НЕ ДА СЕ ЈЕЛИЦА: Екипа "Новости" у патроли на деоници будућег ауто-пута, између Прељине и Пожеге ФОТО

Владимир Илић

02. 05. 2021. у 13:00

НА тренутно највећем градилишту у Србији, на деоници ауто-пута између Прељине и Пожеге, свакодневно, у две смене, ангажовано је чак око 720 грађевинаца.

НЕ ДА СЕ ЈЕЛИЦА: Екипа Новости у патроли на деоници будућег ауто-пута, између Прељине и Пожеге ФОТО

Фото Д. НИКОЛИЋ

Подељени су на "тунелџије", "мостаре", "путаре".., а најтеже је онима који сваког часа воде тешке борбе са непредвиђеним стенама у утроби планине Јелице, кроз коју ће проћи најдужи тунели у Србији, названи "Лаз" и "Муњино брдо", дугачки по 2,8 километара.

Прва новинарска екипа која је ушла у непредвидиву планину, и то на око 700 метара од почетка ископа, била је екипа "Вечерњих новости". Уверили смо се да се на овој најзахтевнијој деоници тешке грађевинске машине готово и не гасе. Дневно, број активне механизације на градилишту буде и виши од 160! Тренутно их је највише на отвореној траси будућег ауто-пута између Прељине и Трбушана, као и на изградњи 16 мостова, посебно на мосту преко Западне Мораве. Ради се и на тунелима у Трбушанима, који ће бити такозвани "тунел на отвореном" (дужина око 300 метара), и у оним који пролазе кроз саму планину Јелицу. До сада је прокопано око 700 метара тунела "Лаз" у обе тунелске цеви. То значи да је из ових цеви извучено око 130.000 кубика стена, разних слојева и врста земље...

Ова најзахтевнија деоница за грађевинце тренутно у нашој земљи подељена је на пет поддеоница: тунел "Лаз", тунел "Муњино брдо", деоница од Прељине до улаза у тунел "Лаз", потом од излаза из овог до улаза у други тунел и на крају од излаза из тунела "Муњино брдо" до краја деонице. Грађевинци са великим искуством објашњавају нам да је ова траса једна од најтежих са којима су се сусретали, и то како због топографије и геолошких услова, тако и због потребе измештања постојеће техничке инфраструктуре.

ТОМИСЛАВ МОМИРОВИЋ,
министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре:

РАДИ СЕ 20 САТИ У ДВЕ СМЕНЕ

Овај ауто-пут је од изузетног стратешког интереса, јер је то наставак друма за западну Србију, која је економски важна.

Овако за "Новости" коментарише изградњу ауто-пута Прељина - Пожега, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић. Како каже, овај ауто-пут приближиће нас Сарајеву и Подгорици.

- Србија има највећи суфицит у економској размени са Црном Гором и Босном и Херцеговином - објашњава Момировић.

Фото Танјуг

- Са овим земљама имамо најздравију трговину. Тако да ће овај пут бити вишеструко исплатив. Захваљујући фискалној консолидацији, радимо 12 ауто-путева и систем је напет до краја. У ситуацији смо да се 30 година радило 20 километара ауто-пута, а сада за пет скоро 200. Све инжењере и шефове градилишта смо притисли до краја. Ради се 20 сати дневно, у две смене. На том ауто-путу, практично 40 одсто трасе су тунели и мостови. Тај део Србије је много леп.

Раде се и четири обилазнице: око Чачка, Горњег Милановца, Ужица и Пожеге.

- Тешки камиони пролазе кроз град, ту су школе, све то неповољно утиче и на екологију и једноставно морамо да решимо тај велики проблем, који се развлачи последњих 50 година - сматра Момировић.Ј.Су.

Само у првом делу деонице, од постојеће наплатне рампе Прељина до Паковраћа, који је дужине 14,3 километра, треба урадити измештање електроенергетских, телекомуникационих, водоводних и гасних инсталација на укупно 73 места на којима постоји колизија са пројектованом трасом. Значајно је поменути и да тунели "Лаз" (2,8 км) и "Муњино брдо" (2,76 км), представљају тренутно најдуже тунеле у Србији. За потребе осигурања косина предусека само, на пример, на излазу из тунела "Лаз" потребно је извести 3.256 метара шипова пречника 900 милиметара и 896 метара шипова пречника 1.200 милиметара - рекли су нам у ЈП "Путеви Србије".

Фото Илустрација В. Н.

Ипак, највећи проблеми са којима се грађевинци сусрећу јесте састав стена кроз које пролазе сами тунели. Геометрија тунела геолошки на више од 50 одсто дужине има карактеристике лоше стене због неповољне стабилности ископа у неподграђеном стању. На око 10 процената дужине тунела постоји најлошија геологија на деоницама такозваних раседних зона. Осталих 40 одсто дужине тунела се изводи у прогнозно повољнијим геолошким условима. До сада су на тунелу "Муњино брдо" уочени значајно неповољнији геолошки услови него што су прогнозирани пројектом.

Све ово резултирало је да је степен извршења радова на читавој деоници у овом тренутку око 15 одсто. Највише радова је извршено на тунелским поддеоницама (тунел "Лаз" 20 процената и тунел "Муњино брдо" 11 процената). На трећој поддеоници, углавном, се изводе припремни радови (фундирање објеката, уклањање хумусног материјала са трасе, израда мањих пропуста и радови на измештању постојећих инфраструктурних инсталација). Радови на четвртој и петој поддеоници још нису започети.

Радови се изводе на 16 од укупно 35 мостова колико ће их бити на овој деоници, а које ће бити укупне дужине 5.196 метара. Постојаће и четири укупне дужине 592 метра, а биће изграђено и 1.912.000 кубних метара насипа и две комплетне саобраћајне петље, које ће омогућити растерећење постојеће обилазнице око Чачка.

"Тунелџијама" је посао овде сигурно најопаснији, у шта се уверила и наша екипа. У утроби Јелице сваки направљени корак напред је велики успех. Минирања, одрони, "тежак" ваздух, слапови воде која непрестано жубори у своду тунела... свакодневица је грађевинаца у тунелу "Лаз".

Објашњавају нам "тунелџије" да је много безбедније и лакше радити на стенама које су од чврстог материјала. Међутим, профил планине је такав да се буквално из метра у метар мења њена структура, па се тако одмах после чврсте стене наиђе на растреситу земљу, која може да буде врло опасна, јер лако дође до одрона.

Оба тунела пројектована су са две одвојене тунелске цеви, свака за један саобраћајни смер.

Осовинско растојање тунелских цеви у "Лазу" је од минимално 35 до највише 55 метара, а у "Муњином брду" око 30 метара.

На трећини тунела "Лаз" пројектовани су везни ходници за пролаз возила из једне у другу тунелску цев са нишама за возила у квару, као и девет пешачких попречних везних ходника који омогућавају безбедну евакуацију у инцидентним ситуацијама.

Ширина коловоза у "Муњином брду" је 7,70 метара. Висина саобраћајног профила је 4,75 метра. Са обе стране коловоза су пешачке стазе, ширине од 1,19 до 1.,24 метра.

Попречни пешачки пролази су пројектовани да могу да пропусте и интервентна возила, и налазе се на растојању од 220-280 метара. За сваку тунелску цев су пројектована по два проширења за уклањање покварених возила - хаваријске нише. Попречни возни пролази за пропуштање возила из једне у другу цев су пројектовани на међусобном размаку од 1.000 до 1.006 метара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)