УСАДИО ИМ ДУХ ОЛИМПИЗМА: Зрењанинци не заборављају др Ференца Кемења, једног од твораца модерних Олимпијских игара

Богољуб Грујић

26. 07. 2020. у 08:14

ОСВАЈАЧИ олимпијских медаља из Зрењанина, Момир Рнић и Милорад Станулов, и спортски радници "града спорта", полагањем цвећа на спомен-бисту у Алеји великана у Карађорђевом парку, одали су почаст и обележили 160. годишњицу од рођења др Ференца Кемења (1860-1944), једног од оснивача Међународног олимпијског комитета и пионира савременог олимпијског покрета.

УСАДИО ИМ ДУХ ОЛИМПИЗМА: Зрењанинци не заборављају др Ференца Кемења,  једног од твораца модерних Олимпијских игара

Спортска делегација Зрењанина испред спомен-бисте др Ференц Кемења / Фото Град Зрењанин

На фотографији из 1894. године, уз барона Пјера де Кубертена је и Ференц Кемењ, члан тог првог Међународног олимпијског комитета и организационог одбора првих Олимпијских игара модерног доба у Атини 1896.

Није Кемењ ни слутио да ће овај тренутак, забележен тадашњим чудом технике, бити историјски и за њега и за покрет који се убрзо проширио светом. Ова фотографија је сведочанство развоја олимпијске идеје до највиших, планетарних размера, али и изузетног значаја и доприноса града Зрењанина духу олимпизма, од његових најранијих дана.

ИДЕЈА олимпизма коју је развијао Кемењ, дубоко се укоренила у његов родни Зрењанин. Многи се данас питају: да ли би спортски Зрењанин био исти без Ференца Кемења?

Део одговора дао је помоћник градоначелника Симо Салапура, који је уз некадашњу атлетичарку и учесницу Олимпијских игара 2000. у Сиднеју Вукосаву Ђапић Атанацковић, сада секретара Спортског савеза града Зрењанина, сачињавао спортску делегацију приликом обележавања 160 година од рођења Кемења. Истакао је понос због чињенице да су великани попут др Ференца Кемења живели у овом граду и његов спортски идентитет повезали са Европом и светом. Зрењанин је у међувремену постао "град спорта", који је до сада имао 43 учесника на Олимпијским играма, а њих 14 су освојили 23 олимпијске медаље!

Биста у Алеји великана

ГРАД Зрењанин одужио се свом славном суграђанину, др Ференцу Кемењу, још 1972. године, када је у Алеји великана у Карађорђевом парку подигнута спомен-биста, рад београдске вајарке Радмиле Граовац.

Спомен-бисту обишла је, приликом посете Србији, 5. марта 2016. године, Клаудија Бокел, чланица Међународног олимпијског комитета из Немачке, бивша европска и светска шампионка у мачевању и освајач сребрне олимпијске медаље у Атини 2004. У име МОК-а положила венац на обележје секретару Комитета обновљених Олимпијских игара 1896. године.

Уз првог освајача олимпијског одличја, и то златног сјаја, рвача Бранислава Симића (у Токију 1964) легендарног боксерског аса Звонка Вујина, кошаркашке Дејана Бодирогу, Жарка Чабаркапу, одбојкаше Вању и Николу Грбић, Мају Огњеновић, Ивану Шпановић, Момир Рнић и Милорад Станулов носиоци су олимпијског духа у питомој банатској равници којима је учешће на Олимпијади врхунац бављења спортом.

РУКОМЕТНИ великан Момир Рнић, капитен репрезентације Југославије, три пута је учествовао на Олимпијским играма. Дебитовао је у Москви 1980. (без медаље), у Лос Анђелесу 1984. наши рукометаши су се попели на трон као олимпијски победници, и у Сеулу 1988. су се окитили бронзаним одличјем.

- Много сам путовао по свету и често су се људи питали да ли је могуће да град од једва сто хиљада душа изнедри толико врхунских спортиста који су имали ту част да се попну на олимпијско постоље. Зрењанин треба тиме да се поноси, и настави традицију - каже, за "Новости, Момир Рнић.

Оснивачи Међународног олимпијског комитета у Паризу 1894. године, др Ференц Кемењ стоји трећи слева / Фото Архива МОК

Власник олимпијског злата напомиње да пример др Ференца Кемења треба да буде узор и подстицај младима који тек почињу да се баве спортом.

- Бавећи се спортом, пре свега, чувају здравље и то ће их склонити са улице и омогућити нормалан живот, створити навике и дисциплиновати их за касније животне изазове и изградити као личности - додао је Рнић.

Веслач Милорад Станулов, у дубл-скулу са Новосађанином Зораном Панчићем, освојио је две олимпијске медаље - сребрну у Москви 1980. и бронзану четири године касније у Лос Анђелесу.

- Не само да сам успео да будем у националном олимпијском тиму, већ и да у Москви и Лос Анђелесу освојим медаље, а то је најлепши сан сваког младог спортисте. Зрењанин гаји дух олимпизма, традицију и разноврсност спортских дисциплина. Када сам ја почињао, идоли су били, и у Зрењанину и тадашњој Југославији, рвач Бранислав Симић и боксер Звонко Вујин, а нас су наследили млађи, браћа Вања и Никола Грбић, Дејан Бодирога, Жарко Чабаркапа, Маја Огњеновић, Ивана Шпановић, и традиција освајања олимпијских медаља спортиста из Зрењанина је настављена - истиче поносно Милорад Станулов.

Крај живота у Будимпешти

ЖИВОТ др Ференца Кемења трагично је прекинут током Другог светског рата, када је са супругом извршио самоубиство 21. новембра 1944. године, у Будимпешти. Остало је нејасно да ли се на такав чин одлучио због пацифистичких ставова и неслагања са тадашњом влашћу, или због прогона јер је био јеврејског порекла.

ЗРЕЊАНИН је кандидат за европски град спорта 2021. године. Можда ће опредељујуће за одлучивање бити баш чињеница да, уз плејаду асова који су се окитили медаљама освојеним тамо где је најтеже - на олимпијским борилиштима, има и пионира олимпијског покрета.

Ференц Кемењ рођен је 18. јула 1860. године у Великом Бечкереку, у јеврејској породици која се у град доселила 12 година пре тога. Школовао се у Будимпешти и Паризу, где је завршио два факултета и затим радио као директор школе и професор математике и физике, уз заговарање идеје о реформаторству школства, са посебном пажњом на физичку културу и идејом да се при школама изграде фискултурне сале, о чему је написао више радова.

Док је био на Сорбони, упознао је Пјера де Кубертена, француског педагога и историчара, опседнутог идејом о оснивању модерних олимпијских игара. Кубертеново предавање о олимпизму толико је опчинило Кемења, да је убрзо постао његов близак сарадник. Посебно од оснивања Међународног олимпијског комитета 23. јуна 1894. на конгресу на Универзитету Сорбона у Паризу, када је Де Кубертен изабран за генералног секретара, а Кемењ за члана.

Др Ференц Кемењ / Фото Архива МОК

Уз све обавезе које је имао као један од организатора ОИ у Атини 1896. др Кемењ је био и пратилац олимпијског тима Угарске са 13 спортиста, међу којима је био Момчило Тапавица, први Србин који је освојио олимпијску медаљу. Тапавица, рођен у Надаљу код Србобрана, тада у саставу Аустроугарске, био је пријављен за више дисциплина - у атлетици, рвању, дизању тегова и тенису. До одличја је дошао у - тенису. Изгубио је у полуфиналу, а пошто се није играо меч за бронзану медаљу, треће место су поделили Тапавица и Грк Константинос Паспатис. Кемењ, одушевљен његовим завидним спортским резултатима, писао је надахнуте извештаје о Тапавици за спортске новине у Угарској...

Др Ференц Кемењ се повукао из Међународног олимпијског комитета 1907. године, али није прекинуо пријатељство са Пјером де Кубертеном, који му је 1933. године писао да се "Игре нису угасиле, настављају да се развијају, у чему је господине Кемењ и ваша заслуга".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије