ФЕЉТОН - ИГРАЧ БЕЗ ИЈЕДНЕ МАНЕ И НЕПРЕДВИДЉИВОГ ПОТЕЗА: Својим присуством на терена стварао је утисак да његов тим има играча више

Мирослав Јанковић

23. 01. 2023. у 18:00

ПЕЛЕ је био фудбалер који као да је направљен компјутерском анимацијом, као што се данас том техником прави физички профил разних идеалних личности.

ФЕЉТОН - ИГРАЧ БЕЗ ИЈЕДНЕ МАНЕ И НЕПРЕДВИДЉИВОГ ПОТЕЗА: Својим присуством на терена стварао је утисак да његов тим има играча више

Пелеово место у тиму није имало име, Фото "Профимедија"

Био је висок 1,73 центиметра, за своје доба и место у тиму идеалне висине, и готово савршене физичке грађе. Имао је изузетно јаке ноге, мишићав горњи део тела и ротациону карлицу, као посебну моторичку предности играча црне пути, која им одлучујуће помаже приликом широких а брзих дриблинга на малом простору.  У данашњем фудбалу ту вештину  поседује једино Француз Мбапе. Погледајте на мрежама разне снимке  на којима Пелеа, без мајице, носе саиграчи на рукама: приметћете  изузетно мишићаво попрсје, каква углавном нису имали играчи тог доба. Данас имају сви, јер данас играч мора бити прво атлета о тек потом фудбалер. Био је изузетно брз, према многим подацима трчао је из стојећег става 11,2 секунде на стотину метара, мерено ручном штоперицим, што се за фудбалера сматра фантастичном брзином. Имао је изузетан одраз при скоку  и ударцу лопте главом. Могао је бити врло успешан атлетичар у више дисциплина.

Али, Пелеова највећа играчка вредност је његова генијална фудбалска мисао у делићу секунде. Погледајте на снимцима, пажљиво и више пута, његове покрете када с лоптом упада у шеснаестерац противника, како дриблинзима ломи противничке играче и завршним шутем у небрањени део гола оставља голмана ,,залеђеног“ на другом делу своје вратнице, и увек стајајућег на кривој нози. Феноменално је, и то у ,,трептају секунде“, осећао покрете противничких играча.То је магија коју није имао никад нико: да неким делићима мисли и телесних дамара, а компјутерском моћи, осећа на трен где голман стоји, у ком кораку је фудбалер који га прати или омета, или  шта намерава онај трећи који је тек кренуо према њему. Ти и такви Пелеови дриблинзи, шутеви и дати голови, често изгледају једноставни, некако згужвани и нелепи. Пеле је постигао много таквих, наизглед траљавих голова: неупућеним у фудбал изгледали су одбрањиви и да је увек неко крив што су примљени, а не заслужан онај ко  их је давао. А у ствари били су јединствени баш због тога, јер немоћ ,, укоченог“голмана и осталих играча је толико очигледна да је то понекад деловало болно. Фудбалски стручњаци су то називали неком врстом електро шока, којим би Пеле самом својом појавом, и ,,струјним покретима“ успевао анестезирати противнике у шеснестерцу.

ИСТОРИЈА  фудбала је, наравно, пуна играча који су били сјајни дриблери, у неким деловима тих вештина и бољи од Пелеа. Али, су углавном били предвидљиви. Пеле је био играч готово увек непредвидљивог потеза: и кад ,,спава“ на лопти око средине терена, и кад се пробија по боку терена и кад се забада у срце зонске одбране противника, где је највише играча, где је најтеже проћи а куда је најчешће нападао и често пролазио. Страх од Пелеовог непредвидивог потеза је био паничан па би потези оних који се бране, или покушавају да некако  проникну у његову намеру,  понекад брже размицали одмбрамбене редове пред њим од његових дриблинга.

Пелеово место у тиму није имало име: он је био оно што се данас зове плејер, некад пакер а понеко то зове и лутајући центарфор. Дакле, играч који се креће у свим правцима од свог шеснаестерца до противничког гола, који и намешта и даје голове. Једино је увек носио исти број: када би се бирала или каквом дигиталном анимацијом компоновала иконица која би визуелно казала шта је то фудбал као појава и суштина-то би била она десетка на његовим леђима. Својим присуством на сваком делу терена Пеле је стварао и преносио посебан утисак моћи и на противнике и на саиграче. Па је тако изгледало да Бразил има играча више и да ће Бразил са Пелеом увек победити.

НА ОВОМ месту и под снагом овог поређења долазимо до суштине Пелеове фудбалске вредности: он је играч који је био апсолутна превага у свом тиму, а у односу на противника, он је као такав пумпао у своје саиграче додатну снагу, вештину и жељу за победом а у противничке играче страх и немоћ, Зато је сваки тим у коме је Пеле играо побеђивао и освајао титуле.

Свако ко је играо са Пелеом био је најманје педесет посто бољи од своје играчке моћи када игра у тиму у коме нема Пелеа. Бавићемо се у једном посебном наставку фељтона овом темом: зашто и како је он из саиграча извлачио и последњи атом моћи и снаге и како је, играјући у суштини и у репрезентацији и у Сантасу са фудбалерима који су били далеко испод његове класе, освојио толико и побеђивао тако често. Да будемо мало и груби: Пеле никада у тиму није имао саиграча који није макар за једну, а најчешће две, класе слабији од њега. Једини велики фудбалер с којим је Пеле играо у истом тиму-бразилској репрезентацији- је Гаринча: сви остали су класа испод  и Гаринче и две испод Пелеа. Сви велики светски фудбалери који су дошли после Пелеа су у својим клубовима и репрезентацијама морали да имају, и имали су, макар седам-осам врхунских играча на најважнијим позицијама и то приближних вредности као тај лидер тима. Данашњи велики асови неће да пређу у велики клуб или да остану у коме већ јесу ако све и једна позиција у тиму није затворена врхунским играчима, плус готово истоветна резеревна клупа,

А ПЕЛЕ је, например,  дошао 1966. године у Енглеску на светско првенство у 26. години да узме са Бразилом и четврту титулу...и узео би је да га нису ,,масакрирали“ Бугари и Португалци...са тимом у коме је десни бек и капитен Ђалма Сантос имао 43 године: толико се наиме претпостављало да има, јер није било уопште тачних података где и када је рођен! Данас ће те на мрежама наћи да је Ђалма рођен 1929. у Сао Паолу...али ето штампа је навелико те 1966. писала оно што сам претходно навео као куриозитет.

Пеле је ипак имао једну ,,ману“, додуше индиректну и посредну, али која је много коштала бразилски фудбал. Познато је да Бразил од 1970. па све до 1994.г. године није успевао да освоји наслов првака света: четврта титула се чекала равно 24 године. Требало је да прође шест мундијала па да се ,,златна богиња“ поново нађе у рукама кариока. Зашто? Ево једног разлога а у вези је са Пелеом. Када је шездесетих година засијао пуним сјајем, Пеле је посредно почео да ,,уништава“ бразилски фудбал. Нико или мало ко од момчића у подмлацима највећих тимова није хтео да буде голман, одбранбени или позициони везни играч: сви су хтели да буду нападачи, да носе десетку, тј. маштали да постану Пеле. Тако настаје огроман дефицит квалитетних голмана и играча одбране.

НИЈЕ ВОЛЕО НАДИМАК

НИЈЕ волео свој надимак, већ је био поносан на име које му је дато: Едсон је назван по чувеном Томасу Едисону Алви, проналазачу сијалице, с тим што је отац Дондињо изоставио слово и из синовљеног имена. Иначе, реч  ,,пеле“ на португалском не значи ништа. По једној верзији мали Едсон је назван Пеле јер је он тако, а погрешно, изговарао име свог фудбалског љубимца Биле, голмана Васко де Гаме, а по другој, мајка га је стално корила, а другови због тога задиркивали, и тражила да прекине шутирање лопте крпењаче, која се на португалском зове: пелеаде. Али, гле сад чуда: на хебрејском језику реч пеле значи: чудо! Ево доказа онима који  верују у стару латинску изреку-име је знак!

СУТРА: БОЖАНСКИ СПОЈ ВЕШТИНЕ БРЗИНЕ, СНАГЕ И ПАМЕТИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили