ТРОСТРУКИ ЈУБИЈЕЛЈ ВЕЛИКОГ ДУХОВНИКА: Православна црква негује сећање на светитеља Владику Николаја Велимировића
ПРАВОСЛАВНА црква од искони негује културу сећања и у својим духовним ризницама чува свете и светле личности и догађаје, као примере и надахнућа верујућем народу кроз историју. Није црква имуна ни на округле годишњице и датуме. Напротив, те јубилеје обележава великим торжеством кроз богослужења, појачану мисијску делатност, духовне и културне свечаности општенародног карактера, каже за „Новости“ протођакон др Љубомир Ранковбић, главни уредник „Гласа Цркве“.
Наступајућа 2021. година, у Српској православној цркви биће, како каже др Ранковић, „ у знаку троструког јубилеја великог српског духовника и светитеља Владике Николаја Велимировића: 140 година од рођења, 65 година од упокојења и 30 година од преноса његових светих моштију из Америке у Србију.”
Никола, крштено име, рођен је у "Божјем селу Лелићу" на Туциндан 1881. године, од оца Драгомира и мајке Катарине. Велимировићи (у старини Јовановићи) су угледна српска кнежевска породица. Родоначелник ове светородне лозе био је Антоније Јовановић, капетан среза Подгорског. Сахрањен је у ман. Ћелијама поред гроба Илије Бирчанина, "обор кнеза испод Медведника". Помиње га Јоаким Вујић у "Путешествију" и описује посету кући Велимировића где је коначио једну ноћ.
Никола је похађао Основну школу у Ћелијама и Гимназију у Ваљеву. На лелићким широким пашњацима, расутим северним падинама Повлена, напасао је стада са својим вршњацима. Бистрином и изузетним даром за уочавање "симбола и сигнала" у природи, људима и догађајима, издвајао се још од малена, од свих. "Шта ли ће бити ово дете?" - питали су се у чуду лелићки сељаци.
Николина фасцинација било је звездано небо над завичајем и живот Божјег народа у ритму са "небеском механиком". Ту је почео срицати прва слова и учити почетне лекције "веронауке по звездама"... Ту се зачињала његова чудесна и јединствена богословска космогонија коју ће доцније посведочити кроз своје колосално богословско-књижевно дело, јединствено у хришћанском свету.
У сећањима на та прва боговидна духовна искуства, Николај пише:
"Бејах пастир овцама, и Ти ме уздиже за пастира људима. Налазих овцама зелену пашу, и беху задовољне. Нудим Тебе за храну људима и многи Те не окушају. И када бејах пастир оваца, бејах Ти свештеник. Чобанским штапом превртах сваки камен и сваку травку, и лежах на леђима и посматрах страховите ватре небеске. И додиривах челом росно лишће у гори, и грлих високе јеле, запаране громом, са сажаљењем. И читах име Твоје, исписано огњем по целој земљи, и осетих, да свака стопа подамном гори и говори: Ја сам олтар Вишњега... А кад порастох познадох, са језом неисказивом, да си ми Ти још ближи него што и слутих у пољима детињства мога."
Пут од лелићког сељачета до најомиљенијих српског духовника, писца и светитеља, "највећег после Светога Саве", како је то први изрекао Михаило Пупин, посут је трњем и страдањем. Претрпео је кроз цео живот, и данас трпи шибе и поруге, попут свога народа и свога Господа. Истовремено он је огњени стуб духовности, црквеног живота, учитељ и просветитељ, сјајна звезда од истока која предводи и позива свој народ: "Хајдемо до Витлејема". Њиме и његовим делом уписани смо и препознати у хришћанском свету. Николај је златни ореол српске цркве, анђео чувар српске народне душе; црвено слово црквеног календара и златно слово српске историје.
Обележавајући поменуте годишњице, не сме се сметнути са ума његово животно завештање:
"Више бих волео да ме Господ избрише из Књиге Живота, него да ме неко поштује и слави, а да не држи ништа моје: Ни моје речи, ни моју веру, ни моја дела!"
"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)
ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.
03. 05. 2024. у 07:26
ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА УБИЈЕНЕ АНГЕЛИНЕ АЋИМОВИЋ: Годину дана од масакра у Рибникару (ВИДЕО)
РОДИТЕЉИ убијене девојчице у Рибникару, Ангелине Аћимовић, говорили су за Новости у подкасту "Мислим да је важно".
03. 05. 2024. у 16:05
ПОСЛЕ ОПТУЖБИ ДА КРИЈЕ НАЦИОНАЛНОСТ И ВЕРОИСПОВЕСТ: "Ја сам Српкиња, крстићу сина у Храму!" Маја Беровић о ПРАВОМ имену и пореклу
"ЈА САМ Српкиња и поносим се тиме!"
01. 05. 2024. у 13:14
Коментари (0)