ЗА СВАКУ БЕБУ ПО ДВА ИНДЕКСА: У САНУ одржан скуп о тренутном стању, као и о перспективама и улози образовања у развоју Србије

Љ. Бегенишић

18. 09. 2021. у 07:21

ОБРАЗОВАЊЕ у Србији је у веома лошем стању, а кључни проблем је његов квалитет. Према подацима ПИСА тестирања - 38 одсто петнаестогодишњака је функционално неписмено.

ЗА СВАКУ БЕБУ ПО ДВА ИНДЕКСА: У САНУ одржан скуп о тренутном стању, као и о перспективама и улози образовања у развоју Србије

Фото Танјуг

Ако томе додамо и да има између седам и девет процената оних који нису ни стигли до тестирања, онда долазимо до податка да од 40 до 50 одсто деце на прагу средње школе не може да разуме прочитани текст, што је велики разлог за узбуну. Уз то је и двоструко више места на факултетима него што се рађа деце, превелики број програма на универзитетима, мало наставног кадра, образовање је централизовано, слабо финансирано и политизовано.

Ово је рекао професор Иван Ивић на скупу "Образовање - стање, перспективе и улога у развоју Србије", јуче одржаном у САНУ.

Са скупа је поручено и да је потребна дугорочна статегија образовања, планирана деценијама унапред која се не би мењала од једне до друге владе. Отварајући скуп, председник САНУ Владимир Костић рекао је да су врата ове установе широм отворена за питања која се тичу напретка земље. Скупу је присуствовао и патријарх Порфирије. То је његова прва посета САНУ откако је изабран за поглавара СПЦ, а Костић је казао да то значи да скуп о образовању има посебну важност.

- Образовање је неопходан, фундаментални темељ и појединца и друштва, оно је много шире од школе и школства - рекао је патријарх. - Оно обухвата личност појединца, образујемо се и као телесна и као духовна бића и то образовање је спремно да се интегрише у светске токове. Континуитет је важан, а наше образовање може бити само наш лични печат.

Исцрпну анализу стања у образовању изнео је проф. Иван Ивић. Он је указао и на проблеме у предшколском образовању, као и да се не схвата да образовни процес почиње од малих ногу:

- Иако је основна школа обавезна и уставом загарантована, у Србији је није завршило од седам до девет одсто људи. Средње образовање минимално се мењало у транзицији. Највећи обухват је у струкама у којима је највише незапослених, што указује на то да средње школе образују оне који неће имати посао. У гимназијама је, међутим, мали обухват иако дају најквалитетније образовање.

Анализирајући стање у високом образовању, Ивић је навео да у Србији постоји 1.600 акредитованих програма за основне студије иако немамо капацитет за толико програма. Као проблем навео је и што се за упис на прву годину "отвори" 113.000 акредитованих места, док се годишње рађа око 65.000 деце!

- То значи да свака беба чим се роди има два загарантована места за упис на факултет - илустровао је проф. Ивић и истакао да је један од показатеља квалитета образовања и лош успех на малој матури, где деца од 20 бодова на једном тесту просечно освоје 11.

Професор Ивић се осврнуо и на дигитализацију образовања, рекавши да је она неизбежна, али да се морају имати мера и прецизан план. Упозорио је и на опасност од притиска моћних земаља да се уведе универзално образовање, што би била велика грешка, јер су култура једног народа и образовање неодвојиви.

Фото Танјуг

Патријарх и председник САНУ

Државна секретарка у Министарству просвете Маријана Дукић Мијатовић навела је да је Министарство у претходној школској години уложило више од 669 милиона динара за наставна средства за ученике из социјално-материјално угрожених подручја, примаоце новчане помоћи, ђаке са инвалидитетом... Истакла је и да се настава на српском језику у иностранству одвија у чак 12 држава и да је похађа готово 6.000 ученика.

ПРОЈЕКАТ ДРЖАВНЕ МАТУРЕ

ПРОФЕСОР Иван Ивић критиковао је што досад није уведена државна матура на крају средње школе:

- На том пројекту ради се 10 година, утрошено је 3,5 милиона евра, а још немамо државну матуру. Утрошити толико време и новац и немати резултат крах је и огроман неуспех Министарства просвете. Зато што немамо државну матуру, немамо ни инфомацију о квалитету средњошколског образовања. Да ли се то намерно избегава?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)