ДАМИР МИКЕЦ ЗА "НОВОСТИ" НА ГОДИШЊИЦУ ОЛИМПИЈСКОГ СРЕБРА: "Некад помислим да то није реално, онда узмем слике, погледам снимак из Токија"

ПРЕ тачно годину дана, Србија се радовала до неба. "Упуцана" је прва од девет медаља са Олимпијских игара и једина сребрна.

ФОТО: ОКС

У том тренутку, стена величине Земљине кугле пала је са плећа Дамира Микеца (38), који је из претходна три покушаја пропустио да досања олимпијско одличје. Ипак, у Токију је сан постао јава па отуд и леп повод да наш сјајни стрелац евоцира успомене из Земље излазећег сунца, које га је 24. јула 2021. године обасјало вероватно као никада у животу.

- Обузме ме осећај милине, задовољства, испуњеност... Остварио сам дуго чекани сан, који је измицао три пута. И даље некад помислим да то није баш реално. Онда узмем, погледам слике. Снимак финала и проглашења сам пуно пута гледао. Чак сам и тренирао једном са тим снимком. Осећај баш испуњава и чак га користим у максимално позитивне сврхе на такмичењима, не да кажем да ми буде лакше, већ да пребродим препреке са осмехом - истиче Микец у разговору за "Новости", насмејан и расположен као и увек.

Увертире пред такмичење у Токију, прожете коктелом нервозе и усхићења, сећа се као да је јуче била.

- Док сам био у Србији, успевао сам да ме не хвата нека трема, паника. Како сам стигао у Јапан, један дан хаос, фрка... Други дан - песма. Расположен, сигуран у себе, само једва чекам да почне. И онда поново потонем и тако укруг. Како се такмичење ближило, то се смењивало из сата у сат. Сећам се то последње вече пред такмичење, остао сам сам у соби, цимери су негде отишли и то ми је јако пријало. Ту сам буквално причао сам са собом у огледалу, па после на туширању. Нисам певао, али сам држао себи слово, причао "Ајде, можеш то, идемо сутра, не радиш ништа ново, већ оно што радиш читав живот". Причао сам и са психологом Маријом Павловић на дан такмичења, али оно, не гоји се прасе пред Божић. Али, ето, знате шта се десило и што би се рекло - остало је историја - присећа се трофејни стрелац.

А онда крешендо Микецове драме на Играма. Улазак у финале када му се срећа осмехнула, па "робинхудовски" хици и медаља око врата пропраћена сузама и сећањима на све што му је живот наменио до тог тренутка. Ипак, тек по доласку у олимпијско село, схватио је да је пробио лед када су у питању медаље српске експедиције у Токију.

- Тек на уласку у село сам постао свестан свега када су сви остали поскакали. Неко ме спазио издалека и виче ево га, а ја имам да шипчим до њих колико хоћеш. Ту су испред зграде сви поскакали, аплаудирали, ево и сад се јежим док причам. Пошто је то већ био мрак, а ја цео дан нисам ништа јео, у осам увече сам отишао на доручак. У ресторану сретнем кошаркашице и кад су ме виделе оне таман завршавале вечеру. Знате оно кад се оне радују, ухвате се укруг и скачу. Е ту сам ја завршио у средини, оне вриште, цео ресторан је стао са јелом - усхићено додаје Дамир.

Повратак у садашњост доводи нас до податка да је Микец за непуних осам месеци у 2022. већ освојио 12 медаља. Без обзира на нешто слабији почетак године.

- Не може то човек да планира, али може да прижељкује. После Токија је била мала "паузица" и ја сам знао да ће као и након сваког великог успеха бити малог пада. Једноставно, тако мора да буде, видео сам и код других спортиста. Наравно, није то трајало дуго и нисам себи то хтео да дозволим. Рекао сам себи, прешао сам игрицу, пошто имам медаље са свих такмичења. Али, опет, није ми то било довољно. У глави сам се лепо посложио и постао сам свестан да је време за још озбиљнији рад. Почетак године није био баш најбољи, пошто сам на два гран-прија у Словенији и Хрватској био девети и четврти. Два најгора места. То ми је вероватно требало да кажем себи "Еј пријатељу, па неће теби нико ништа да поклони" - истиче Микец.

Доминирао је на Светским куповима, Гран-при турнирима и недавно на Медитеранским играма у Алжиру где је стигао до злата у појединачној и микс конкуренцији.

- То су ми биле пете Медитеранске игре у животу и са сваких сам се вратио са медаљом. Па не иде да сад кикснем. И још сам фаворит али то не значи ништа ако не покажеш на стрелишту, још сам носио заставу. Одличан шлагворт за питање о томе како је било када је у Орану испред нашег тима носио тробојку.

- Јединствен осећај, баш. Мало је организација била слабија, па нисам добио барјак, него заставу, али излазиш на стадион, предводиш спортисте, изговарају име твоје земље, сви аплаудирају. За памћење, тако си на неки начин капитен и јако ти прија да је неко препознао твој труд, залагање и указао ти такву част. То је био и начин Олимпијског комитета да ми се захвале и одуже - објашњава Дамир.

До краја године, очекују га Европско (Пољска) и Светско првенство (Египат). На потоњем ће бити у прилици да упуца квоту и за Олимпијске игре у Паризу.

- Све што сам ове године радио, подређено је Каиру. Ту ће најбоља четири да иду у Париз, после тога ће бити још шанси у 2023. и 2024. али можда је најбоље да се то одмах заврши - кроз смех прича Микец. Још један повратак на причу из Токија са акцентом на данашњицу савршено осликава карактер човека који је у каријери освојио око 50 медаља.

- Раније је све увек било са неком ручном, стално ти је то нешто фалило. Сада када је све то дохваћено, ја и даље имам мотивације да освајам, радим, доказујем, сам себи. Онда ти то даје лепу снагу, а знаш да си то све остварио - подвлачи Микец. 

У САЛВАДОРУ СВЕ ЗНАЈУ

ПОРОДИЦА Дамира Микеца тренутно је у Салвадору, родној земљи његове супруге Мелисе, где би накратко могао да им се прирдужи и српски стрелац.

- Ево гледам, моји су тамо. Клинац креће у школу и то кад почне - "ћао здраво". Рекао сам им "идите, уживајте, ја код куће свакако нисам". Имам неку малу "паузицу", шта је то за мене, десет хиљада километара. У Европи живим, скоро сам био у Африци, Азији, па ред је да одем мало и у Америку. Наравно, али данас технологија је чудо.

Дамир и Мелиса Микец ФОТО: Инстаграм

Чујеш се, видиш се, кад год хоћеш позовеш. Тамо баш питају што ја не дођем, јер Мелиса долази трећи, четврти пут без мене. Тамо јако цене спортске успехе и онда кад им дођем одушеве се. Прошли пут ме на аеродрому сачекала телевизија, нереално. Држао сам нека предавања, семинаре, окупило се доста њих у стрељани. Знају више од мене шта сам освојио и онда ти буде тако добро - каже расположени Микец.

ОЛИМПИЈСКА МЕДАЉА НА ПОСЕБНОМ МЕСТУ

- Налази се са осталим медаљама. Тренутно, тата и ја имамо пројекат, стигао је материјал, треба само да саставимо и направимо једну витрину за медаље и пехаре. Тако да ће она у тој витрини имати посебан кутак - каже нам Дамир.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације