У МИОНИЦИ 400 СТАРИХ СОРТИ ВОЋА И ПОВРЋА: Проширује се збирка готово несталих култура које су биле темељ пољопривредне производње

Б. ПУЗОВИЋ

11. 06. 2022. у 11:45

ПРИКУПИЛИ смо семена више од 400 старих сорти воћа и поврћа, и делићемо их онима који желе да у својим баштама и воћњацима гаје ове пољопривредне културе.

У МИОНИЦИ 400 СТАРИХ СОРТИ ВОЋА И ПОВРЋА: Проширује се збирка готово несталих култура које су биле темељ пољопривредне производње

Фото Б. Пузовић

Да би семена чували у што бољим условима, уредићемо простор за те намене, а крајем августа планирамо и отварање Истраживачког центра за старе сорте у Паштрићу код Мионице.

Ово каже биолог Ивана Петровић из Еколошког покрета "Оквир живота" у Мионици, који се бави очувањем старих сорти, које су готово нестале, а некад су биле основа пољопривредне производње и извор хране у Србији. Задатак је, истиче, заштита и промоција старих пољопривредних култура, научни и рад са произвођачима.

- До сада смо урадили мапирања старих сорти и њихову идентификацију - каже Ивана Петровић.

- Трагамо и даље за семенима ретких биљака и воћа, умножавамо их, због тога обилазимо баште широм Србије. Контакти са произвођачима уједно су и рад са потрошачима, којима објашњавамо зашто је добро да управо такво поврће и воће имају на својим трпезама.

Фото А. Стефановић

Истраживали смо примере агробизниса у свету и закључили да су управо старе сорте изузетно актуелне и да њихово време на тржишту хране тек долази.

Завршена је обука девет координатора локалних банака семена широм Србије. Они ће, такође, чувати старе сорте воћа, а и бројни грађани, нарочито млади, препознали су значај акције "Оквира живота".

- Старе сорте које ће бити у Истраживачком центру углавном су ретке и не могу се лако наћи, а свака од њих, што је најбитније, има својеврсни пасош, са детаљним подацима о власнику, географском пореклу, а ту ће бити и хербаријум воћних врста, са узорцима листова - каже Ивана.

- Није, понекад, битно да се само зна која је биљна врста у питању, већ и како је узгајана гајио, где су сорте настала, на ком подручју су се одржале дуго, зато што су прилагођене микроклиматским условима. Тако, паприка из Пирота никад не може да има исти укус као када се гаји, на пример, у западној Србији.

БОБ И ЛЕБЛЕБИЈА

НАЈВИШЕ имамо нова семена која тек треба да добију пасош, али ту су познате сорте тикви, пасуља, парадајза, паприке, бораније и другог поврћа са наших простора - каже Ивана.

- У збирци су и семена данас запостављених биљних врста, а које су некада биле на јеловнику у Србији. Пре открића Америке, на пример, док нису стиги пасуљ, паприка, парадајз, бундева, наши стари гајили су боб, грах пољак, леблебију...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

НИКАДА ВАС НЕЋЕ ПОВРЕДИТИ: Најпоузданији знак Зодијака