ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КУЛТУРНИ ПРЕПОРОД И ПРОСВЕЋИВАЊЕ: После 7. конгреса Коминтерне, КПЈ се приближава грађанским странкама и покретима

ЈАНУАР 1937. године. Инострани дуг Краљевине Југославије процењен је на 45 милијарди динара, а унутрашњи на 7,9 милијарди. Курс динара се кретао око 48 долара

Лењин, на платоу конгрес Коминтерне

У божићној посланици патријарх Варнава упозорава да се "...шири комунистички отров... нарочито омладини нашој...".

Лав Троцки стигао је у Мексико.

Амерички председник Рузвелт инаугурисан за други мандат.

Попис становништва у Совјетском Савезу поништен. Резултати су уништени а пописивачи послати у гулаге.

ДР Милан Стојадиновић, председник владе Краљевине Југославије, и др Влатко Мачек, вођа Хрватске сељачке странке, тајно се састају у селу Дубрави, код Брежица у Словенији. После исцрпљујућег разговора, који је трајао више од шест сати, српско-хрватски односи остају залеђени.

Залеђен је и Београд. Температура је дубоко испод нуле. Бродови на Сави и Дунаву оковани су сантама леда.

Гроф Ћано и Милан Стојадиновић на Београдској железничкој станици

У строгом центру југословенске престонице, на углу улица краља Милана и Милоша Великог, у адвокатској канцеларији Драгише Васића, чувеног адвоката и још чувенијег књижевника, окупио се буљук новинара из целе земље. Повод: седамдесетак београдских интелектуалаца различитих политичких убеђења и естетских опредељења, републиканаца и монархиста, присталица диктатуре и демократа, унитариста и федералиста, англофила и франкофила, традиционалиста и модерниста, одлучило је да оснује Српски културни клуб.

СНАГУ Српског културног клуба, како примећује професор др Љубомир Димић, чинио је ауторитет његове управе и чланства. Слободан Јовановић је био председник организације. Никола Стојановић и Драгиша Васић потпредседници. Васа Чубриловић секретар. "Од 70 оснивача Српског културног клуба било је 22 професора Београдског универзитета и више чланова Српске краљевске академије, шест представника највише државне администрације (министри), осам челника асоцијација индустријалаца и банкара, седам судија и угледних адвоката, два представника војне елите (генерали). Од укупног броја оснивача готово једну трећину (22) су представљали чланови утицајних масонских организација. Међу оснивачима је било и писаца, инжењера, лекара, архитеката. Више од 60% оснивача писало је и објављивало своје радове у дневној штампи и периодици и тако додатно имало утицај у друштву."

У тренутку настанка ове националне институције "версајски поредак" на Старом континенту, у коме је Југославија имала значајну улогу, био је већ начет. Адолф Хитлер је у марту 1936. године ушао с војском у Рајнску област која је по Версајском споразуму била демилитаризована, тампон-зона између Немачке, Француске и Белгије. Ревизионистички захтеви држава губитница у Великом рату за промену граница све су гласнији. Било је питање времена када ће доћи на ред аншлус Аустрије и Чехословачке. Рат огромних размера куца на врата Европе.

Мартовски избори 1935. показали су опасан расцеп у земљи. Владе Богољуба Јевтића и Милана Стојадиновића биле су суочене са фронтом у коме су се скупили Хрвати, већина Словенаца, босански муслимани, као и велики део Срба, поготово из пречанских крајева под вођством Светозара Прибичевића. Претила је опасност да се настале супротности још више продубе и проузрокују катастрофалне последице у државном животу.

ОСЕЋАЈУЋИ надирућу опасност од агресивне немачке политике, патриотске снаге у земљи почињу да се групишу у незванични антифашистички блок. Међу њима се налазе и комунисти, који су после VII Конгреса Коминтерне који је одржан 1935. у Москви, дефинитивно напуштају "Дрезденску фазу" која је заједничку државу Срба, Хрвата и Словенаца третирала као "версајску творевину" коју је створио светски империјализам као карику у беочугу "санитарног кордона" против младе совјетске државе и која се мора разбити. У том циљу нису бирали средства: сарађивали су са свим сепаратистичким покретима у земљи, подржавали усташки устанак 1932. године. Коминтерна је на овом конгресу формулисала политику народног фронта - како би се табор демократских снага што снажније супротставио милитантном надирању нацизма и фашизма у Европи.

Задаци које је постављала Коминтерна светским комунистичким организацијама прихваћени су без оклевања и приговора. Тако је тема растурања Краљевине Југославије скинута је с дневног реда, а члановима Партије је наложено да се максимално ангажују у припремама за одбрану земље. Руководство КПЈ, те исте године, на земаљској конференцији у Љубљани и Петом пленуму у Сплиту, очување Југославије претвара у политичку заставу. Милан Горкић, генерални секретар КПЈ, несумњиви верник Коминтерне, неупитни извршилац њених налога у Српском културном клубу, чији је мото "Држава пре свега", уз истицање да без државе нема слободе, нема културе, нема напретка, нема живота, препознаје партнера за укључење у антифашистички Народни фронт. Тим пре што је елита окупљена око нове националне институције у својим активностима заговарала толеранцију и дијалог.

ПОСТОЈЕ сведочења да је Милан Горкић преко виђенијих чланова, адвоката Драгише Васића Младена Жујовића успоставио ближу комуникацију са Клубом и председником Слободаном Јовановићем. У овим сусретима су се искристалисали заједнички погледи на проблеме у Краљевини Југославији и њихово решавање, што ће довести до израде заједничког Нацрта споразума о сарадњи КПЈ И СКК.

Секретаријат Коминтерне 1935. С лева на десно, седе: Г. Димитров, П. Тољати, В. Флорин, Вин Мин; стоје: О. Кусин, К. Готвалд, Д. Манулски, В. Пик

Нацрт је сачињен у јулу 1937. године на немачком језику. Оригинал и превод налазе се у Архиву Југославије - секција КИ 1937/ 170. Владимир Дедијер у Прилозима за биографију Јосипа Броза Тита (издање из 1953) забележио је Титово сведочење о овим збивањима: "...Горкић је одржавао и директне везе с једним крилом београдске буржоазије, која је, нарочито за вријеме прошлог рата, постала водећа снага реакције, а нарочито оне око Драже Михаиловића. Горкић је имао везе са Слободаном Јовановићем, професором Београдског универзитета, који је касније постао претсједник емигрантске владе у Лондону, затим са књижевником Драгишом Васићем, који је за вријеме рата био главни политички савјетник у штабу Драже Михаиловића.

Треће лице с којим је Горкић држао везу био је београдски адвокат Младен Жујовић, кога је Дража Михаиловић за вријеме рата био поставио за команданта западне Југославије." Време ће показати да Коминтерна и КПЈ нису Горкићу опростили покушај да Партија заједно са српским интелктуалцима ради на "просвећењу народа, популарисању свега најбољег и најпрогресивнијег из прошлости и обраду духовне оставштине".

ТЕКСТ СПОРАЗУМА

КИ 1937/ 170

Дослован текст Нацрта споразума између КП Југославије и представника Српског културног покрета (јул 1937)

1. Јасно утврдити главни циљ у предстојећој етапи развитка. Сва остала важна или мање важна питања подредити главном циљу и ако је потребно оставити их по страни.

2. Промишљено и објективно испитати услове постизања утврђеног главног циља и затим се бацити на рад да би се најпогодније утицало на те услове и њихово развијање и убрзавало њихово сазревање. У то улази и питање друштвено-политичких снага на које се треба ослањати, с којима треба радити и које треба ангажовати (облици сарадње, услови сарадње, узајамна помоћ итд.).

Документ о сарадњи КПЈ и СКК

После повољног и правилног решења тих двају питања приступити изради једног добро смишљеног плана делатности у народу (подела улога и задатака, стварање покрета у различитим облицима који воде истом циљу итд.).

То су три најважнија питања о којима се мора озбиљно и достојанствено дискутовати и о којима се морамо споразумети. Тек после утврђивања заједничког става према овим питањима могуће је прећи на постављање конкретних задатака.

Не претендујући на свестраност, предлажемо да се у расправљању о конкретним задацима узму у обзир и следећи непосредни задаци:

1. Изборити супрематију и хегемонију у целом духовном животу у земљи. (Сарадња у постојећим озбиљним часописима, евентуално издавање једног новог солидног часописа, издавање једног дневног листа, продирање у целокупан културни живот земље, у високе школе и народне универзитете, утицај на тематику и садржину дисертација и нових научних радова, стављање у покрет тако потенцијално моћних средстава идеолошке борбе, као што су удружења учитеља и професора, феријаини савези, студентска удружења, народне библиотеке, читаонице итд.).

2. Организовање снажног покрета за оживљавање свега демократског, напредног и ослободилачког у историји, литератури, фолклору, народним песмама и уметности српског народа. Ту спадају предавања, чланци, збирке књига, јавне дискусије о свим тим питањима, популарисање свега најбољег и најпрогресивнијег из прошлости, обрада духовне оставштине Светозара Марковића, Јована Скерлића, Светозара Милетића, Змаја Јована Јовановића, Доситеја Обрадовића, Стојана Протића итд.

3. Обрада следећих актуелних питања:

а) Проблеми демократије у прошлости, садашњости и будућности;

б) судбина малих народа и држава;

ц) рат;

д) мешање великих сила у унутрашње ствари појединих народа (Шпанија);

е) модерно законодавство;

ф) уставни проблеми;

г) шта можемо научити из искуства других народа и држава.

4. Тачно информисање јавног мњења о спољнополитичким догађајима; у чему се састоје основни интереси земље; намере најважнијих потенцијалних непријатеља земље и државе; израда привредних мера које онемогућавају или отежавају везивање земље за оне снаге од којих јој прети највећа опасност (нпр. проблем реорганизације наше привреде), неговање и развијање интелектуалних, политичких и личних контаката с прогресивним и мирољубивим инстанцама (Друштво народа), покретима (Руп) и личностим у иностранству, учешће на различитим међународним манифестацијама у корист мира итд.

5. Стварање једног центра за окупљање и активирање свих поштених и некорумпираних јавних радника из свих области јавног живота: организовање офанзиве против корупције, каријеризма и мита.

6. Организациони проблеми: стварање филијала или сличног у свим местима земље.(С немачког превео М. С.)

Препоручујемо

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДИКТАТУРА БЕЗ ДИКТАТОРА: Све дилеме кнеза Павла пре приступања протоколу Тројног пакта

02. 04. 2021. у 14:26

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДБИНА ЈУГОСЛАВИЈЕ ОДЛУЧЕНА ПРЕ 27. МАРТА: Мартовски преврат једна од епизода традиционалне бунтовне историје

01. 04. 2021. у 13:11

Друштво

2 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СРБИ СУ ПОНОВО ПРОНАШЛИ СВОЈУ ДУШУ: Утицај Велике Британије, Америке и СССР на мартовске догађаје 1941. године

31. 03. 2021. у 17:14

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - НАРОД СЕ ИЗЈАСНИО ПРОТИВ ПАКТА: Расположење против Немачке и надирућег фашизма осећало се на сваком кораку

30. 03. 2021. у 15:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације