ДЕСЕТ ХИЉАДА ТУЖБИ ПРОТИВ БАНАКА: Стање у београдском правосуђу алармантно - Први и Трећи суд пред блокадом

В. Ц. С.

19. 09. 2020. у 09:25

ДЕСЕТ ХИЉАДА ТУЖБИ ПРОТИВ БАНАКА: Стање у београдском правосуђу алармантно - Први и Трећи суд пред блокадом

Фото: Архива Новости

АЛАРМАНТНО је стање у ком се у овом тренутку налази београдско правосуђе, које је толико преоптерећено да судовима прети блокада!

Ово се јуче могло чути на конференцији за новинаре Алумни клуба Правосудне академије (АКПА).

Према речима судије Дејана Миловановића из Првог основног суда, у најтежем стању су његов и Трећи суд. Пред Првим судом, по месној надлежности, воде се сви спорови против државе, Града Београда и Фонда ПИО, док су на територији Трећег суда седишта пословних банака, против којих грађани подносе масовне тужбе. Само у јулу и августу поднето је више од 10.000 тужби, махом против банака. Грађани се највише жале на уговоре о кредитима.

- У децембру прошле године судија Основног суда у Аранђеловцу имао је прилив од 10 предмета месечно по судији, у Краљеву 11, а у Београду 100! У Трећем суду чак 150 нових предмета месечно - каже Миловановић, и додаје да последице осећају не само судије, већ пре свега грађани.

УСТАВНЕ ЖАЛБЕ

АКПА је тражила од Уставног суда да донесе привремену меру забране спровођења избора за нове чланове Високог савета судства и Државног већа тужилаца, док не одлучи да ли је начин њиховог избора дискриминаторски. Наиме, 43 одсто од укупног броја судија, тј. сви они који су први пут изабрани на судијску функцију, као и 46 одсто заменика јавних тужилаца, односно они који су изабрани на три године, немају право гласа, јер им је то прва тужилачка или судијска функција на коју су изабрани.

Судије раде прековремено и викендом и опет не могу да савладају толики прилив. То утиче на квалитет пресуда, на ажурност и ефикасност, а у великом броју случајева грађани добијају спорове због повреде права на суђење у разумном року, па се из буџета исплаћују огромне паре за одштете.

Алумни клуб предлаже законодавцу да другачије реши масовне тужбе, којих је све више, и измени Закон о парничном поступку. Једна од алтернатива је да за подношење тужби буде надлежан суд на територији пребивалишта грађанина који тужи, а не тамо где је седиште туженог. Тако би се процеси равномерније распоредили по целој земљи.

- Број предмета по судији расте сваког месеца геометријском прогресијом и већ сада судија парничар из Београда месечно има више нових предмета него његов колега из унутрашњости за годину дана. Преоптерећен је и Виши суд у главном граду, који делегира надлежност другим судовима, али системског решења нема док се не растерете основни судови - каже судија Синиша Трифуновић, председник Алумни клуба.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (7)

Jovan

19.09.2020. 11:05

Po brojnim gradovima su izlepljeni plakati kojima se gradjani pozivaju da od banaka traze novac za neosnovano naplacene troskove oko kredita, a ostavljeni su i brojevi telefona za kontakt. Da ovo nije nekakva namerna opstrukcija sudova?

Nebojša

19.09.2020. 11:39

Jednostavnije resenje je bilo da NBS natera svojom odlukom tj naredbom da sve banke vrate sav taj nelegalno otet novac od gradjana i privrede. Ovako cemo zbog toga da zatrpamo sve sudove. U NS sudije imaju zbog toga po neverovatnih 1000 predneta u radu i vreme je da se donese takva odluka i spreci kolaps sudova jer nesporno je da svaki sudski spor u ovom slucaju banke gube pa cemu onda sporovi i zatrpavanje sudova.

Milan

20.09.2020. 10:12

Sudije ne mogu resiti sistemske probleme koji generisu ogroman broj sporova. Ne treba dakle kriviti sudije osnovnih i visih sudova za zatrpanost, vec sistem. Sto se tice banaka, Vrhovni sud je svojim nakaradnim pravnim shvatanjima generisao masovne tuzbe, jer je za nacin poslovanja svih banaka koji je primenjivan decenijama i odobravan od NBS i prihvatan od strane sudske prakse, sada zakljucio da nije bio ispravan i da se moze retroaktivno traziti obestecenje. Ovoliki broj sporova samo govori o tome da je Vrhovni sud svojim nemarom znacajno narusio sigurnost pravnog prometa i pravnu sigurnost, izazivajuci nesagledive poaledice koje cemo tek osetiti svi mi. Tamo sada sede ljudi koji su birani po nekim drugim, a ne po strucnim kriterijumima, koji nisu u stanju da shvate znacaj svoje funkcije, i to je samo jedan od sistemskih problema.