СВЕДОЧАНСТВО О СТРАШНИМ ЗЛОЧИНИМА У ПОДРИЊУ: Српски џелати на слободи ликују над пресудом Младићу

Владимир Митрић

13. 06. 2021. у 11:26

У ПОДРИЊУ, сребреничком, скеланском, братуначком и зворничком крају, без суседних општина, убијено је, углавном на најбруталнији начин, и најчешће на велике православне празнике, скоро 3.000 Срба, претежно цивила, жена, деце и стараца. За то нико до сада није добио озбиљну казну, а "рука правде" на земљи мимоишла је и такве као што је Насер Орић, озлоглашени командант 28. брдске бригаде Алијине армије, господар живота и смрт у Сребреници.

СВЕДОЧАНСТВО О СТРАШНИМ ЗЛОЧИНИМА У ПОДРИЊУ: Српски џелати на слободи ликују над пресудом Младићу

Сузе за најмилијима / Фото Танјуг

Ово, за "Новости", каже генерал Миломир Савчић, председник Борачке организације РС, ратни командант заштитног пука ГШ ВРС, у тренутку када муслиманско-хрватски део Босне ликује над пресудом генералу Ратку Младићу.

Начин на који су убијани Срби, каже генерал Савчић, од руку Насера и његових јуришника и присталица, и то и из Сребренице, када је била заштићена зона ОУН, што би требало да значи и демилитаризована, сведоче о намери да се то чинило да би били застрашени и да побегну за сва времена и они Срби које није стигла њихова кама или ватрено оружје.

- Свет је био запањен снимцима страдања Срба у Подрињу, којима су сечени делови тела, паљена ватра испод њих док су били окачени на дрво, а уши им закуцане у стабло (Глођанско брдо). Србе су и бренером пекли, бесомучно клали, пре тога се силно иживљавали на само њима знане начине. Документовани снимци тог страдања, нажалост, и у домаћој јавности доживљавани су као нешто што је "искључиво морбидно и узнемиравајуће". А узнемиравајуће је било и те како, јер су наши сународници страдали само неколико стотина метара ваздушном линијом преко реке Дрине, по чему је нарочито илустративно страдање Срба цивила у Сикирићу и Лозничкој Реци, на самој обали Дрине! И нема правде за та страдања као што је нема ни за страдање петогодишњег Владимира Гајића у Братунцу, за чију мајку нема утехе, па чак, данас, ни бар лепе и топле речи од надлежних из реда Срба!?

Убијани су Срби без милости од руку Насера и дружине само неколико седмица након што је немали број Братунчана Срба храбро и одважно казао да ће штитити комшије исламске вере, ма шта било, ако их било ко дирне.

Генерал Миломир Савчић / Фото В. Митрић

Насер и братија убијали су и Србе и своје, трговали и шверцовали и са Србима и са странцима, о чему сведочи обимна документација муслиманске службе АИД у документу под називом "Губер". Насера спомињу зато што је оставио народ и побегао у Тузлу, а имао је, пред кукавички одлазак, како сведочи документ са седнице Председништа такозавне Републике БиХ, како је сведочио генерал Расим Делић, "наоружања и технике у Сребреници више него читава Армија БиХ 1993. године"!

ПОЛИЦИЈСКА БЕЛЕШКА ИЗ РАТНЕ СРЕБРЕНИЦЕ СВЕДОЧИ О ПОЧИНИОЦИМА ЗЛОЧИНА

Хакија Мехољић, начелник Станице безбедности у Сребреници, у разговору са начелником Центра служби безбедности у Тузли, 21. августа 1995. године, сведочио је да су од 26. априла 1993. године, када је постављен на ту дужност, до "пада" тог градића у источној Босни, регистрована 23 убиства, од којих је 21 расветљено. Осумњичени су били под истрагом, "али да се више од тога није могло учинити, и није им суђено".

"Новости" су у поседу те службене белешке, коју је сачинио Хајрудин Алиспахић, где се, поред Мехољића, као извор о догађањима у Сребреници спомиње и радник Полицијске станице у Сребреници Фахрудин Алић који је, касније, добио запослење у ЦСБ Тузла.

Мехољић и Алић предочавају да имају и сазнања о убиству извесног Билала, "избеглице из Власенице, оца троје деце, који се жалио на расподелу хуманитарне помоћи, наводно што је организовао митинг жена". Они сматрају да је тог муслимана убио извесни Амир Салиховић звани Аркан, који је био командир чете војне полиције у "Насеровој дивизији" и да се догодило у насељу Клис.

Они спомињу и убиство Хамеда Салиховића, бившег начелника СУП Сребреница, које се десило 19. маја 1995. и које није расветљено. Наводно, несрећни Хамед је убијен у заседи.

Мехољић и Алић сматрају да је овај злочин организовао војни врх Сребренице, на чијем је челу био Насер Орић.

Они наводе да су Насер Орић и Мујо Манђић из Поточара били сувласници три кафића у граду који су радили током рата, а "роба је набављана на месту резграничења".

Помињу и убиство, "из исте кухиње", Нурифа Ризвановића, мајора бивше ЈНА, који је чак дошао да се бори на страни сународника и у Коњевић Поље дошао са 550 војника! Наводе да је, истим рукописом и у исто време, убијена и Фуада Омеровић из села Сикирића. Они истичу да је мајор убијен на свиреп начин, истичући да о том убиству "зна Насер Орић".

- Што се тиче расподеле хуманитарне помоћи, велика количина је издвајана за војску, да би је, затим, војници Насера Орића продавали на пијаци. Шећер, со и брашно за Насера Орића продавали су Фахрудин Салиховић, Хамдија Фејзић, Суљо Конаковић и друга цивилна и војна лица. Насер Орић је, што је свима познато, извесном Бајазиту дао 600 килограма брашна, наводно за интервентни вод којим командује, а било је познато да Бајазит није припадник Армије БиХ - наводе Мехољић и Алић.

Познато им је и да су Насер Орић и Фахрудин Салиховић, начелник Општине Сребреница, на почетку рата из фабрике "11. март" у Сребреници узели око 28 килограма злата, како је записао безбедњак Хајрудин Алиспахић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)