ИЗГЛАСАН НОВИ ЗАКОН О СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА: Иницијатива Покрајинске владе о обнови културно-историјског наслеђа
НАРОДНА скупштина Републике Србије изгласала је вечерас нови Закон о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца, саопштио је Биро за односе с јавношћу при Покрајинској влади АП Војводине.
Фото: Покрајинска влада
Иницијативу за доношење тог закона покренула је Покрајинска влада, јер је постојећи закон из 1991. године спорадично примењиван са неадекватним обимом финансијских средстава за обнову места од највишег значаја за српски народ.
Према речима председника Покрајинске владе Игора Мировића, који је образлагао тај предлог, нови закон донет је три деценије од доношења старог и неопходан је како би се обезбедио стабилан и ефикасан институционални и финансијски оквир за целовит и одржив приступ обнови јединственог наслеђа Сремских Карловаца.
- Када се у име једног закона угради име наше старе српске славе, Сремски Карловци, то је путоказ и потреба да се након 30 година од доношења закона створе услови да се ревитализује и заштити значајно културно-историјско наслеђе, али и да се ова изузетна културно-историјска целина стави у функцију одрживог економског, друштвеног, културног и туристичког развоја Сремских Карловаца - оценио је председник Мировић.
Према његовим речима, то ће значити да смо као народ способни да обновимо један од најзначајнијих српских духовних и културних центара, у којем је, уз остало, на Мајској скупштини 1848. године проглашена Српска Војводина.
- Изградњом брзе пруге, Фрушкогорског коридора, новог моста, али и уређене саобраћајне инфраструктуре коју је реализовала Влада Републике Србије, Сремски Карловци ће бити доступнији и у привредном и у туристичком смислу. Стварамо услове да покажемо способност пред потомцима и обновимо све оно што су нам наши најзначајнији људи оставили као велику вредност. Верујем да ћемо за четири до пет година вратити сјај Сремским Карловцима - казао је председник Мировић.
Покрајинска влада је у развој ове општине у протекле две године уложила 233,5 милиона динара преко Буџетског фонда за обнову и развој Сремских Карловаца, а доношењем новог закона установљава се Одбор задужен за обнову Сремских Карловаца и утврђује и обавеза њеног финансирања из државног и покрајинског буџета.
Одлуком Скупштине Србије од 26. новембра 1990. године, културно-историјска целина „Градско језгро Сремских Карловаца" утврђена је као непокретно културно добро од изузетног значаја. У том језгру су Карловачка гимназија, као најстарија гимназија у српском народу, затим кућа иницијатора њеног оснивања и великог народног добротвора Димитрија Анастасијевића Сабова, Саборна црква Светог Николаја, Патријаршијски двор, Православна богословија „Свети Арсеније Сремац" и низ других историјски и архитектонски изузетно значајних здања.
- Фото: Саборна црква Светог Оца Николаја у Ср. Карловцима (Фото: Прес служба Покрајинске владе)
- Фото: Игор Мировић у Сремским Карловцима (Фото: Прес служба Покрајинске владе)
Препоручујемо
МОСТОВИ САРАДЊЕ: Смедерево окупља делегације из региона пред "Нушићеве дане"
08. 12. 2025. у 13:21
БЕЗ СТРУЈЕ СУТРА ДЕО ПАРАЋИНА: Најављени радови на нисконапонској мрежи
07. 12. 2025. у 23:15
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (1)