ФЕЉТОН - ШТЕТА И РЕПАРАЦИЈЕ ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА: Краљевина Србија изгубила је 28 одсто становништва

Пише: Др Предраг Капор

10. 04. 2023. у 18:00

ДA би се сагледале размере губитака које је Први светски рат нанео Србији, а после и Други светски рат, потребно је навести више података.

ФЕЉТОН - ШТЕТА И РЕПАРАЦИЈЕ  ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА: Краљевина Србија изгубила је 28 одсто становништва

Фото: Википедија

Методолошки проблем је то што код губитака у Другом светском рату није вршен попис по републикама Југославије (а ако је и вршен није јавно објављен), тако да се може само процењивати. Пошто су највеће ратне операције и материјална разарања била у Србији и БиХ, односно у српским срединама у НДХ, разумно је претпоставити да је највећа штета нанета српском народу.

Према званичним подацима у Првом светском рату је погинуло или од његових последица умрло 1.248.136 становника Краљевине Србије или 28% укупног броја. У рату је погинуло или умрло и 286.753 припадника српског народа из Аустроугарске. У Краљевини Црној Гори страдало је око 50.000 становника или 19% укупног броја. Постоје недоумице око тачног броја српских жртава у овом рату. Разлика између статистике и процена садржана је у непознавању броја жртава међу српским дезертерима и заробљеницима 1915-1916, као и што број страдалог српског становништва, посебно у време Топличког устанка, није пописан.

Немачка, Аустроугарска и Бугарска су се 1916. нагодилe како ће током рата управљати Србијом. Немачка није хтела да има своју окупациону зону, али је у оквирима бугарске окупиране територије добила „етапну зону” за одржавање комуникација са својом 11. армијом која је заузела положај на грчкој граници испред Солуна,  на сектору Ђевђелије . Немци су преузели главне саобраћајнице (пре свега железничку пругу Смедерево-Ниш-Скопље-Велес-грчка граница), најважније руднике и фабрику оружја у Крагујевцу (Немаци је напустили чим су из фабрике однете машине). Рудник бакра у Бору претворен је у немачко власништво (Борски рудници су припали конзорцијуму под вођством Disconto Gesselaschaft - DG), с тим да је Аустроугарској уступљен део ископа, а Немачка је узела и експлоатисала руднике угља (Алексинац, Добру, Ртањ, Сењске руднике, Добру воду...).

АУСТРОУГАРСКА је декретом од 4. 5.1916. преузела највећа индустријска предузећа, трговине и банке под управу војних власти које су поставили нова руководства из редова представника аустријског и мађарског капитала. Од становништва су бројна добра одузимана конфискацијама и реквизицијама (у Монархију је до средине 1918. одвезено - поред онога што је служило издржавању аустроугарског војног гувернмана - још око 170.000 говеда, 190.000 оваца и 50.000 свиња), а уведени су и високи порези (до средине 1918. само кроз непосредни порез узето је 61,7 милиона круна).

Версајским мировним уговором од 28.6.1919. (чл. 232) признато је Краљевини Србији (односно Краљевини Срба Хрвата и Словенаца - СХС, која је створена од победничке Србије и бивших делова побеђене Аустроугарске и која је у поступку преговора и наплате репарација заступала Краљевину Србију), као и осталим државама победницама у рату, право на накнаду ратне штете за претрпљење материјалне губитке у рату са Немачком и њеним савезницама. У уговору о миру са Аустријом (Сен-Жерменски уговор, 10. 9. 1919), са Мађарском (Тријанонски уговор, 4. 6. 1920) и Бугарском (Нејски уговор, 27. 11. 1919) утврђени су основни принципи исплате штете и обавеза државе СХС у вези са преузимањем једног дела предратних дугова Аустроугарске. Системом компанзације уједно су се требала ликвидирати потраживања Краљевине Србије и обавезе државе СХС.

ИЗМИРЕЊЕ У НАТУРИ

НЕМАЧКА је своје репарационе обавезе према СХС требало да измири у натури, пре свега кроз испоруке средстава за производњу (машина, алата, транспортних средства и сл.) и то на основу поруџбина СХС (и склапања уговора са немачким фабрикама испоручиоцима), али је немачка страна од 1924. обуставила пријем нових поруџбина, смањила извршење својих обавеза и пролонгирала их на дужи рок.

Међународна комисија за репарације установљена Версајским мировним уговором требало је да утврди висину и начин исплате штете од побеђених земаља. Међутим, одмах на почетку избиле су несугласице по питању расподеле репарација. После првих неуспелих преговора, одржана је конференција у бањи Спа (5-16.7.1920.) на којој је утврђен појединачни процентуални удео савезничких држава у репарацијама. Србији, Грчкој и Румунији додељено је укупно 6,5% примања од немачких репарација и 60% од половине репарационих примања од Аустрије, Мађарске и Бугарске. Висина укупне одштете коју су савезници требало да приме утврђена је на 132 милијарде златних марака, од чега се 120 милијарди односило на штете које је причинила Немачка, а 12 милијарди на штете учињене од стране њених савезника.

ПО ПРОЦЕНТУ утврђеном на конференцији у бањи Спа, држава СХС имала је да прими на име репарација укупно 7,2 милијарде златних марака. Међутим, ова сума је накнадно редуцирана смањењем процентуалног учешћа на 5% немачких плаћања (на бази посебног споразума), уместо 6,5% колико је одређено укупно за Србију, Грчку и Румунију и 10% плаћања од других побеђених земаља. Право државе СХС на 5% од свих плаћања Немачке на рачун репарација потврђено је касније Лондонским споразумом 1929. (тзв. Јангов план) који је ревизијом Дозовог плана из 1924. требало коначно да реши питање немачких репарација.

На основу Јанговог плана Србији би после наплате репарација и плаћања ратних дугова требало да остане износ од 2.671.819.954 немачких златних марака за накнаду ратне штете. Наиме, Србија је веровала да ће њени предратни и ратни дугова на крају бити компензирани ратним репарацијама, пошто је Србија своје укупно ратно задужење (62.850.000 америчких долара, 25.591.428 британских фунти стерлинга и 1.023 милиона француских франака) и предратно задужење (953,3 милиона француских франака) унела у новостворену државу после Првог светског рата - Краљевину СХС. Са друге стране, нова држава је такође добила и део терета дугова покрајина бивше Аустроугарске монархије које су ушле у састав СХС.

Србија није моглa да потпуно оствари право на ратну репарацију

ПРАВО на репарације признато мировним уговором није могло да се потпуно оствари ни од Аустрије, Мађарске и Бугарске, јер су се и ове земље после рата налазиле у неповољном финансијском положају. Аустрија је поред новчаних обавеза требало да испоручи одређени број стоке на име реституције, али су накнадно ове обавезе смањене и рокови пролонгирани. Бугарска је своје новчане обавезе на рачун репарације исплаћивала дугорочним отплатама, а испоруке угља и реституције стоке на основу Неиског уговора вршиле су се у предвиђеним роковима. Мађарска је на основу Тријанонског уговора до августа 1923. г. извршила потпуну реституцију стоке, док су испоруке угља биле донекле смањиване, а новчане обавезе редуциране и одлагане до побољшања привредне ситуације у овој земљи.

Примљене репарације од Немачке и њених савезника покривале су само део материјалне штете коју је претрпила Србија за време Првог светског рата, а право на накнаду штете имали су само грађани краљевине Србије и Црне Горе, односно њихове разне установе и локалне јединице (општине, срезови и окрузи). Исплату накнаде штете вршила је држава и у ту сврху донет је посебан пропис (Уредба о накнади штете проузроковане ратом 1914-1918. од 30. 6.1920), по којој су првенство накнаде имала приватна лица, предузећа и друштва, а остатак је припадао држави за накнаду претрпљене штете.

СУТРА: БЕСПОШТЕДНА ПЉАЧКА ПРИРОДНИХ БОГАТСТАВА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (1)