У "ВРТУ ЗДРАВЉА" ОКО 2.000 БИЉАКА: Миле Стојиловић (71) код Петровца на Млави узгаја богату ботаничку башту

Зорица Глигоријевић

17. 01. 2025. у 06:30

У БОТАНИЧКОЈ башти "Врт здравља" у селу Табановац код Петровца на Млави пензионисани наставник биологије Миле Стојиловић (71) узгаја око две хиљаде врста биљака, воћа и поврћа из целог света.

У ВРТУ ЗДРАВЉА ОКО 2.000 БИЉАКА: Миле Стојиловић (71) код Петровца на Млави узгаја богату ботаничку башту

FOTO: Privatna arhiva

У ботаничкој башти на 60 ари, која је од Петровца на Млави удаљен 14 километара, а од Свилајнца 20 километара, нема чега нема. Ту су парцеле са зељастим биљкама перенама, жбуњем и дрвећем, еко воћњак, виноград, биобашта, парцела с украсним травама, зачинско биље, мноштво разних тикава, необичне сорте воћака из разних крајева света, као што су кинеска урма, саморађајућа бресква, крушколика јабука, корејска пругаста крушка и два пластеника.

У еко воћњаку Стојиловић гаји разне сорте воћака, а у био башти разно поврће. Парцеле повезује уредно негован травњак, а улепшавају их етно детаљи, попут бунара, дрвеног моста и других украсних експоната.

- У оквиру банке биљних гена, коју сам основао 2014. године, имам око 400 аутохтоних сорти воћа, винове лозе и поврћа. Поседујем колекцију 60 аутохтоних сорти винове лозе и чокот из Француске дуг 15 метара, који сваке године рађа од 250 до 300 гроздова. Узгајам око 300 сорти винове лозе из разних крајева света. Једна је стара око 15 векова, а поклонио ми је пријатељ који ју је пронашао у околини манастира Рача, у којој су пронађени остаци римског утврђења. Друга потиче из 13. века, из времена Јелене Анжујске, а пронађена је код манастира Градац. Имам и хиландарску винову лозу из 13. века. Да потичу из тог времена утврђено је днк анализом у Шпанији - каже Стојиловић.

Наш саговорник, који је велики заљубљеник у биљке, почео је да их сакупља пре четири деценије, а ботаничку башту је формирао пре 25 година.

Поклања пелцере свакоме ко жели

ПОРЕД тога што ретке и необичне биљке набавља из целог света, Стојиловић сакупља аутохтоне сорте воћа, а пелцере поклања свакоме ко жели да их има.

Завод за заштиту природе Србије му је 2018. године доделио захвалницу за допринос у очувању разноврсности међународно значајних биљака. Написао је шест стручних књига из области ботанике и три монографије.

- Мислим да нећу да будем препотентан ако кажем да имам биљке вредније од београдске Ботаничке баште. Једино немам тропске биљке. Од ретких, ендемичних и угрожених поменуо бих гинко, Панчићеву оморику, патуљасту манголију, кукурјак, кинеску пузавицУ, зељасту пузавицу жигулан ... - поносно ће Стојиловић, чија је ботаничка башта по разноврсности сорти биљака можда и највећа на Балкану.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?