ТАЈНЕ ТВРЂАВЕ ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА: Смедерево је имало дворског композитора 200 година пре Европе

Јелена ИЛИЋ

25. 04. 2021. у 07:20

СМЕДЕРЕВО је имало дворског композитора скоро 200 година пре остатка Европе! Кир Стефан Србин је на престоном двору деспота Ђурђа Бранковића у Смедереву, у 15. веку компоновао дела у најлепшем маниру средњовековне византијске и црквене музике.

ТАЈНЕ ТВРЂАВЕ ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА: Смедерево је имало дворског композитора 200 година пре Европе

Фото: Архива "Новости"

Кир Стефан био је литуријски композитор, али је компоновао и музику за потребе дочека гостију двора. Писао је музику бележену наумама које су биле претече нота, и које се чувају у смедеревском Музеју. Оригинални рукопис његовог најпознатијег дела, зборника црквених песама "Псалтикија", са две највеће драгоцености, српске песме "Ниња сили небесније" и "Вкусите", на којима је потписан аутор "Твореније доместика кир Стефана Србина" - уништени су приликом бомбардовања Народне библиотеке Србије 1941. године.

ОВА и друге јавности непознате приче, сваког викенда чекају туристе међу зидинама средњовековне српске престонице. ЈП "Смедеревска тврђава", суботом и недељом од 12 часова, нуди едукативно-забавни програм "Витешко пролеће" који посетиоце враћа у средњи век, и открива тајне српског двора. А да је ово заиста путовање кроз време, говори податак да је, по средњовековном календару, сада 7529. година!

- Разлика између данашњег и тадашњег календара је 5508. година - каже Горан Јовшић из ЈП "Смедеревска тврђава".

Сведочанство о овоме може се прочитати на Крстастој кули двора.

ТОАЛЕТИ

САМО на два места у средњовековним грађевинама Европе могу се видети остаци тоалета! То су дворац Карла Четвртог - Карлштајн, недалеко од Прага, и дворац Бранковића у Смедереву. При врху камених степеница, на делу који води из правца приватних одаја Ђурђа и Јерине, може се и данас видети ниша, која је заправо била тоалет. Тоалети се, такође, виде у делу придворне палате и на другом нивоу дрвених степеништа.

- Ту стоји натпис: "Христу богу благоверни деспот Ђурађ господар Србља и Поморја зетског по вољи његовој сагради овај град у лето 6938." - наводи Јовшић.

Изградња двора, заправо, завршена је 1430. године.

Занимљиво је још и да изнад крста на кули пише "Цар славе", а у квадратима око крста су симболи ИС ХС НИ КЕ (Исус Христ побеђује), као на сваком српском славском колачу.

ТУРИСТИ имају јединствену прилику да завире и у ризницу српског владара.

За неупућене, Србија је у то време била једна од водећих произвођача сребра и злата у Европи. У рудницим Новог Брда се годишње црпело око 25 одсто укупне европске производње злата и 50 одсто сребра. Највећи део блага припадао је, наравно, деспоту.

НА ДВОРУ БРАНКОВИЋА НАПИСАНЕ 24 КЊИГЕ

ДВОР у Смедереву био је састајалиште бугарских и грчких књижевника, преписивача и састављача оригиналних дела српске средњовековне књижевности. Константин Филозоф је у Смедереву написао Житије Стефана Лазаревића. Од 1428. до 1459. године, овде су написане чак двадесет четири књиге.

- Једна од ковница и ризница новца са деспотовим ликом, високе чистоте злата, била је баш у двору у Смедереву. Остаци ризнице могу се и данас видети у виду округлог отвора од опеке на поду дворске палате. Ако се данас питамо како је Ђурђев дукат "стајао" на тадашњој "курсној листи", ево одговора - Ђурђев дукат мењао се у Венецији за цењени венецијански златни цекин у односу 1:1 - говори Горан Јовшић.

Фото: Архива "Новости"

Деспот Ђурађ Бранковић

И за крај, неизбежно је подсетити да је Смедеревска тврђава највећи грађевински подухват српског народа.

- Ништа веће од смедеревске тврђаве ми Срби нисмо направили. Тек више од 500 година касније, у 20. веку, српски народ је смогао снаге да направи објекте сличне величине, као што су: Нови Београд, ХЕ "Ђердап", ауто-пут, и опет у Смедереву - Железара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

ТРЕБАЛЕ МУ ПАРЕ ЗА ТИКЕТ, ПА УЗЕО ЖЕНИНУ КАРТИЦУ: Дошла је са посла уморна и одмах легла да спава, то ми је била идеална шанса (ВИДЕО)