СЕДЕ ВЛАСИ СВЕ ЋЕШЋЕ ЗА ВОЛАНОМ: Приватни превозници због недостатка радне снаге принуђени да ангажују и старије од 65

УМЕСТО да уживају у пензији, све више је возача који и у седмој деценији седе за воланом аутобуса у јавном градском превозу! Колико је таквих, тачних података за целу Србију нема.

Фото Depositphotos

У престоници, од 4.946 запослених у јавном градском превозу, њих 102 вози аутобусе приватних превозника иако су одавно прегазили 65. Док стручњаци тврде да слабе рефлексе допуњавају искуством, синдикати упозоравају да би лекарске провере требало да буду ригорозније.

Инцидент који се догодио почетком септембра, када је возач стар 71 годину због погрешног скретања возио у контра смеру Радничком улицом док су му возила долазила у сусрет, забринуо је Београђане. Путници с правом постављају питање јесу ли безбедни у аутобусима које возе особе у осмој деценији, са успореним рефлексима, у двомилионском граду, у смени од осам сати. Ипак, прописи су јасни. Према Закону о безбедности саобраћаја, не постоје ограничења, па уз дозволу Д категорије и важеће лекарско уверење возач у јавном превозу може да има и 90 година.

Фото Depositphotos

Запослени у друмском саобраћају у просеку имају 55 година, а по уговору о делу ангажују се и особе у осмој деценији. Разлог за такву ситуацију је масован одлазак професионалних возача у европске земље, где су плате неколико пута веће него у Србији.

Због ригорозних правила којих се годинама придржавају у ГСП "Београд" и СП "Ласта" на списку запослених нема времешних возача. Сви пензионери на територији Београда запослени су код приватника. Јавна је тајна да је "Стрела Уб", која држи линије ка Обреновцу, стала током периода ванредног стања, јер због крштенице није имао ко да вози аутобусе.

Шофери, који због година у пензију оду из ГСП, ухлебљење одмах налазе код приватника. Улице познају, као и систем рада, па уколико имају важећу дозволу и лекарско уверење о здравственој способности, без проблема седају за волан приватних аутобуса.

- Нико нема евиденцију о броју оних који имају више од 65 година и који су свакодневно на улицама - каже за "Новости" Небојша Мировић из Самосталног синдиката, председник Републичког одбора за саобраћај и везе. - Пензионери раде код приватника, а они их често плаћају кешом, по договору. Тако су ван система, раде колико хоће, а када им не одговара код једног послодавца брзо прелазе код другог. Током ванредног стања, кад је старијима од 65 било забрањено да излазе на улицу, настао је хаос у превозу. Аутобусе није имао ко да вози. Старијих возача нема само у "Ласти", ГСП "Београд", "Ниш експресу", и у "Ариви" у међумесном саобраћају, док их у градском и те како запошљавају.

Мировић наводи да је проблем најпре уочен у Војводини, када је пре коју годину из ЈГСП "Нови Сад" у дану отишло 70 возача, а затим у Београду. Сада пензионери возе по целој Србији, већ годинама. Безбедност путника, али и других учесника у саобраћају овим је угрожена.

- Тачно је да слабије рефлексе надомешћују искуством и да зато возе спорије, али само до одређене минутаже - истиче наш саговорник. - На дуже релације, у градском саобраћају возе и дуже од осам сати, попушта им концентрација, хвата их умор. И млађи возачи после шест сати имају тај проблем, а камоли старији! За воланом су и они са здравственим проблемима.

Фото П. Митић

Дешава се, тврди Мировић, да неко други да крв на анализу уместо возача који треба да иде на преглед, јер се не тражи лична карта на увид. Држава би, по њему, требало више да поведе рачуна, да забрани могућност да се у сваком дому здравља узимају лекарска уверења за Д категорију. Већ да потврде за Д и Е категорију дају само три, четири установе у земљи, али и да ти прегледи буду пооштрени.

Према постојећем Закону о безбедности саобраћаја, особама старијим од 65 година, дозвола се издаје на пет година, према налазу и мишљењу датом у уверењу о здравственој способности. Они који су за воланом аутобуса, морају се подвргнути здравственом прегледу ради утврђивања психофизичке способности у року који не може бити дужи од три године.

Професор Милан Вујанић са катедре за безбедноост Саобраћајног факултета у Београду наводи да је код старијих возача највећа опасност успореност рефлекса односно спора вожња на одређеним деоницама. Објашњава да они имају дуго и животно искуство у саобраћају, свесни су својих могућности, опасности и пре свега одговорности за воланом.

- Ипак, ако се неко са 70 година нађе за воланом, а није способан да вози аутобус и коцка се са животом 50 људи, за то највише кривим лекаре. Они су ти који процењују способности и дужни су да обавесте МУП ако сматрају да неко више не би требало да вози. Проблем настаје и када доктори не напишу мишљење, односно грађанин нема отежавајућу околност за управљањем возилом, а у међувремену се дође до повреде или обољења. За оне који су у градском превозу, лекарске контроле би требало да буду на шест месеци, како би безбедност била загарантована - истиче Вујанић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације