КОРОНА ЗАРАЗИЛА И СРПСКИ ЈЕЗИК: Пандемија je и нашој земљи донела праву "језичку епидемију" нових речи и израза

ПАНДЕМИЈА вируса корона однела је много живота, али и донела још једну инфекцију - језичку.

Фото Илустрација В. Н.

Нове речи и изрази, попут социјална дистанца, самоизолација, пик епидемије, карантин, поравнање криве, нулти пацијент, настава на даљину, рад од куће, корона журка, клиничка слика, леталитет, серолошко тестирање, локдаун, путовале су брже од вируса и са екрана мобилних телефона, рачунара и ТВ уређаја брзо се одомаћиле у свакодневном говору.

То је био разлог да се у Одсеку за стандардни језик Института за српски језик САНУ окупе, попишу и опишу речи које су обележиле период који живимо с вирусом. Тако је настао Речник појмова из периода епидемије ковида 19, који су приредиле проф. др Марина Николић и др Светлана Слијепчевић Бјеливук.

- Српски језик је реаговао готово потпуно исто као и други језици - у медијима, па и у свакодневном говору, нашле су се многе речи из области медицине, које се до сада нису тако често сретале - каже, за "Новости", професорка Николић.

- Друге су промениле или прошириле своја значења, а посебно учесталост. На пример, маска је сада део наше свакодневице, понекад уз визир или гумене рукавице, карантин можемо или не можемо избећи, изолација је некада неопходна, а физичка дистанца увек пожељна. Као и наше колеге из института који се баве националним језицима у Немачкој, Словенији, Хрватској и другде, и ми из Института за српски језик САНУ решили смо да најпре направимо један речник појмова који су у вези с новим вирусом, а затим да их опишемо. Језик одсликава реалност, а ми смо ту да га истражимо, опишемо и покушамо да предвидимо правац у ком ће се те промене одвијати. То чинимо у својим радовима који се тичу специфичних речи, али и посебног начина изражавања људи који у ово време епидемије доминирају јавним простором - политичара и лекара, односно припадника струке.

Фото Ж. Кнежевић

Најпознатија нова реч која је настала током ове епидемије је ковид 19.

- Пише се као и називи других болести у српском језику, малим словом - објашњава Марина Николић.

- Некада се јави у скраћеном облику, као ковид, што је из угла норме такође допуштено. Многе нове речи, односно изрази, настали су сковани од ковида или короне, скраћеног назива за тип вируса који изазива болест ковид. То су, на пример ковидан, ковидиот, ковид болница, ковид амбуланта, затим коронски, посткоронски, корона изазов, корона журка...

Интернет је пун духовитих парола за останак код куће или стрпљење: "Боље да кородираш него да коронираш!"; "Од сад само негативно!"; "Није корона тако лоша, ево отказан Евросонг"; "Коначно живим као папа. Изађем само на балкон и махнем раји!"; "Сад сам ставила у сваку просторију по боцу вина. Данас идем од кафане до кафане!"

- За мене су најуспелији примери појаве која се у лингвистици назива језичка игра: "Панда у просеку једе дневно 12 сати. Човек у карантину једе као панда. Зато се зове пандемија" - препричава наша саговорница.

Фото Ж. Кнежевић

Ситуација нас је приморала не само да се упознамо са новим речима, већ и да их користимо свакодневно.

- Иако се често срећу у медијима, коморбидитет или леталитет неће постати део уобичајеног, општег лексичког фонда - додаје професорка Николић. - Пре ћемо рећи да су у питању придружене болести, или стопа смртности од ковида. Мада, колико јуче ми се другарица пожалила да јој је тетка примљена у болницу због цитокинске олује.

АУТОР Проф. др Марина Николић, Фото Приватна архива

Приређивачи Речника запазили су како брзо и лако језик прима у себе нове речи за именовање нових појмова. Приметили су и како компликоване и дугачке речи из медицине постају део општег лексичког фонда, како се друге прилагођавају, добијају нова значења, како се говорници њима поигравају и стварају специфичан коронски жаргон. Највећи број нових речи долази у српски језик преко енглеског, па се и реченична структура или грађење речи понаша по угледу на форме енглеског језика. Ови закључци не односе се само на српски, већ и на друге језике.

- Занимљиво је како се сама болест посматра, рецимо упадљиве су метафоре рата, где је вирус невидљиви непријатељ против кога се боримо свим силама, или чујемо да корона ових дана поново наставља офанзиву. Епидемија се пореди и са природним појавама или непогодама, па имамо ново жариште или други талас, прати се ток болести - објашњава једна од ауторки Речника.

- Медицински део Кризног штаба, будући да није навикнут на начин комуникације који политичари користе са грађанима, често има проблем да уобличи недвосмислену, објективну, јасну и прецизну поруку. Такође, често се манипулише емоцијама, на пример страхом - гробља ће нам бити мала, у болницама више нема места, ситуација је драматична, препорукама, бројевима, процентима, и подацима уопште, што све заједно изазива велико неповерење и отпор код грађана.

У Речнику су бележене речи пронађене у коментарима на друштвеним мрежама и у медијима који су их преносили. Број речи који се тренутно налази у њему није коначан и у наредном периоду биће допуњаван.

Фото Илустрација Тошо Борковић

КОРОНАРАЦ И КОРОНА ЛУДИЛО

МЕЂУ новопридошлим речима је и ковидиот, а у Речнику појмова пише да је реч о особи која игнорише упозорења, смернице и правила о јавној безбедности у вези са ковидом. Као друго објашњење ове речи, наводи се да је то "особа која непотребно гомила намирнице или заштитну опрему". Корона лудило описано је као свеопшта оптерећеност епидемијом вируса корона, док је коронарац особа оболела од ковида 19. Синоними ове речи су ковидаш, коронац, коронаш.

ВИРОЛОШКИЊА ИЛИ ВИРОЛОГИЊА

НАША саговорница објаснила је недоумице око фемининатива:

- Све веће коришћење фемининатива бележи и наш речник, на пример, често се и у различитим приликама користе епидемиолошкиња, вирологиња, вирусолошкиња, али и коронашица или карантинка. Узимајући у обзир творбу српског језика, правилније је вирологиња у односу на виролошкињу, зато што је у првом случају наставак додат на именицу мушког рода, како се традиционално формирају родни парњаци. У другом примеру наставак је додат на придев, што је новина у грађењу родних парњака, али је овај процес у последње време врло жив.

Препоручујемо

Култура

2 2

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Сужава се српски културни простор

29. 06. 2021. у 16:34

Култура

0 19

ПОРИЧЕМО СВОЈ ИДЕНТИТЕТ: Закон о родној равноправности је закон против српског језика и његових правила

25. 06. 2021. у 08:45

Култура

0 4

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Парадокс српског писма и језика

22. 06. 2021. у 19:33

Култура

1 11

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српски језик у сумраку политике

15. 06. 2021. у 14:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације