ОШТРИЈЕ МЕРЕ ВЕЋ ОВЕ НЕДЕЉЕ: Професор Мијомир Пелeмиш, инфектолог, упозорава на нужне кораке ако се не смањи број новозаражених

ВРЕМЕНА за чекање нема: ако за дан-два не буде смањивања број новооболелих од ковида 19, морају се додатно пооштравати противепидемијске мере, да не бисмо дошли у ситуацију да епидемија измакне контроли, да болнице не могу да приме оболеле и да дневно имамо 50 и више преминулих.

Фото: Драган Миловановић

Размишљајући неколико корака унапред о томе где може да нас доведе висок тренд заражавања, који бележимо већ данима, професор Мијомир Пелемиш, инфектолог, члан Кризног штаба, открива за "Новости" да су управо то разлози што је јуче ујутру званично затражио да се седница Кризног штаба одржи хитно, па је она заказана за сутра у 9 часова.

И да не буде додатног погоршања епидемије, које је са оваквим развојем ситуације реално очекивати, проф. Пелемиш каже да је тренутно стање за велику бригу:

- Не смемо чекати да прође 14 дана да бисмо анализирали ефекте орочених мера, да ли је ово успело или није. Много пре 1. децембра, већ данас или сутра, морамо да анализирамо, и то не ефекте мере, него епидемиолошку ситуацију, и ако не видимо побољшање, да одмах пооштримо мере - објашњава професор Пелемиш, за "Новости".

Он каже да је члановима медицинског дела Кризног штаба, који су много пре него што је од уторка скраћено радно време угоститељских и трговинских објеката до 21 сат, инсистирали да се они затварају у 18 сати, свеједно да ли ти објекти раде до 18 или 21 сат, ако се не поштују противепидемијске мере.

Проф. др Мијомир Пелемиш, Фото В. Н.

Заоштравање мера могло би да значи додатно скраћивање радног времена угоститеља и трговаца, преоријентацију на рад од куће, ограничавање броја људи у јавном превозу и повећавање дистанце, што би онда значило да у локалима мора да се обезбеди више од садашња четири метра квадратна по човеку.

Већ сад смо у ситуацији да у болнице сваког дана мора се смести 1.500 нових пацијената са ковидом, па иако су хоспитализовани у већини старији од 50 година, професора Пелемиша љути стварање заблуде да је ова зараза најопаснија за пензионере.

- Ковид 19 подједнако је опасан за све узрасте, без обзира на пол, само је разлика у исходу болести - објашњава професор. - Сви могу да се заразе, и свако ко је заражен може да премине услед компликација. Нама су од ковида умирали млади, срећом не и деца, али извештаји из САД показују да је тамо ковид био фаталан за више од 100 малишана.

Вакцинацијом против ковида, која ће у Србији, како је најавио председник Александар Вучић, за здравствене раднике, војску и полицију почети до краја године, ствари ће почети да се мењају набоље, али ни тиме, убеђен је Пелемиш, нећемо решити све проблеме.

- Када почне вакцинација, биће потребно минимум два месеца да се развије имунитет, и то ако се вакцинише бар 70 одсто становништва - објашњава инфектолог. - Није важно колико пута ће се примати вакцина, први ћу да је примим ако треба и три пута, само ако је ефикасна и безбедна. Али, и са вакцином, нас чека још дуго ношење маски, појачана хигијена руку, одржавање дистанце и забрана окупљања. Ако у пролеће будемо имали ефикасну вакцину, епидемија би могла да се заврши до краја следеће године, али ја не волим да се бавим проценама.

На природно стечен колективни имунитет сасвим сигурно у овој фази епидемије не може да се рачуна, чак и ако је у котакту са САРС-КоВ-2, било 20 одсто популације, као што процењују неки епидемиолози.

- Није колективни имунитет нешто што нама не треба, али да бисмо га развили, мора да се зарази огроман број људи, бар 70 одсто популације. Не знамо како ће ко да прође са овим вирусом, а ни колико тако стечени имунитет траје, много људи би преминуло, а и питање је са којим последицама ће живети они који оздраве. То би била много скупа игра, и наша стратегија дефинитивно није природно стицање колективног имунитета - напомиње проф. Пелемиш.

И тврдње које су сад у оптицају - да антитела после прележаног ковида штите од исте инфекције минумум три-четири месеца, преурањене су, сматра он, поготово што у пракси има људи који су, и у краћем року, поново испољили симптоме ковида.

- Питање је и да ли су PCR методе довољно поуздане и да ли су они после лечења и негативног PCR-а заиста негативни - каже Пелемиш. - Нема довољно података ни за то да би могло да се разграничи да ли је то нова инфекција или реактивација претходне. Лично сам се сусретао са људима који су два пута имали симптоме ковида, и обично је, ако су први пут имали лаку форму, да је други пут болест тежа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације