МАСОНСКИ ЖИВОТ КНЕЗА МИХАИЛА: Од свих Обреновића он је био најистакнутији европски слободни зидар

Милорад Бошњак

29. 08. 2020. у 20:08

ПРЕДВИЂАЊА кнеза Милоша, давно пре његовог кобног упућивања на "лечење" у Алексиначку бању, о владарској и животној судбини сина кнеза Михаила, била су тачна.

МАСОНСКИ ЖИВОТ КНЕЗА МИХАИЛА: Од свих Обреновића он је био најистакнутији европски слободни зидар

Кнез Михаило Обреновић / Фото - документација "Новости"

Милошеве политичке и очинске прогнозе званична историја је од Мајског преврата 1903. забашуривала, иако су ишле у прилог свим каснијим режимима. Искусни владар и масон Милош био је, модерним речником, истински, далекосежни политички аналитичар.

Припадност Михаила слободном зидарству није и не може бити спорна. Његова владарски и лични живот увелико су били посвећени масонерији, ритуално освећени у њеним степенима. Преко ње, за Србију је учинио много више него што "учитељица живота" предаје ђацима и студентима.

ИНЦЕСТНЕ работе са сестричином Катарином спочитавају му и данашња литература и штампа. Да су сасвим истините, Михаило би тешко остао на списку масона. Јер "брат" регуларне масонерије не сме да има нечасне намере према "сестрама", то јест супругама и ћеркама других масона, а ни према својим рођакама. У супротном, бива избачен! Ради подсећања: из овог братства је, по више извора, био избачен писац и дипломата Иво Андрић, због љубовништва са супругом масонског "брата" писца Густава Крклеца.

Од владарских и Обреновић има побочних линија, најјаче везе у (пан)европским тајним друштвима имао је Михаило. Књаз Милош, по цитираним истраживањима масон, био је уз велесиле креатор политике осамостаљења Србије, док је Михаило овековечен и као важан актер европске политике! Ко је све Михаила у младости заинтересовао за масонерију?

ТУМАЧЕЊЕ Зорана Д. Ненезића је - "ту улогу код Михаила вероватно је имао његов професор страних језика, Константин Ранос" (унајмљивани просветар поодраслој деци на дворовима Европе, масон француског порекла). Ко су Михаилу били два обавезна ритуална гаранта за иницијацију у масонерију, у којој брзо напредује? Можда му је нека та знања пренео и отац кнез Милош?

Од свих Обреновића, Михаило је највише путовао по Европи, нарочито државама од којих је зависила и судбина Србије, стекао најшири круг савезника и масонске "браће". Те везе користи за јачање позиција Србије у вихорима и врлетима европске политике, осамостаљење од Османског царства, чија моћ од турског пораза под Бечом 1683. опада, а за његове очекиване остатке тајно се боре остале силе. Успешно је радио на модернизовању Кнежевине по западним узорима.

МЕШОВИТА ПРВА ЛОЖА

ПРЕМА већини истраживања, прва масонска ложа у Београду била је "Али Коч", национално мешовитог састава. Њени чланови били су и: Петар Ичко, учесник Првог српског устанка и каснији дипломатски емисар, војвода Јанко Катић, кнез Михаило, Сима Милутиновић Сарајлија (иако члан ложа ван Србије), митрополит Стефан Стратимировић (по њему се зове ложа у Новом Саду основана 1926), владика Јосиф Шакабенда... На челу ложе "Али Коч" као велики мајстор дуго је био Мустафа-паша, кога су Срби звали "српска мајка", а чест учесник у радовима био је грчки револуционар и масон Рига од Фере. Обојицу су у Београду убиле дахије - првог дављењем, другог вешањем.

СА ЕВРОПСКИМ тајним везама, масонским и понешто са другим братствима, радио је и за њихову и за своју корист. С њима је, у етапним падовима турске империјалне моћи, разматрао пројекте државног уједињења свих Срба на Балкану, што је широј јавности мало познато! Владаре из дома Обреновића многи истраживачи, често и оправдано, квалификују као проаустријске, мада су били у тајном дослуху и са другим силама, са којима су им се односи у етапама побољшавали, или погоршавали. Упркос том, код неких аутора претераном аустрофилству, Михаило је са "браћом" из масонских ложа других сила и њиховим изасланицима на његов двор, разматрао и шири програм уједињења, и то - свих Јужних Словена! Све то против Аустрије!

Већ тада се пројектовала будућа коренита прекомпозиција европског дотрајалог, крхког система "коегзистенције" успостављеног Бечким конгресом. Рачуна се и на каснији распад империје Аустрије (и потоње Аустро-Угарске) као "тамнице народа", словенских. Зато су и у њој самој из тајних друштава Европе подстрекивани националноослободилачки покрети Словена, поготово њихових студентских елита. Кнежевина Србија, поготово у време Михаилове друге владавине, увелико је тим покретима била матица и матрица.

РАЗГРАНАТ масонски и државотворни рад кнеза Михаила у Европи и Србији, прекида атентат на њега у београдском Кошутњаку 29. маја 1868. Поводом његове смрти, у бројним ложама одржани су жалобни радови, како се ти ритуали зову слободнозидарском терминологијом.

Три су неизбежна питања. Прво: ко је све Михаилу обезбеђивао успешан рад са протагонистима замршене европске политике? Друго: ко је споља тајно осигуравао стабилност његове владавине, нарочито друге од 1860. до атентата, коју историографи квалификују као једну од најстабилнијих у Србији? И: зашто је у борби за уједињење Италије, коју су предводили масони Ђузепе Гарибалди и Ђузепе Мацини (Мацини још тад заговара и стварање Уједињених држава Европе!) посредничка мисија тог интегралистичког покрета на дворовима и у ложама била поверена Михаилу?! У те мисије ишао је са мађарским револуционаром Лајошем Кошутом, масоном високог степена.

ЗА ТАЈНУ мисију уједињења Италије око Пијемонта, могли су бити одабрани и други масони. Зашто нису? Објашњење цитираних саговорника у северној Италији: "Кнез Михаило је изабран зато што је уз свог оца кнеза Милоша био један од челника борби за национално ослобођење Србије, а Лајош Кошут је био тајни актер одвајања Мађарске од Аустрије! Гарибалди и Мацини хтели су да та тајна мисија управо представља својеврсно тројство подударних програма: Италија-Србија-Мађарска".

Тајне везе у Европи остварио је и Милош. И кад су он и Михаило били свргнути, у егзилу, тајна друштва су с њима контактирала. Већ смо навели да је Милош сарађивао и са Ротшилдима.

Тој мисији Михаила и Лајоша Кошута претходиле су два слична похода која је организовао торински гроф Камило Бенсо ди Кавур, масон - једну у Париз, другу у Београд.

"ПОЧЕТКОМ 1859. у центру европске политике налазило се италијанско питање. За намеравани ратни сукоб са Аустријом Кавур је, због олакшавања посла италијанској војсци, намеравао да у аустријској позадини покрене организовану диверзантску акцију балканских народа како би тиме везао одређене трупе аустријске војске. У том циљу пружио је и подршку мађарској емиграцији за дизање устанка у Мађарској.

У жељи да обезбеди сарадњу Србије са Мађарима, Кавур је у Париз послао мађарског емигранта, генерала Клапку, како би добио подршку француског принца за овај план, па је и у Београд упутио Франческа Астенгу, једног од својих личних секретара. Астенга је требало да отвори конзулат у Београду, јер је Краљевина Сицилија била једна од гарантних сила за Турску. Астенга је разговарао са кнезом Милошем и Михаилом, упознајући их у потпуности са Кавуровим планом. Код њих овај план није изазвао одушевљење. У даљим спољнополитичким активностима Србије кнез Михаило је отишао у Беч, Париз и Лондон. У Паризу се састао са царем Наполеоном, непосредно уочи француско-аустријског рата". (Ненезић, Исто, 191).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)