УКРАС ГРАДА ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ ВЕКА: Градска кућа у Лесковцу редак и упечатљив пример балканске архитектуре и једно од најлепших здања

Игор МИТИЋ

05. 01. 2022. у 08:12

ЛЕСКОВАЦ је имао несрећу да је његов центар потпуно уништен у савезничком бомбардовању града када је порушено на десетине кућа, палата и других објеката грађених у другој половини 19. и почетком 20. века.

УКРАС ГРАДА ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ ВЕКА: Градска кућа у Лесковцу редак и упечатљив пример балканске архитектуре и једно од најлепших здања

Фото И. Митић

Због тога је после Другог светског рата потпуно промењен визуелни идентитет вароши, а стари репрезентативни објекти постали су реткост. Ипак, један од најлепших је преживео зла времена. И после више од 150 година, као изразит пример балканске архитектуре, понос је града на Ветерници и незаобилазна тачка на његовој туристичкој мапи.

Лесковчани је зову Градска кућа. Пре него што је о њој почео да брине овдашњи Народни музеј припадала је угледној породици Димитријевић. Грађена је шездесетих година 19. века од дрвених греда и блатног лепа.

- Из кухиње се улази у ћилер или оставу која је прозором повезана са подрумом тако да се са намирницама није морало пролазити кроз кућу. Кухиња има и два уграђена долапа односно ормара што је тек касније постало популарно и код савремене градње, а два велика уградна долапа имамо и на спрату, где је упечатљив велики хол са диванханом која гледа на двориште. Она је намењена женама коју су ту седеле, пиле кафу, везле и разговарале, док на супротној страни, која гледа на улицу, имамо ниске сећије где су слободно време проводили мушкарци - објашњава етнолог Слађана Рајковић, аутор синопсиса сталне поставке.

На диванхани је синија за послужење и мангал - предмет за благо загревање просторија. На источној страни је кандил соба у којој су се одржавали сви годишњи ритуали и прославе са посебним местом за икону и кандило. Крај ње соба за госте, прекопута радна соба, а у посебном делу такозвана девојачка соба.

- Она гледа на улицу и има кибиц-прозор како би девојка могла да види ко јој долази, па и просце, иако је избор младожење у то време зависио искључиво од њеног оца. Осим кревета, девојачка собa има и шкрињу за гардеробу, а ту су и разни ковчези за дарове. По томе како су осликани знамо да су купљени у Мађарској што нам говори да су богати лесковачки трговци доносили веома скупе ствари чак и из европских земаља - додаје наша саговорница.

- У целој кући на подовима је оригинални пиротски ћилим или подне простирке ткане у Лесковцу и околини које имитирају пиротску шару. Посебно су интересантне таванице. У кандил соби она је октогоналног облика, у комбинацији дрво-малтер. Имају розете флоралних мотива, а кућу краси и таласаста стреха - набраја Слађана Рајковић.

Последњи власници Градске куће били су Атанасије Димитријевић, судија првостепеног суда, и жена му Дара, учитељица. Њихов син Бора Димитријевић Пиксла за време рата био је у партизанском покрету, али је 1942. ухапшен и стрељан у Нишу.

Три године после ослобођења њихову кућу откупила је општина за потребе сталне поставке лесковачког Народног музеја, који се 1974. године преселио у нову зграду. Градска кућа је једно време била полупразна. Рестаурирана је деведесетих година прошлог века, а етнолошка поставка отворена је пре тачно 20 година. У Градској кући снимљени су и поједини кадрови филма "Било једном у Србији", па ће се ово здање које је под заштитом државе, наћи и на филмском платну.

ЖАК КОНФИНО

ЈЕДНА од соба у Градској кући посвећена је Жаку Конфину, Лесковчанину јеврејског порекла, који је у међуратном периоду дао велики допринос развоју културе у граду на Ветерници. Овај лекар, хумориста, приповедач, романсијер и драмски писац био је међу оснивачима овдашњег позоришта и првог санаторијума, а заслужан је што је у Лесковац, 1924. године, стигао први рендген апарат.

ПРИНУЂЕНИ НА ПРОДАЈУ

ДУГО се мислило да иза Димитријевића нема живих сродника. То је променила једна "Ноћ музеја" када је у Лесковац стигла и Градску кућу посетила сестричина Боре Димитријевића Пиксле. Она је, пре неколико година, нашој саговорници испричала да су Димитријевићи били принуђени да продају кућу, док су покућство морали да иселе за један дан, па су предмети из њиховог дома "расути код пријатеља" широм града. Када су се поново скућили у Београду део предмета им је враћен, а део је заувек отуђен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЊЕГОВА СМРТ СЛОМИЛА ГЛУМЦА: У сузама сваки дан, плаче од маја - показао како на мобилном чува његову слику (ВИДЕО)