ВЕЛИКАН ИЗ УБА ОТКРИВЕН У БЕЧУ: Изложба о Светомиру Николајевићу, једном од најумнијих људи 19. века

Бранко Пузовић

09. 10. 2022. у 07:21

ИЗЛОЖБА о знаменитом Убљанину Светомиру Николајевићу, једном од најобразованијих и најугледнијих у Србији друге половине 19. века, приређена је у просторијама Конзуларног одељења српске амбасаде у Бечу.

ВЕЛИКАН ИЗ УБА ОТКРИВЕН У БЕЧУ: Изложба о Светомиру Николајевићу, једном од најумнијих људи 19. века

Фото Приватна архива

Изложба "Светомир Николајевић" - од заборава ка светлу, аутора Филипа Трајковића, вишег кустоса Педагошког музеја у Београду, приказује живот и рад космополите, писца, политичара, професора Велике школе, члана Српске краљевске академије, градоначелника Београда, министра унутрашњих послова, те кратко и председника Владе Србије.

Светомир Николајевић рођен је у Радуши код Уба, као државни питомац студирао је историју и светску књижевност у Цириху, Берну, Берлину, Паризу и Лондону. Био је један од првих европских академика, оснивач Катедре за светску књижевност, професор и ректор Велике школе, оснивач друштава "Свети Сава" и "Краљ Стефан дечански", масонске ложе "Побратим"... Говорио је седам језика, био привржен династији Обреновић. Био је номинован за Нобелову награду за мир...

Фото Приватна архива

- Николајевић је био ерудита, полиглота, написао многе књиге, обављао изузетно важне државне послове, био је човек широког интересовања о коме се, нажалост, мало говори и зна, те је управо организовање изложбе у Конзулату прилика да о њему што више људи сазна - рекао је Небојша Родић, амбасадор Србије у Аустрији, на отварању изложбе којем је присуствовао и Жарко Обрадовић, амбасадор наше земље при Оебсу и Уједињеним нацијама у Бечу.

Светомиров чукунунук Дејан Николајевић, који живи у главном граду Аустрије, истиче да је веома срећан што је изложба, после Београда, Ваљева и Уба, стигла и у Беч, баш ове године, када се обележава век од смрти његовог чукундеде.

- Све што је Светомир радио, чинио је на добробит и у интересу своје државе и српског народа - каже Дејан Николајевић. - Отварање изложбе посебно је увеличао наступ на хармоници професора класичне музике на Конзерваторијуму у Бечу мр Јовице Ђорђевића. Ми, потомци нашег славног претка, учинићемо све да се о његовом бриљантном делу и уму што више сазна.

 

БЛИЗАК ОБРЕНОВИЋИМА

- МОЈ прадеда, који је био близак са краљем Миланом Обреновићем, после Мајског преврата 1903. године био је скрајну на маргину и потом пао у заборав - каже професор др Снежана Николајевић, музиколог, педагог, пијаниста, музички критичар, некадашњи музички уредник РТС. - За време Првог светског рата, прадеда је одлучно одбио понуду немачког цара, 1915. године, да буде цивилни гувернер Србије. Велики рат проживео је у Малом Црнићу код Пожаревца. Тек 1944. године, малој сеоској школи у Радуши, дато је његово име и тада је почело интересовање за његову личност.

БОНУС ВИДЕО - ТИТОВА ВИЛА ОД 50 МИЛИОНА ДОЛАРА: Погледајте како изгледа једна од најстаријих вила у Њујорку

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ОД ПЕНЗИЈЕ ЛЕПО ЖИВИМ: Цеца Китић добија позамашну своту новца од државе