СЛОБОДАН СОРО ЗА НОВОСТИ: Заљубљен сам у вечни град

Милица Остојић, специјално за "Новости"

20. 09. 2020. у 08:30

СЛОБОДАН СОРО ЗА НОВОСТИ: Заљубљен сам у вечни град

ФОТО: ВН

ПРОСЛАВЉЕНИ ватерполо голман Слободан Соро продужио је уговор са Лацијом, што значи да ће наставити живот у Риму, где ужива и у спортском и животном смислу.

За "Новости", ас из базена је, уз капучино, открио своја размишљања о каријери, актуелном моменту, прошлости, будућности...

Са репрезентацијом Србије освојили сте златну медаљу 2009. на Светском првенству у Риму, са Партизаном европску титулу 2011. опет у Риму, а сада други по реду уговор са Лацијом у Вечном граду. Када је искрсла та варница, која се зове Рим и очигледно се није угасила?

- Два моја највећа резултата, како репрезентативна тако и клупска, десила су се у Риму, оба на спортском комплексу "Форо Италико". Прошле године смо схватили да то нисмо тада ни обележили и после десет година смо се окупили и прославили десетогодишњицу нашег успеха. И тада 2009. имао сам своју идеју шта је Рим, између пауза тренинга и утакмица. Видео сам и тада, као и у ранијим доласцима, онај град са разгледнице, али морам да кажем да нисам ипак имао појма шта је Рим. А запамтио сам, док сам играо у Лигурији две године, причу мојих играча да је Рим нешто посебно, што сам почео схватати септембра 2019. када сам потписао први уговор са Лацијом и опет стигао на "Форо Италико". Заљубио сам се у клуб као и у град мог тима и у начин живота.

ВЕЛИКИ ШАМПИОН И ЛИЧНОСТ

ТРЕНЕР Лација Клаудио Себастианути са великим поштовањем говори о Слободану.

- Соро је добио више значајних понуда, али је изабрао Лацио. Показао је да није само велики шампион, већ и невероватна личност - каже стратег клуба.

Слободан је упознао много различитих култура у више земаља на различитим континентима. Грађанин света лако се адапатира на нови град и цивилизацију, као што је римска, схватајући разлике које постоје, рецимо, између једне Русије или Бразила, где има великих контраста, језичких баријера, климатских разлика. Али, Рим му је потпуно отворио нове видике.

- Сада поредим осећај мере за град као што је Барселона, коју волим и која ми је раније била по мери. Али, сада доласком у Рим чини се мала, и схватио сам величину овога града који осећам као своју меру. Рим ми дефинитивно представља животну надоградњу. И сада сам на новом задатку и имам свест о томе какав је пут који треба да пређем са својим тимом.

АМБИЈЕНТ Соро са нашом новинарком у Риму/ФОТО: Приватна архива

Уживам у својој улози, начину рада са младим играчима, знам када треба да будем благ, а када оштар, када треба да заћутим. Ја сам најстарији, мој тренер је пет година млађи од мене. То је сада један процес, осам месеци се потроши на тридесет посто задатка, али само у два или три месеца се види крајњи резултат, за који смо остали ускраћени ове године због вируса корона.

- Подсећајући се са саговорником великог светског путника, путописца, полиглоту, Тибора Секеља, нашег Суботичанина, који је записао у књизи "На трагу доживљаја": Са сваког места где сам боравио понео сам нешто са собом, на сваком сам оставио део срца, уследило је питање: а ви, како сте живели и проносили светом оно што сте понели из Новог Сада, а шта уградили у себе?

ОГРОМНА КОЛЕКЦИЈА УСПЕХА

СОРО има фасцинантну колекцију медаља. Са репрезентацијом Србије је једном био светски првак, двапут европски, и има и две бронзе са Олимпијских игара, а то су само она највреднија признања. Колико је индивидуалних титула добио, тешко је набројати.

Бранио је у Војводини, Партизану, Бечеју, Русији, Шпанији, Црној Гори и Бразилу, укупно у 13 клубова. У Лацију је од 2019, и сада је започео 26. прволигашку сезону и 30. годину голманске каријере. У Бразилу је постао капитен репрезентације.

- Ја сам живот, моје трајање и све што сам постигао схватао као нешто што не може бити састављено само од лепоте, већ и од тешких искустава, али су то моја искуства, на којима се расте.

Рим је неки завршетак, није све речено за годину дана, ни случајно. Слободан неће у пензију, иако има 41 годину. Не осећа себе тако, имао је још две понуде за уговор, али је схватио да Лацио и Рим већ познаје и да нема разлога да у овим годинама тражи нешто ново.

- Определио сам се за већ познату ситуацију и познато окружење, а уз то иде и љубав према овом граду.

Слободан Соро, господин са којим је част причати, завршио је Природно-математички факултет у Новом Саду, понео школско и кућно васпитање из Новог Сада. Београд доживљава као свој град. У овом изузетном човеку се преплићу различити корени у једну нит: Нови Сад и недељни ручак са родитељима и старијим братом, Београд који осећа као део свог бића и Рим, као једна људска димензија; сећање и свакодневица.

- Нови Сад и Београд су моја база, а онда сам радио на себи у сваком миљеу где сам се нашао, савладао сам језик где год сам боравио. Моја повезаност са Београдом траје од 2008. године, од тада постаје моја база, Нови Сад је мој родни град и то ће увек и остати, али је Београд мој град - каже Соро, за кога у Италији медији кажу да је "изван сваке класе" и "легенда светског ватерпола".

Запратие Новости спорт на Фејсбуку

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)