ДЕВОЈАЧКО ВЕЧЕ ПОТИСКУЈЕ “ЧЕШЉАНКУ”: Јединствени лесковачки обичај све више губи на симболици, али одолева

"ЧЕШЉАНКА" је обичај каквог нема ни у једној другој средини осим у лесковачком крају.

Фото Приватна архива

Овде је стигао сеобом становништва, крајем 19. века, из Вардарске Македоније и задржао се до данашњих дана. Био је карактеристичан искључиво за градску средину, али се последњих деценија из града преселио у села у његовој околини. "Чешљанка" је везана за свадбене обичаје и представља вид иницијације односно увођења младе девојке у ред удатих жена. Претпоставља се да је, због своје богате симболике, инспирисала и великог уметника Пају Јовановића да наслика једно од најпознатијих његових дела.

"Чешљанка" је искључиво женски обичај попут "Краваја" односно "Повојнице". Присуствују јој само жене и девојке и обично се одржавала два дана пред свадбу у дому будуће невесте. Мушкарци су били само у оркестру, задуженом за забаву, и међу послугом која је бринула да сви гости буду понуђени пецивом, колачима и пићем.

Будућа свекрва, са својим гошћама, на синији, равној посуди налик тепсији, доноси дарове. Међу њима је венчана хаљина, ципеле и накит којим се кити будућа млада, док јој све званице поклањају нешто што ће искључиво она да носи или да користи.

- Свекрва доноси и такозвану грабену погачу и венчић од цвећа. Обичај почиње тако што се на под стави кантар, а преко њега јастук на који млада седне, док је неко подиже и спушта. Овај чин симболизује мерење младе, а веровало се да то доприноси да невеста буде одмерена у браку, односно да добро мери пре него што донесе неку одлуку. Пред њом је огледало, прекривено марамом, које држи дете, док је три другарице симболично зачешљавају црвеним чешљевима. На крају се зачешља и нека девојка међу гостима која би требало да се следећа уда или би бар желела да нађе свог животног сапутника - прича нам етнолог Слађана Рајковић, музејски саветник Народног музеја у Лесковцу.

Етнолог Слађана Рајковић пред некадашњом градском собом / Фото И. Митић

Она објашњава да се огледало прекрива јер девојка све оно што је било оставља иза себе и постаје жена. Три пута подиже мушко дете како би се продужила породична лоза, а док је чешљају, пева се песма која многе званице, а посебно младину мајку и њене најближе, доводи до суза изазваних помешаним емоцијама. Тугује се јер млада одлази из родног дома, али и радује јер су њени укућани дочекали да имају девојку за удају. Баш због речи ове песме се претпоставља да је "Чешљанка" у Лесковац стигла из јужних крајева тадашње Србије.

- Изнад главе будуће невесте се поставља бошчалук, а изнад ње се потом ломи "грабена погача". Уз цику и вриску и гурање свака од гошћи узима односно граби парче погаче окићене венцем од цвећа. Верује се да ће се момци односно девојке грабити за сваког ко поједе комадић те погаче. Због тога су их често жене односиле својим младим укућанима мушког пола - додаје Слађана Рајковић.

Млада се дарује и кити поклонима са свекрвине синије, а онда креће весеље. Баш тај чин даровања младе вероватно је био инспирација Паји Јовановићу да наслика једно од најпознатијих и најбољих дела - "Кићење невесте", које се чува у београдском Народном музеју. За ово дело кажу да је настало у време уметникових интензивних путовања и боравака на Балкану, у првој половини осамдесетих година 19. века.

У новије време у градској средини "Чешљанке" готово да и нема. Присутнија је у сеоским насељима у околини града, док се у Лесковцу, па и у селима, све више меша са западњачким трендовима. Девојке славе у ексклузивним ресторанима, са комплетним менијем, док симболика "Чешљанке" полако нестаје.

- Сада је циљ да се породице младенаца "покажу" и забаве како би се о тој вечери што више и дуже причало. Невестине другарице се облаче у исте хаљине. На руци носе украсне цветове. Слави се у ресторанима. Важније је колико се пара потроши на раскошно декорисане сале и одевне комбинације од симболике која је раније имала примат - закључује наша саговорница.

"Чешљанка" као аутентичан лесковачки обичај све више прераста у "западњачко девојачко вече".

Препоручујемо

Србија

0 1

У БРАК БЕЗ ПОЉУПЦА: У Суботици ове године склопљено 150 бракова мање него лане

27. 07. 2020. у 07:41

Република Српска

1 1

СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА И СТАРИ ОБИЧАЈИ: "Лиле" осветљавале Чајниче

13. 07. 2020. у 09:39

Друштво

1 3

ЛАЗНИЦА, РАЈ ЗА ТАШТЕ И ЗЕТОВЕ: У селу са 110 домаћинстава, у 107 су зетови у статусу - призетка

22. 08. 2020. у 17:16

Друштво

1 10

НЕВЕРОВАТНЕ ГРОБНИЦЕ У ПОМОРАВЉУ: Као за фараона - има телевизор и шпорет, потрошили три милиона евра на маузолеје (ФОТО)

19. 09. 2020. у 10:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације