ПОРОДИЦА МИ ЈЕ НАЈВЕЋА ПОДРШКА: Ивана Максимовић Анђушић за "Новости" о успеху

Стефан Рајић

23. 03. 2023. у 11:44

ПОДРШКА је кључна реч у повратку Иване Анђушић Максимовић на велику сцену после четири године паузе. Српска стрелкиња је на недавно завршеном ЕП у Талину дошла до сребрне медаље у тимском надметању у гађању ваздушном пушком (заједно са Теодором Вукојевић и Андреом Арсовић), док јој је финале у индвидалном делу измакло за 0,1 круг. У разговору за "Новости", наглашава огромну подршку коју је добила од породице, чија потпора је кључна у настојању да се и трећи пут нађе на Олимпијским играма, кроз годину дана у Паризу.

ПОРОДИЦА МИ ЈЕ НАЈВЕЋА ПОДРШКА: Ивана Максимовић Анђушић за Новости о успеху

ФОТО: Инстаграм/daniloandjusic

Осим супруга Данила Анђушића, кошаркаша Партизана, велики мотив има у својим синовима Филипу и Урошу, који је прате у стопу и њени су највернији навијачи. Кроз осмех, Ивана се нашалила да су помало и "захтевни".

- Прате све пажљиво, поготово старији син Филип, који прати татине утакмице и још од рођења има свест о одличјима и такмичењима. Прво питање које ме постави: "Мама, јеси ли узела медаљу, је ли златна?" Када је чуо да је сребро, мало се разочарао, па чак и пустио сузу, али када сам донела медаљу кући био је срећан. Одличје је, ипак, одличје. Сада имам "проблем" што их је двојца, па ми траже две медаље. То није неостварљиво, уз мало среће потрудићу се да им испуним жеље - са задовољством у гласу прича Ивана.

Бити четири године ван такмичарског ритма није лако ни за једног професионалног спортисту.

- Од самог почетка када сам размишљала о повратку, имала сам жељу да то буде баш на овај начин. Ако се после четири године враћам, знала сам да ћу бити одвојена од супруга, деце, онда сам желила да то буде да најбољи могући начин повратком у светски врх. Мада, ни у најлуђим сновима нисам сањала да на првом такмичењу могу да остварим овакав успех. Уз подршку тренера Алине Себић, породице, тренинзи су били добри месецима уназад. Циљ је била медаља, појединачно финале, квота за Париз. Ипак, био је то превелики залогај, јер четири године је дуг период, треба ухватити континуитет - сматра освајчица златне медаље са ОИ у Лондону 2012.

Многи спортисти покушавали су да се врате, али су малобројни успели да досегну ниво одраније.

- Себе сматрам као особу која може све што сам замислила, поготово са подршком коју имам, све је лако. Имала сам времена да се посветим, фокусирам, да радим на себи. Било је можда мало психички теже, али пре свега јер сам сама себи наметнула велика очекивања, јер сам поново на ЕП, заједно са осталим колегиницама из селекције. Имала сам жељу да се дружим са свима, а то ме можда мало оптеретило, али сам пружила свој максимум. Била сам спремна, имала сам циљ, резултат је био у мојим рукама, мало је фалило спортске среће, за коју верујем да ће се вратити на неком наредном такмичењу. Верујем у себе и оно што радим, уосталом, не бих се вратила после толико времена. Трудићу су да, кад одем на свако такмичење, дам "200 одсто" - обећава Ивана.

У Лондону 2012. дошла је до злата, у Рију 2016. носила је заставу на отварању. Токио је пропустила због најлепшег могућег разлога, али би Париз био посебан из другог угла.

- Корона ми није ишла наруку с једне стране, али са друге помогло ми је у лепшем смислу - добила сам друго дете, а то не може ни са чим да се мери. Игре су мој велики циљ, то је оно што ме највише радује и мотивише. Повратак на ОИ имало би посебну ноту, јер сам остварена као жена, мајка два дечака, надам се да ће се и Данило наћи тамо. Евентуална медаља не би била ништа мање значајна него у Лондону, али би била једна од најдражих у мојој каријери. Остаје ми само да напорно радим ка том успеху.

Засад све мисли су усмерене искучиво ка Граду светлости.

- Немам лимите, не знам колико ће ми повратак трајати. У мислима тренутно ми је Париз, све мисли су усмерене ка томе. Тешко је, сваки сат је испланиран, ипак када ми је тешко и будем уморна, знам да имам подршку од куће и људи који су спремни да ме подрже у мојим сновима. Онда ништа није немогуће - закључила је Ивана, ћерка Горана Максимовића, такође олимпијског шампиона у стрељаштву, 1988. у Сеулу.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОСВЕТА СЕ НАЈБОЉЕ СЛУЖИ ХЛАДНА! Новак је спреман да победи Алкараза, изједначи рекорд Федерера и поново покаже зашто је најбољи свих времена

ОСВЕТА СЕ НАЈБОЉЕ СЛУЖИ ХЛАДНА! Новак је спреман да победи Алкараза, изједначи рекорд Федерера и поново покаже зашто је најбољи свих времена

КАО што су многи очекивали на почетку Вимблдона, у финалу најпрестижнијег тениског гренд слема гледаћемо прошлогодишњу репризу и нови обрачун Карлоса Алкараза и Новака Ђоковића (15.00).

14. 07. 2024. у 07:45

ВЕТАР ПРОМЕНА: Како је од Москве Новак Ђоковић дошао до најневероватнијег финала у каријери - Вимблдон 2024?

ВЕТАР ПРОМЕНА: Како је од Москве Новак Ђоковић дошао до најневероватнијег финала у каријери - "Вимблдон 2024"?

Звиждук. Не онај којим су умели да најбољег на свету поздрављају на Вимблдону. Не тај звиждук, већ онај чувени из 1991, када је музички бенд из земље које више нема почињао песму која је постала једна од најпопуларнијих на крају 20. века. "Scorpions - Wind of change". Уз те ноте и речи Немца у Русији на енглеском језику - иде и прича о томе како је Новак Ђоковић учинио оно што се чинило незамисливим: пет недеља после операције колена дошао је до вимблдонског финала у коме за ривала има 16 година млађег браниоца трона, Карлоса Алкараза.

14. 07. 2024. у 06:41

Коментари (0)

НОВОСТИ САЗНАЈУ: Хитно се сели 11 српских суперлигашких клубова, ево и зашто!