ЗАШТО БЕОГРАД, А НЕ ЉУБЉАНА: Разлози који Србију стављају испред земаља региона

Novosti online

25. 05. 2021. у 17:32

БЕОГРАД је постао технолошки центар где долазе стручњаци за ИТ из држава некадашње заједничке републике. Словенија нема довољно кадрова и има превисоке порезе.

ЗАШТО БЕОГРАД, А НЕ ЉУБЉАНА: Разлози који Србију стављају испред земаља региона

Фото: Д.Миловановић

НЛБ креира развојни компетенцијски центар у Београду који запошљава скоро 40 људи који се баве развојем. Словеначки образовни систем не ствара довољно кадрова за послове ове врсте, а високо оптерећење посла спречава да предузећа стекну запослене који се баве развојем  из иностранства, одговара председник управе Банке Блаж Бродњак на питање зашто се не јача развој у Словенији.

- Уколико у Словенији не будемо успели да начинимо озбиљнији помак, постепено ћемо значајан део развојних капацитета да преселимо у Србију - упозорава.

- У Словенији не можемо да добијемо довољно кадрова за пословну трансформацију, а са друге стране, веома тешко можемо да их увеземо због високог опорезивања. Из тог разлога смо приунуђени да размишљамо – и то све више словеначких предузећа – да те развојне профиле и развојна радна места отварамо ван Словеније. НЛБ се неће зауставити на развоју због тога што те људе не може да добије у Словенији - истиче Бродњак.

Образовање и порези, Бродњак указује на два проблема у стицанју запослених који се баве развојем, рецимо информатичара, научника везаних за податке, преводилаца података и сличних профила у Словенији. Истих нема довољно. Образовни систем мора да буде свестан да се је свет променио и мора да производи профиле који су потребни у различитм гранама, а не само у бакарству. Због дигитализације, аутоматизације и роботизације у производнњи такви профили псотају све битнији,, објашњава Бродњак.

Према његовим речима данас се у Новом сАду, Београду, Нишу не постављају само центри развоја, већ и логистички сервисни центри за важне мултинационалне компаније: „Данас у Србији ИТ сектор остварује више од десет процената БДП. То је последица визије, док у Словенији немамо јасну стратегију  о томе шта су стратешке гране и на који начин их подржати“.

Србија снажна у талентима за ИТ

Српски ИТ сектор у сталном је порасту по приходима и броју запослених, па и у пандемијској 2020. години.  Њихов извоз ИТ услуга прошле године износио је 1,37 милијарде евра, што је 4,4 процента више него годину дана раније, док је извоз у тој грани пре године коронавируса растао за више од 25 процената годишње.

Успех Србије  потврђује и Родољуб Петровић, стручњак за ИТ, који ради у Словенији, а иначе долази из Београда:

- Када посетим Београд, имам осећај да сам у Силицијумској долини. Велики огласи нуде запослење за техолошке кадрове. У Србији се налази развојни центар Мајкрософта, успехе остварује глобално предузеће за развој видеоигара Nordeus. Имам барем пет пријатељња који су се због посла из иностранства вратили у Србију, знам и за словеначког програмера које се је из Словеније преслио тамо. Феномен Београда као регионалног центра за предузећа ИТ је жив, а тиме су се повећале и плате стручњака за ИТ. Иако међународне статистике генерално приказују више плате у Словенији, атмосфера је другачија – највише плате су у Србији више него у Словенији. Статистика је једно, а стање на терену друго - објаснио је Петровић

Зашто НЛБ успоставља развој у Србији. НЛБ је међународна банкарска група која послује на шест тржишта.  Са куповином Комерцијалне банке постаје значајнија и у Србији. НЛБ сада креира развојни компетенцијски центар у Београду, а Србија је пре десет година јасном визијом донела одлуку за пројекат Дигитална Србија. Одлучили су да ће значајн део БДП обезбеђивати понудом информационих решења. У основним, средњим и вишим школама суштински већу пажњу наменили су информационим технологијама, у основној школи увели кодирање и на тај начин стварали велики број кадрова који су свету данас потребни, кажће

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)