Суочавање српског народа са новим противницима: Због војничких заслуга, Срби су постали прворазредан чинилац аустријске државне политике
У СВОМ знаменитом делу „Доситеј Обрадовићу историјској перспективи XVIII и XIX века” Мита Костић је с правом написао: „Терезијански Беч био је права етнографска минијатурна слика многонародне Хабзбуршке монархије”.
Илустрација: Слика Рудолфа Алта
Сврха ове књиге је да управо у тој минијатури пронађе и опише Србе и да, бар у главним токовима, оцрта њихов удео у животу ове моћне царске престонице. С друге стране, Беч је кроз векове био и део српске историјске судбине, јер су се бројна кључна збивања која су је одређивала одлучивала у овом граду, на самом извору државне власти.
Посебно су ХVIII и ХIХ столеће означавали праву прекретницу у историји српског народа, који се, у великим масама, после трагичне сеобе 1690, појавио на подручју Аустријске монархије, позивајући се, уосталом сасвим оправдано, на своје војничке заслуге у аустро-турском рату и на бројна царска обећања која су Срби добили учествујући у овом сукобу на страни једне хришћанске силе.
Принуђен политичким околностима на трајно остајање у аустријској империји, српски народ и његови предводници су морали, и против своје воље, да прихвате и све оне друштвене, економске и културне процесе који су их постепено нагонили на што брже прилагођавање новим условима живота у једној западноевропској, модерној држави. Био је то процес који је од Срба захтевао и активирање нове, огромне духовне енергије, савлађивање и превазилажење једне, најчешће нежељене стварности.
Неизбежно је било суочавање са новим противницима, као што је била Католичке цркве и замке унијаћења, затим са коренитим изменама начина трговања и стварањем сопствених градских средишта попут оних у Угарској, силаском у царске луке, пре свега оне у Трсту. Укратко, нове околности захтевале су да се најбрижљивије преиспита и целокупна стара духовна баштина, сви они идејни ослонци српскога народа зачети још у временима успона средњовековне српске државе.
Јер, никако не треба заборавити да су предводници српског народа у двема његовим главним сеобама на аустријско подручје, 1690. и 1739. године, била два пећка патријарха, Арсеније III Чарнојевић и Арсеније IV Јовановић Шакабента. Већ та чињеница умногоме је одредила и поступање Срба у новим токовима прилагођавања, прихватања или одбијања тековина једне нове и њима не увек наклоњене западноевропске цивилизације.
Непосредан утицај Беча
МНОГА историјска збивања везана за Беч, односно за престоницу су непосредно и битно утицала и на формирање модерне националне свести код Срба. Посебном снагом Беч је зрачио на културу српског народа уопште; тај снажни утицај ослабиће тек после пропасти Монархије 1918. године, од када је код Срба све присутнији француски утицај.
НОВА испитивања аустријских, мађарских и наших историчара осветлила су у великој мери и све оне друштвене и политичке преображаје хабзбуршке империје током XVIII и XIX века. С тим у вези стоје и напори Срба да им се, на основу добијених привилегија, призна нека врста corpus separatum-а или status in statu, а такви захтеви - брзо је то постало јасно - били су одувек неприхватљиви за угарске сталеже.
Другим речима, инартикулација српских привилегија преко Сабора у Пожуну наилазила је на уобичајени отпор угарских сталежа, а легализовање једне „илирске црквене државе” у оквирима круне Св. Стефана - при чему је за српске црквене вође захтевана и привилегија власти in saecularibus, па и њено простирање на све Србе у Монархији - било је неприхватљиво и доследно одбацивано. Нова освајања Хабзбурговаца у Подунављу, у периоду од Пожаревачког до Београдског мира, повлачила су за собом и нужне унутрашње реформе аустријске државе, а нарочито њене администрације.
Потврђује то и стварање бројних савета и депутација, којима је de facto поверена државна управа, иако је, разуме се, сам владар задржао све прерогативе коначног одлучивања. У свим тим замршеним збивањима Срби су постали, пре свега због својих војничких заслуга, прворазредан чинилац државне политике у којој су се испреплитали многи, често и сасвим супротни интереси. Срби су се, тако, стицајем многих околности нашли између царских интереса хабзбуршке куће и непрестане опозиције угарских сталежа, а та околност пратиће их све до пропасти аустроугарске државе 1918. године.
Иако је историја града Беча темељно истражена, а поједина раздобља аустријске прошлости - на пример турска опсада Беча 1683. године, или почетак XX века, па и владавина царице Марије Терезије и Јосифа II - приказана и осветљена захваљујући великим, истраживачким изложбама и синтезама, Срби и српска проблематика, нажалост, једва да постоје у свести аустријских научника. Разуме се да такво стање не доприноси научној истини, због чега је слика целине Аустрије као многонародне државе непотпуна, оштећена, понекад и оптерећена непотребном пристрасношћу, предрасудама, и ускогрудим схватањима која увек иду на сопствену штету.
УОЧАВАЈУЋИ све те слабости, требало би бар донекле исправити те неправде према српском народу и његовом уделу у животу аустријске државе. Посебна пажња је обраћена на бројне његове научнике који су већ давно, ослањајући се на своја, изворна истраживања, употпуњавали слику политичког и културног развитка аустријске државе. Ту су, пре свега радови Алексе Ивића, Радослава М. Грујића, Николе Радојчића, Мите Костића, Славка Гавриловића, Василија Ђ. Крестића, чија су дела у европској историографији најчешће прећутана или игнорисана, чему је вероватно допринела и језичка баријера.
Њиховим резултатима прикључени су и радови историчара уметности, који су такође допринели бољем и целовитијем сагледавању српске присутности у Бечу. Трудили смо се да расветлимо улогу Беча као политичке и културне престонице и да подвучемо његово зрачење у свим процесима српске европеизације.
СУТРА: СЛИКА СТАРЕ ОТАЏБИНЕ СПАС ОД АСИМИЛАЦИЈЕ
Трампу стигле најгоре могуће вести: Није добро по америчког председника
Подршка америчком председнику Доналду Трампу пала је на најнижи ниво у његовом тренутном мандату, а Американци су све више незадовољни његовим поступањем са трошковима живота и ратом са Ираном, показују резултати нове анкете Ипсоса.
28. 04. 2026. у 20:51
Срушио се авион код главног града: Погинули сви путници и пилот
Ваздухопловна цивилна управа Јужног Судана саопштила је данас да се срушио авион југозападно од главног града Џубе, при чему је погинуло свих 14 особа које су биле у летелици.
27. 04. 2026. у 16:49
Најгори грех у кући: Зашто вас прате невоље иако се трудите да будете праведни
ОТКРИЈТЕ који је то најгори грех у кући који блокира успех и радост. Практични савети за повратак мира и слоге.
01. 05. 2026. у 21:38
Коментари (0)