ОЗНАЧИЛИ И ЖИВОТИЊСКЕ "КОРИДОРЕ": ЈП "Национални парк Ђердап" поставило едукативне табле (ФОТО)

С. М. Јовановић

26. 02. 2024. у 12:32

ЈП "Национални парк Ђердап" из Доњег Милановца, уз подршку Министарства заштите животне средине, информативно-едукативним таблама обележило је најчешће коридоре кретања пет животињских врста.

ОЗНАЧИЛИ И ЖИВОТИЊСКЕ КОРИДОРЕ: ЈП Национални парк Ђердап поставило едукативне табле (ФОТО)

Фото: ЈП "Национални парк Ђердап" Доњи Милановац

Многи возачи, када из источне Србије крену ка престоници, возе Ђердапском магистралом - најфреквентнијом на овим просторима - и, уз уживање у лепоти природе и Дунаву, који је најлепши и најшири, однедавно могу да примете и необичне жуте табле са фотографијама животиња којима је ту дом.

- Та обавештења везана су за коридоре којима се дивљач креће, па ми овим таблама упозоравамо возаче, туристе и мештане да обрате пажњу и на остали живи свет - каже Ненад Радаковић, извршни директор ЈП "Национални парк Ђердап", прецизирајући да су поменутим ознакама, којих нема ни на једном заштићеном подручју у Србији, обележени "прелази" видре и евроазијског риса, строго заштићених врста, али и лисице, јелена и јежа, који често, непажњом возача, заврше под точковима.

Саша Јаношевић, в. д. директора поменутог Јавног предузећа, истиче да је - осим заштите животињског света - циљ и повећање безбедности у саобраћају, јер "блиски сусрети" могу да буду кобни и по возаче...

А место на којем се Поречка река - као највећа притока у овом делу Националног парка - улива у Дунав станиште је птица мочварица, али и видри које управо ту често прелазе Поречки мост. И остала места на којима су постављене ове табле брижљиво су одабрана, да циљано упозоре ко баш ту "станује".

- Постављање ознака за миграторне коридоре једна је од неопходних мера за смањење страдања животињског света. Оно представља баланс између људске активности и кретања животиња - каже Сара Станковић, биолог у ЈП "Национални парк Ђердап", додајући да су најчешће на удару лисице, јелени, срне, јежеви... али и неке групе водоземаца, попут даждевњака и жаба.

Иначе, подручје највећег Националног парка у Србији, препознатљивог центра биодиверзитета, настањује око 55 врста сисара. Међу њима су строго заштићене видра, шарени твор, рис и све врсте слепих мишева. Ту је и безмало 270 врста птица, око 50 врста риба, 13 врста водоземаца, чак 100 врста лептира и богат биљни свет, са бројним ретким врстама.

Риста

НАЦИОНАЛНИ парк је дом и риса Ристе, који је умало страдао на Ђердапској магистрали, када га је - у новембру 2022 - тешко повредио аутомобил. После лечења и опоравка у борском зоо-врту, Риста је прошлог фебруара враћен кући.

У Србији, иначе, има између 40 и 60 рисова, а у "Ђердапу" само 12.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!