ЗАВРШЕНА ПРВА ФАЗА: Радови на археолошком налазишту Гламија у Рткову код Кладова

С.М.Ј.

22. 12. 2020. у 17:27

ЗАХВАЉУЈУЋИ средствима Министарства културе у висини од 750.000 динара археолошка екипа Музеја Крајине и Археолошког института Београд завршила је прву фазу пројекта припреме документације за конзерваторско-рестаураторске радове на археолошком налазишту Гламија у Рткову код Кладова.

ЗАВРШЕНА ПРВА ФАЗА: Радови на археолошком налазишту Гламија у Рткову код Кладова

фото З.Милић

Након радова на терену, који су обухватили археолошке дефиниције постојећег стања, архитектонско-геодетска снимања и на крају фотограметријска снимања, можемо рећи да је прва фаза пројекта завршена.

До краја године биће завршен и архитектонски и грађевински пројекта којим ћемо конкурисати за доделу средстава за конзерваторско-рестаураторске радове, каже мр Гордан Јањић, археолог-музејски саветник Музеја Крајине у Неготину, руководилац пројекта, на којем су учествовали и др Бојан Поповић, архитекта Археолошког института у Београду, археолог Милица Томић, студент археологије Срећко Живановић, а као стручни консултант и Александар Алексић, археолог, конзерватор-истраживачки саветник из Завода за заштиту споменика културе Ниш.

Ово античко утврђење квадратне основе, зидано од камена и опеке, димензија 18,5 са 18,5 метара једно је од утврђења дуж Римске војне границе на Дунаву у Србији који се налази на прелиминарној Листи светске баштине.

Изграђено је у другој половини четвртог века на најистакнутијем положају, што, кажу археолози јасно указује на веома важан одбрамбени значај у систему заштите Римског царства. Локалитет је системски био истраживан осамдесетих година, а поред мањег утврђења археолози су открили и остатке већег из времена обнове Лимеса у шестом веку.

-На путу смо да још једно археолошко налазиште, које је било саставни део утврђене римске границе на Дунаву, заузме своје место на Унесковој мапи као део целине на којој Музеј Крајине интензивно ради - каже мр Гордан Јањић, археолог-музејски саветник Музеја Крајине у Неготину, руководилац пројекта.

Археолошка налазишта Гламија у Рткову и Егета у Брзој Паланци у општини Кладово, као и Мора Вагеи у Михајловцу и Ћетаће у Радујевцу у општини Неготин део су пројекта рекогносцирања десне обале Дунава од Прахова до Кладова, али и пројеката рашчишћавања, уређивања и презентације који су спроведени у периоду од 2016. до прошле године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (1)

ЛЕГЕНДА КОШАРКЕ ШОКИРАЛА ЕВРОПУ: Ево снимка на коме краде парфеме у Београду (ВИДЕО)