ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - БЕРЛИН И БЕЧ ИЗАЗИВАЈУ КОНТИНЕНТАЛНИ РАТ: Мистерија руске подршке Србији после уручења ултиматума 23. јула 1914.

Др Миле Бјелајац

06. 08. 2021. у 17:14

УПРКОС жеље Русије да се криза између Аустроугарске и Србије превазиђе мирним средствима и да се отклони опасност да буде присиљена да своје интересе у том тренутку брани свим средствима, дакле и војно, Петроград је почео примати алармантне индиције 16. јула са више страна да Централне силе иду на сукоб по сваку цену.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - БЕРЛИН И БЕЧ ИЗАЗИВАЈУ КОНТИНЕНТАЛНИ РАТ: Мистерија руске подршке Србији после уручења ултиматума 23. јула 1914.

Немачки цар врши смотру војске

Руски амбасадор у Бечу Шебеко хитно је јавио да му је пензионисани царски амбасадор Лицов (Count Heinrich Ltzov) за ручком пренео своје узнемирење због активности "ратне странке". Он је тог јутра био са Берхтолдом и Хојошем и сазнао је за њихове намере што је пренео Шебеку. Ишло се на рат који би продужио живот царству.

Друго упозороње дошло је са стране италијанског амбасадора у Петрограду. Он је шефу кабинета, руског министра спољних послова Сазанова, Морису Шилингу сугерисао да Русија, ако жели да заустави Аустрију у њеним радикалним и неповратним корацима против Србије, мора да прихвати чврсту линију, и своју недвосмислено јасну позицију одмах представи Бечу.

Рим је упозорио Русију да су Немци и Аустријанци убеђени да ће се Русија и овог пута повући и да је неопходно да Русија јасно каже да ће своје речи подупрети и акцијом ако треба. После ових упозорења Сазонов је заиста дао инструкције Шебеку да упозори Берхтолда да је Русија противна било каквом насртају на достојанство или независност Србије и да то неће дозволити ни Француска.

Сазонов је то лично аустроугарском амбасадору саопштио у најодлучнијем тону. Дакле и Немачка и Аустроугарска су знале да ће својим корацима изазвати континентални рат јер се радило о нарушавању баланса снага. Не желећи рат, Русија, па и сам цар Николај, до последњег тренутка настоје да се сачува мир, што би било у најбољем интересу и Русије и Србије, па и целе Европе.

МИНИСТАРСТВО иностраних послова у Петрограду добило је и од Србије индиције и упозорења о могућим намерама Аустроугарске 21. јула, вероватно не случајно послато у време посете француског председника републике Поенкареа Петрограду. У овом дугачком меморандуму српска влада је представила све елементе који подстичу њену забринутост. Указала је да је прошло скоро месец дана и да се Монархија не обраћа службено Србији за разјашњења око сазнања у вези са атентатом и слично.

С друге стране, без српског евентуалног одговора примећује се распаљивање антисрпске пропаганде у медијима Беча и Будимпеште што се тумачило као припремање јавности за војну акцију против Србије. Српска влада упозорава руску владу да су то претње миру. На упит Тисе у парламенту зашто се није послао демарш српској влади, Беч је ћутао. Смрт Хартвигову медији су у Монархији злоупотребили не само против Србије него и Русије.

Посланик у Београду генерал Гизл је инсинуирао "погром" против аустријског посланства. Српска влада је поручила царској руској влади да жели мир и да се труди да побољша односе са суседном Монархијом на дужи рок и "да је спремна да прихвати све захтеве Аустроугарске за отварањем истраге од стране независних српских судова против евентуалног саучесништва лица у сарајевском злочину".

Српска влада је унапред упозорила да неће моћи прихватити "ниуком случају један евентуалан демарш који би свака држава, која жели да сачува своју независност и своје достојанство, морала да одбије". Опасност је ту, писало је, и српска влада "има част да умоли царску владу да је прими (Србију - М. Б.) под своју високу заштиту." Дакле два дана пре уручивања ултиматума српска влада је тачно предвидела могући ток догађаја и немогућност да прихвати евентуалне понижавајуће услове који доводи и саму независност у питање.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Русија није утицала на одговор из Београда

У ДЕЛУ новије историографије инсистира се на томе да је наводна српска "непомирљивост" у одговору на аустроугарски ултиматум била последица руске подршке. Иде се и даље, па се инсинуира да је одмах била назначена војна помоћ, тачније ступање Русије у рат ако Аустроугарска нападне Србију.

Да ли ствари, хронолошки, па и садржајно стоје тако? Зашто је аустроугарска влада наредила посланику да одложи уручивање ултиматума за неколико сати? Зашто је дат изузетно кратак рок за одговор - 48 сати, и зашто су вршене опструкције слања телеграма из Београда и Петрограда кроз телеграфску мрежу Аустроугарске?

Наравно да је за Србију било изузетно важно какав ће став у случају аустроугарске агресије заузети Русија, али од првог момента Србија је стала на становиште да ће се бранити и да неће дозволити мирну окупацију. То је стављено на знање не само руском отправнику послова већ и другим посланицима у Београду.

ДР ЛАЗАР Пачу, који је у одсутности Николе Пашића примио аустроугарски ултиматум, после читања текста и консултовања са члановима владе, већ у 6.20 позвао је телефоном руско посланство и Штрандман, тадашњи отправник послова после смрти посланика Хартвига, замољен је да хитно дође у зграду владе.

"Кад сам документ прочитао до краја, Пачу је, не питајући ме за мишљење, казао да је рат очигледно неизбежан и тешко је уздахнуо ... "Аустријски посланик ме је упозорио да ако ми не прихватимо све захтеве без изузетка, он има наређење да са свим персоналом мисије напусти Београд" ... Замолио ме да свом министру иностраних дела пренесем "молбу" (наводи у оригиналу - прим. М. Б.) за заштиту Србије. "Тек тада ме упитао шта лично мислим о добијеној ноти. Без околишања сам му одговорио да је она на мене оставила депримирајући утисак и да ми се рат чини неизбежним, али да је српска влада обавезна да у свом одговору иде до крајњих граница попустљивости, јер се само тако могу задобити пријатељи који ће се изборити за ублажавање изнетих захтева и на крају за мирно решење конфликта, ако за то постоје и најмање могућности", бележи Штрандман.

Др Лазар Пачу

ЦЕЛУ ноћ су он и помоћник Зарин, користећи се услугама свих у посланству, радили на шифровању дугог телеграма са ултиматумом. Штрандман је после састанка са Пачуом послао претходно два телеграма.

У првом је навео: "Молим хитна упутства. Тек што је вечерас у 6 сати аустријски посланик предао Пашићевом заменику ... ултимативну ноту своје владе која даје рок од 48 сати. Гизл је усмено додао, уколико се у року од 48 сати не прихвате сви захтеви, наређено му је да ... напусти Београд. Пашић и други министри који су отпутовали на предизборну агитацију, позвани су натраг и у Београду их очекују сутра - у петак, у 10 сати изјутра. Пачу који ми је саопштио садржај ноте, моли заштиту Русије, и каже да ниједна српска влада не би могла да пристане на постављене захтеве."

У ДРУГОМ телеграму дао је кратак резиме ноте. После 22 часа у руско посланство стигао је краљевић Александар. Штрандман је и њему поновио оно што је већ рекао Пачуу - ићи до крајњих граница попустљивости. "Од тога зависи судбина Србије." После сагласности о томе, Александар је упитао: "А шта ће учинити Русија?" Штрандманов одговор је био: "Званично не могу ништа рећи, јер ултиматум још није познат у Петрограду и ја немам никаква упутства". Дакле, у овој ситуацији, када је претња суверенитету у питању, узимајући у обзир преседане, "може се претпоставити да ће Русија рећи своје у вашу заштиту", тешио је Штрандман српског краљевића.

"А шта је нама чинити?", питао је на крају Александар. После размишљања, Штрандман је одговорио да је најбоље да се он сам обрати руском цару. Александар је на ту сугестију одговорио да ће сутра о томе разговарати са Пашићем и да ће обавестити отправника послова.

Као решење, Александар је поменуо и обраћање свом течи, италијанском краљу Емануелу, будући је Италија у Тројном савезу па би могла утицати на Аустроугарску. Регент је отворио и питање старог захтева Србије за набавку 120.000 пушака у Русији. О свему томе, Штрандман је, одмах после регентовог одласка, обавестио телеграмом Сазонова. У Петрограду је већ била дубока ноћ и Сазонов је то могао да прочита тек сутрадан.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Србија тражи заштиту великих сила

КАДА је Пашић стигао у Београд, 11/24. јула изјутра, најпре се састао са регентом Александром, па је око 8 сати изјутра, на путу за седницу Министарског савета, свратио у руско посланство. Његов утисак је био да је ултиматум тежак, бележи Штрандман.

Овај утисак ће српски премијер поновити који сат касније и британског отправника, молећи за заштиту. Пашић је обавестио Штрандмана да је прихватио предлог регента да се италијански краљ моли за посредовање. О томе је известио и британски отправник послова. Молба за заштиту такође ће бити послата Великим силама. "Али", додао је, "оне се све, очигледно неће сагласити ... Ако рат буде неизбежан, ратоваћемо какав год буде одговор који ће краљевић Александар упутити цару."

Пашић је поново дошао у посланство Русије после седнице владе, на којој је одлучено да се пошаље телеграм италијанском краљу за посредовање да се рок продужи и да се ублаже они захтеви који су у супротности са српским законодавством. Од војних мера предвиђали су само активирање резерве из првог позива. Пашић је донео Александров телеграм за руског цара, уз молбу да га се пошаље директно из посланства, а не редовним путем преко посланика у Петрограду. Уз противљење, Штрадман је на крају пристао.

ОЧИТО пре доласка Пашића 24. јула, Пачу је послао телеграм посланику Спалајковићу у Петроград и осталим посланицима да виде какво ће становиште заузети тамошње владе у овом спору. Тај извештај требало је да буде послат до подне 25. јула. Спалајковићу је истог дана послат још један телеграм, у коме га Пашић обавештава да је разговарао са Штрандманом и да му је саопштио да ће сутра до 6 часова предати одговор. "Рекао сам да ће Српска Влада умолити пријатељске државе да заштите независност Србије. Ако је рат неизбежан, додао сам, Србија ће га водити."

Руска војска из Првог светског рата

Дан касније, 25. јула, Штрандман је добио телеграм од свог министарства да је телеграм који им је послао 24. јула из Београда био потпуно неразумљив. Штрандман је мислио да се ради о телеграму у којем их обавештава о разговору са краљевићем Александром.

Упоредио је поново текст и шифре и закључио да нису нигде погрешили. Затим је закључио да је телеграм био деформисан док је пролазио кроз аустроугарску телеграфску мрежу. Касније је закључио да су његови телеграми, којима је у деловима слао текст ултиматума, били толико успоравани да су у Петроград стигли тек пошто је аустроугарски посланик службено уручио текст ноте Сазонову 10 сати пре подне.

ПРЕМА објављеним руским изворима Штрандману је 25. јула послат још један телеграм са ознаком "хитно". У њему Сазонов изражава наду да би се због специјалне позиције коју има Велика Британија, рат могао избећи ако би се српска влада обратила британској за посредовање.

Штрандман је упућен да саветује ову идеју Пашићу. У исто време руском посланику у Лондону је наложено да код тамошње владе одмах подржи ову идеју ако се српска влада обрати Лондону за посредовање. Било је то куцање на "отворена врата" јер су и Срби слично мислили и већ били предузели кораке 24. јула.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Петроград расписује мобилизацију

САЧУВАНО је неколико телеграма српског посланика у Петрограду Спалајковића, послатих у та два критична дана. Први, сачуван у Архиву Србије, сачињен је после разговора посланика са Сазоновим, 24. јула 1914, после подне. Њега коректно интерпретира историчар Никола Б. Поповић: "Након седнице, Сазонов се састао са Спалајковићем, који је садржај разговора телеграфисао Пашићу.

Истакао је да Сазонов с гнушањем осуђује ултиматум и сматра да га ниједна држава не би могла примити, а да не изврши самоубиство, да Србија може несумњиво рачунати на помоћ Русије, али није прецизирао карактер помоћи, јер то треба да реши цар и да се упита Француска. Обавестио га је да је Сазонов предузео енергичан корак у Бечу и Берлину да саветује Србији да изјави да с гнушањем осуђује злочин у Сарајеву и да је спремна да преда суду сваког поданика за кога се докаже да учесник у атентату."

ИЗ САДРЖАЈА самог документа треба додати да га Сазонов обавештава о депеши коју је добио од Штрандмана, где се наводи да је у Србији растројство и да због немања оружја и муниције Србија није у стању да се брани. Затим следи упутство Сазонова да је можда боље да Србија упути апел "на осећај правде и хуманитета изјављујући да се неће и не може оружјем бранити од једне Велике Силе као што је Аустроугарска, која је једанаест пута већа од мале Србије.

Дакле Министар Иностраних дела руски саветује нас условно: ако не можете бранити се онда поступите као што су Бугари поступили прошле године. То би изазвало огорчење свих народа против Аустро-Угарске. Он у смислу тога телеграфисао отправнику послова у Београду. Рекао сам му његов савет би био практичан кад би смо имали уверење да ће Аустро-Угарска упасти само у пограничне крајеве али не можемо допустити да нам Аустро-Угарска разори целу земљу. Него бисмо морали негде у унутрашњости организовати одбрану и примити борбу ... Рекао сам Министру: једино средство спречити рат да Русија изјави Аустро-Угарској и Немачкој да ће бити принуђена наредити општу мобилизацију ако се Српско-аустријски сукоб не би предао на расправу Великих Сила ко што је било 1909, јер је тадашња изјава српске владе дело Великих Сила којима припада искључиво право оценити да ли је Србија испунила обавезе из те декларације или не. То ће решити вечерас и издати коминике."

Мирослав Спалајковић и Јован Цвијић / Руски министар Сазанов

СЛЕДЕЋИ телеграм објављен је у ДСПКС (док. 503), али са очитим грешкама у датуму слања из Петрограда и датуму примања у Београду. По броју депеше (Пов. бр. 57) следи иза претходне (Пов. бр. 56), коју коментарише Поповић.

Према садржају одговара времену после разговора аустроугарског посланика и Сазонова, односно после седнице владе 25. јула, на којој су договорене озбиљније мере. У телеграму се помиње коминике који је издат после седнице 25, као и одлука о припреми делимичне мобилизације 13 корпуса. Дакле ради се о поруци која је наводно стигла у Београд већ у 11.30 24. јула, чак пре великог телеграма из два дела, који је стигао 25. јула у 4.17ујутро, односно у 10 сати. Ево његовог садржаја:

"Министар иностраних дела руски рекао амбасадору аустроугарском да је све ово у највећем степену претња. Опште је мишљење да Србија не може примити захтеве Аустро-Угарске. Министарски савет решио приступити енергичним мерама па и мобилизацији. Очекује се царева санкција. Сад ће се објавити званични комунике, којим Русија узима у заштиту Србију. Спалајковић."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)