ПРОСВЕТНА МИСИЈА НА ЈУГУ: Овај човек је спасао српске светиње

Борис Субашић

08. 09. 2020. у 20:00

МЛАДА јужнословенска држава имала је велике и романтичне идеје о просвети у Јужној Србији, која је обухватала Вардарску Македонију, Косово и Метохију.

ПРОСВЕТНА МИСИЈА НА ЈУГУ: Овај човек је спасао српске светиње

Фото документација "Борбе"

Иако је 84 одсто становништва ове области било неписмено 1919. је донета одлука о оснивању Филозофског факултета у Скопљу.

За просветну мисију на југу пријавило се осам научника ентузијаста, а међу првима професори Тихомир Остојић, који је постављен за декана, и Радослав Грујић одређен за његовог заменика. Он је 1919. позван да буде професор на Богословији у Београду, а већ 1920. је упућен у Скопље да буде професор историје на Филозофском факултету, за који држава није обезбедила чак ни зграду. То је била слика послератног административног хаоса у области којом су још увек харале арнаутске банде и бугарске комите.

ГРУЈИЋ креће у "немогућу мисију" и лето 1920. проводи у Скопљу решавајући проблеме факултета који је постојао само на папиру. До јесени успева да обезбеди простор за предавања, намештај и библиотеку са 60.000 наслова. Предавања су почела 21. децембра, а упркос слабом и нередовном финансирању факултета Грујић 1921. оснива и Скопско научно друштво с циљем "научног испитивања Јужне Србије у свим правцима".

- Главни задатак Друштва је да са највишим просветним средствима делује на што здравији и што бржи културно национални препород ових наших старих класичних области - говорио је Грујић. - Да би то остварило Друштво је морало да научним методама у слици и речи фиксира целокупно стање материјалне и духовне културе у овим областима, да би на тај начин и потоњим генерацијама нашим и целом културном човечанству пружило могућност да се што очигледније и поузданије увере о културним напорима што их ми имамо да уложимо за препород ове тако важне области наше.

АРХЕОЛОШКА МРЕЖА  

ПРОФЕСОР Грујић уз помоћ директора школа и гимназија ствара велику аматерску археолошку мрежу која сакупља и доноси старине од којих настају збирке Музеја Јужне Србије. Грујић не заборавља ни драгоцености које су бугарски окупатори током рата однели из српских манастира и цркава. Прави спискове покраденог блага и 1925. у првој великој културно-спасилачкој мисији успева да из софијског музеја поврати опљачкано благо из Скопља, Охрида и Призрена.

НЕУМОРНИ Грујић био је изврстан организатор и под његовим ненаметљивим вођством врхунски научници објављују чланке у "Гласнику" Скопског научног друштва који изазива пажњу и у научним круговима Европе.

У листу, који се без зазора може сматрати "српском Националном географијом" сарађују Грга Новак, Атанасије Урошевић, Сима Тројановић, Тихомир Остојић, Перо Слијепчевић, Грегор Чремошник, Шпиро Трухелка, Василије Ђерић, Светозар Радојчић, Хенрик Барић, Александар Дероко.

Грујић је много учинио као организатор теренских истраживања античких и средњовековних споменика на југу, забележио је академик Светозар Радојчић, један од водећих европских историчара уметности: "Тешко је и набројати где се све Грујић бавио испитивањем средњовековних налазишта и споменика."

РАДОЈЧИЋ наглашава да је Грујић увек био иницијатор значајних планова, да их је припремао и остваривао, а да су они лако заборављани.

- Ретко ко спомиње да је Радослав Грујић први створио збирку копија фресака за научне потребе и први код нас започео систематско снимање фресака. Његова ископавања Светих арханђела код Призрена дочекана заједљивим критикама, показала су се доцније као узорно документован посао - записао је Радојчић.

Највећи сан и стрепња професора Грујића било је откопавање манастира Светих арханђела, задужбине цара Душана. Годинама је узалудно покушавао да од државних институција добије средства за истраживање.

- ПИТАЊЕ је да ли ће се у гробу Душановом наћи нешто од остатака тела његовог - записао је Грујић. - Једна белешка патријарха Пајсија Јањевца даје нам основа да сумњамо у ту могућност. Наиме, патријарх пошто је поменуо успехе Душанове и означио његова освајања, наглашује да га је "Бог прославио како за живота тако и после смрти, о чему говоре и украшене мошти његове од којих се неки део главе налази у Призрену, два-три честице у Грачаници, а остатак сам Бог зна где је".

Грујић се прибојавао да су Душанове мошти разнесене на све стране одмах после пропасти његове задужбине.

- Врло је вероватно да им је тада приписивана чудотворна моћ - размишља Грујић. - Народ, а нарочито потомци старе властеле у доба тешких невоља после пада под турску власт отимали су се као о амајлије о кости великог цара. Јер су им успеси његови у перспективи из краја 15. и током 16. века несумњиво изгледали ненадмашиви, па су и моштима његовим приписивали магичку моћ.

РУШЕВИНЕ у кањону Бистрице код Призрена опседале су Грујићеве мисли. Како је време одмицало, откопавање Светих арханђела изгледало је као све недостижнији подухват. Све је мање новца стизало и за одржавање редовне наставе на факултету.

Сан о обнови Немањићке Јужне Србије, за кога су хиљаде Срба дале животе у балканским ратовима, расплинуо се у заједничкој јужнословенској држави коју су раздирали унутрашњи сукоби. У Хрватској су водеће политичке странке шириле србофобију, коју је Грујић добро познавао, а Стару Србију, чијој се обнови посветио, потресала је бугарашка пропаганда и готово свакодневни терористички напади.

БИЛА су то немирна времена на простору Јужне Србије, територије на коју су претендовали бугарски ревизионисти. Ипак, захваљујући подршци митрополита скопљанског Варнаве, будућег патријарха, Грујић добија средства и помоћ за подухват ископавања арханђела. Уз Варнаву, помажу му и друге изузетне личности, епископ битољски Јосиф и епископ охридски Николај Велимировић. Њихова помоћ била је пресудна и при оснивању факултета у Скопљу.

Финансирање ископавања Душанове задужбине прихватило се Министарство вера, а "помоћ у радној снази" - наоружано обезбеђење - даје Министарство војске и морнарице. Неуморни прота од 6. јуна до 27. августа 1927. изводи истраживања у дубокој клисури која просеца брда између Средске жупе и Призренске котлине.

- Већ у старија историјска времена постојала су у клисури Бистрице три утврђења - бележи Грујић. - Њихов је задатак био да чувају богату Призренску котлину од продирања сиромашних становника западних шарпланинских области са напријатељским намерама и других пљачкаша. Око средине клисуре, где Бистрица прави једну већу окуку са издигнутим малим полуостравом дизао се стари камени град који је био одлично утврђен. То је познати средњовековни византијски и српски кастел Вишеград.

ТРОУГЛАСТИ комад тла испод тврђаве вековима је био циљ трагача за благом и реликвијама, по којима је овај крај био надалеко познат.

- На малом полуострву које чини Бистрица под старим кастелом Вишеградом постојала је још у рана хришћанска времена црквица посвећена светим арханђелима Михаилу и Гаврилу са реномеом чудотворства - открио је Грујић у средњовековним архивима Хиландара и Дубровника. - Стара црква Светих арханђела на Бистрици у мистичној клисури код Призрена могла је бити једна од најстаријих и најпоштованијих цркава у тој области. Управо је то место Душан изабрао за подизање своје главне задужбине и гробнице у доба његових највећих напора за проширење граница државе.

СУТРА: КАКО ЈЕ ПРОНАЂЕН ГРОБ ЦАРА ДУШАНА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)