам, затим укинуо аутономију Косову и Војводини, очистио целокупну опозицију у Србији самој и коначно окренуо своју националистичку агресивност против својих суседа."

ЗА ПАШИЋЕВОГ детињства било је то једноставно место. Железница и телеграф нису још спојили малу кнежевину, што је тада била, са широким светом. Сем Београда, престонице, која је имала само 20.000 становника, њени градови су били велика села. Њен народ је живео, као и дуго пре тога, од ратарства и трговине. Пашић је био један од неколицине из своје генерације који су путовали у иностранство, у његовом случају у Цирих, ради вишег образовања. Његова мала земља имала је велике снове, које је он почео да дели: о "великој Србији", која би допирала на исток и запад до Црног мора и Јадрана, лежала на великим путним правцима који воде од централне Европе до Егеја. (Маргарет Мекмилан: Миротворци - шест месеци који су променили свет)

- Несмотрено, две стране су одложиле разговор о државном устројству; питање федерације (што су желели Хрвати и Словенци) или унитарне државе (што је, наравно, хтео Пашић) није договорено. Трумбић није могао да има много илузија о томе како су Срби видели процес спајања различитих народа. Како му је весело рекао један српски званичник, неће бити тешкоћа у руковању с босанским муслиманима.

- СРПСКА војска ће им дати 24 сата, можда и читавих 48 да се врате православљу. "Они који не буду хтели, биће убијени, како смо радили у наше време у Србији.". Трумбић се загрцнуо. "Не мислите озбиљно." "Сасвим озбиљно." (Маргарет Мекмилан: Миротворци - шест месеци који су променили свет)

- Кад је аустријски престолонаследник у пролеће 1914. кренуо у обилазак Босне, једне од новоосвојених области, у престоници Сарајеву убио га је један Србин. Аустријски војни заповедници и политичари тада закључише да је рат са Србима пре или касније неминован, да Србе треба понизити у знак одмазде због овога ужасног убиства. У све се умеша и Русија, бојећи се да би јој се Аустрија могла сувише приближити, а Немачка стаде на аустријску страну. (Ернст Х. Гомбрих: Кратка историја света за младе, "Геопоетика", 2007).

СУТРА: САДЕЈСТВО политике и медија

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)