ПРВИ СРПСКИ БАЛ НЕКАД И САД: Крагујевац оживљава традицију престоних балова у зимској сезони
Поводом 190 година од одржавања Првог српког бала у првој престоници Кнежевине Србије, Крагујевцу, Музички центар Крагујевац организује традиционални бал у оквиру зимске концертне сезоне.
Фото : КСС
То је сматрано за врло значајан догађај, па је Народни суд решио да, по угледу на друге дворове,у част српског Књаза приреди вечеру и бал, који је одржан у недељу, 14. октобра 1834.године. Бал је имао свог хроничара, па је тако остало записано сећање на њега.
Први престони српски бал одржан је 1834. године у Србији уочи православне Нове године у згради Књажевског-српског театра. Приређен је поводом одликовања Књаза Милоша Орденом турског султана.
"Штампане су биле нарочите позивнице, па разаслате чиновницима и отменим грађанима, позивајући на бал који ће се у један час по заођењу сунца почети у новом здању Народнога суда. Позвано је било две стотине гостију, а двор је, у нарочитој аудијенцији одбора, лично позван.
Музика је те вечери најпре прошла кроз целу варош свирајући, а у пола један (рачунајући по турском, што би отприлике било шест и по) запуцају прангије, што је био знак позванима да долазе, јер ће скоро бал почети.
По кнегињу Љубицу и сијателног сина Михаила отишао је приређивачки Одбор да их доведе. Кнегиња је са сином села у колеснице а приређивачки је одбор каскао око њих. Чим сиђе кнегиња, а топови пред судом загрмеше, и пуцњава пушака ocпе се по целој чаршији.
Фото : НМШ
Сва сала – пише хроничар тога првог бала – сви ходници и оба зданија Суда народнога, буктали су у сјајном осветленију и на среди двора Суда истог пламтило је буре запаљено катраном и расипало је светлост своју на далеко. Сви гости били су великолепно и сватовски одевени.“
Пре но што је отпочео бал, отпевана је једна песма коју је за ту прилику сачинио г. Исаиловић, а коју су певали у хору сви чиновници.
Одмах после буде дат знак и банда засвира српско коло, у које се ухвати онолико играча колико је простор сале могао сместити. После српског кола које је Србину најмилије од сваке друге игре и а које је обшченародна србска игра, играле су се, боме, и стране игре и, на изненађење данашњих наших госпођица, играле су се бугарске, влашке, немачке, шведске, мађарске и минуети и тако даље.
Ипак, није испало све као што треба на овоме балу.
„С почетка су и гледане записке (позивнице) – вели хроничар – нити је ко пуштан који није имао записке. Но, кад позније, пред вечеру, нагрне свет … и тако ти је и ново и старо зданије Суда народнога, и на горњем и на доњем боју, крчило гостима и званима и незванима тако да су једва мимоилазити се могли.“
Извештач је још записао да „Вообшче сви чланови Суда народнога: Лазар Теодоровић, Ђорђе Протић, Милосав Здравковић, Ранко Мајсторовић, Јанићије Ђурић, Ђорђе Парезан и Илија Половић, утркивали су се који ће више развеселити госте.
Бал је трајао до девет сати ноћу, а то ће рећи скоро до три сата по поноћи".
И за предстојећи бал у Крагујевцу, који оживљава балску традицију, као посебну прилику, обавезан је дрес код-свечана одела и елегантне хаљине.
Бал ће се одржати уторак 17. децембра 2024. године у Плавој сали хотела Шумарице у 20 часова.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)