ДЕЦА БУВЉАКА СУ РАТНИЦИ ЖИВОТА: Јединствена фото- монографија Александра Марковића из Лајковца

Б. ПУЗОВИЋ

20. 02. 2023. у 13:43

У МОРУ људских судбина и различитости на бувљацима, које сам походио више од пет година, фотографишући портрете и ситуације, посебну пажњу привукла су ми деца.

ДЕЦА БУВЉАКА СУ РАТНИЦИ ЖИВОТА:  Јединствена фото- монографија Александра Марковића из Лајковца

Фото: А. Марковић

Њихово детињство прожето је великим каљењем, јер спавају у прљавштини комбија, или гепека аутомобила, поред импровизованих тезги, по свим временским условима, мусави, неретко гладни и жедни, уз старије који их уче тајнама пијачарског живота...

Ово каже Александар Марковић (36), из Лајковца, аутор фотомонографије “Деца бувљака” - портрета најмлађих који детињство проводе по импровизованим пијацама, на којима се може наћи све “од игле до локомотиве”. На 68 фотографија, приказан је, упечатљиво, живот малишана у тим суровим околностима.

- Бавим се уличном фотографијом, мотив су ми људи са маргине, често невидљиви за надлежне државне и социјалне службе – објашњава Марковић. - Боравећи на бувљацима, саживео сам се са децом која се ту налазе, пратио сам њихов живот по мразу, врућини, киши, ветру. Углавном су у питању Роми, али има и деце других националности, друштво их не препознаје, да треба да им се помогне, да се описмене, да сутра нађу посао од ког могу да живе. То су деца која су брутално искрена, емотивна. Ову књигу посветио сам тим малим ратницима, али и свој деци која само желе нормално детињство...

Марковић, дипломирани машински инжењер, запослен у “Колубара-Металу” у Вреоцима, у ЕПС-у, уз фотографију бави се пчеларењем и планинарењем. Учествовао је на више изложби и међународних конкурса, на којима су његове фотографије награђиване и похваљене. У настајању “Деце бувљака” велику помоћ, истиче, пружио му је познати фотограф Игор Чоко из Београда.

ГАБРИЈЕЛ  АЛБИНО РОМ НА НАСЛОВНОЈ СТРАНИ

- На насловној страни књиге је портрет Габријела, албино Рома, који је имао само четири године када сам га фотографисао на бувљаку на Новом Београду, био је с породицом, окружен, за разлику од већине других малишана, њиховом нескривеном великом љубављу – каже Александар. - Једном приликом, на врелом летњем дану, жена је седела у аутомобилу, а на крову је у носиљки била беба, која је вриштала. Мајка уопште није реаговала, чак ни када сам јој скренуо пажњу да је беба на сунцу. Деца на бувљацима од малена уче да тргују, цењкају се, враћају кусур...

- Веома сам срећан и поносан што су многи врсни, светски признати фотографи моју монографију високо оценили – каже Александар, на инстаграму познат љубитељима фотографије као #гулyпхотограпхер. - Уз то, нико у Европи, сазнао сам, до сада ову тему из живота деце није обрадио кроз фотографију. Овом књигом желим да скренем пажњу надлежнима да се та деца збрину, да им се помогне, да могу пристојно да живе, али и да фотографијама доспем до људи који, генерално, имају предрасуде према особама са маргина. Само зато, јер су тобоже богом дани, а у ствари су имали срећу да се роде у другим околностима...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије