"НЕОПХОДНИ СУ НАМ ДИЈАЛОГ И МЕЂУСОБНО УВАЖАВАЊЕ" Интервју - Ђуро Мацут, председник Владе Србије

НАЈВАЖНИЈИ изазов, а уједно и најважнији задатак, остаје очување националних интереса и даље јачање домаће економије у условима глобалних криза и нестабилности.

Фото: Д. Миловановић

Неопходно је да наставимо са прилагођавањем и јачањем домаће привреде, како бисмо повећали локалну вредност, смањили зависност од глобалних поремећаја и додатно унапредили животни стандард грађана. Правац развоја се неће мењати, али ће фокус бити на већој отпорности система и одрживом расту, уз апсолутно очување мира. Оно што је важно, и у шта су се грађани Србије уверили, јесте да је руководство Србије, на челу са председником, више него способно да се избори за мир. Истовремено, надамо се да ће 2026. година донети разрешење великих светских конфликата, што би наравно имало значајан и позитиван утицај и на Србију, како у економском, тако и у укупном друштвеном смислу.

С овим очекивањима у нову годину улази проф. др Ђуро Мацут, председник Владе Србије. У разговору за празнични троброј "Новости" он мапира све кључне изазове који су пред државом и његовим кабинетом, а који су се нашли усред геополитичке буре која се неминовно прелива и преко наших простора.

Да ли је недолазак Вучића на Самит ЕУ - Западни Балкан најава одустајања од европских интеграција као спољнополитичког циља? И да ли вас као првог човека Владе погађа, благо речено, нефер однос Брисела према нашој земљи?

- Не, то свакако није најава одустајања. Као што је председник Вучић јасно поручио, Србија не пристаје на притиске и то је принцип који остаје непромењен. Поједине одлуке Европске уније последица су сложене геополитичке ситуације, што је нама јасно, али оне неће утицати на наш реформски курс, нити на европски пут Србије. Пуноправно чланство Србије у ЕУ остаје наше стратешко опредељење и тако ће остати и у годинама које долазе. Наш фокус је да наставимо са реформама, да будемо потпуно спремни и поуздан партнер, јер је то у обостраном интересу. Оно што нам највише значи, уз наш напредак у усклађивању политика и раст економије, јесте искрена подршка свих земаља чланица и европских лидера који су уз Србију на овом путу, а којима смо увек захвални на томе.

Има ли по вама чланство у ЕУ алтернативу и шта би то било - нека чвршћа сарадња са БРИКС?

- Не сматрам да су чланство у ЕУ и чвршћа сарадња са земљама БРИКС међусобно искључиви процеси. Као што сам рекао, настављамо са кључним реформама, усклађивањем политика, а чланство у ЕУ је наш циљ и стратешко опредељење. Истовремено, континуирано јачање односа и сарадње са земљама БРИКС, које су наши традиционални партнери и пријатељи, а уједно и најважнији играчи на светској сцени, остаје важан део наше политике. Развијање снажних, обострано корисних односа са њима је од великог интереса за нас и развој Србије.

У више наврата сте поручили да, док сте ви премијер, санкције Русији неће бити уведене. Да ли се, с обзиром на геополитичка дешавања, ближи тренутак да Србија одабере страну? 

- Принципијелно смо против увођења санкција и таквог инструмента политике, имајући у виду да санкције увек погађају најрањивије. Поред тога, уводити санкције држави која нам је један од најважнијих савезника у нашим најбитнијим националним питањима зарад неке имагинарне користи, апсолутно није опција. Став Србије је јасно дефинисан кроз закључке Савета за националну безбедност и од њега нећемо одступати.

Како ви видите дипломатске спекулације да смо у будућој расподели геополитичких карата припали Западу и да је задатак да помогнемо у истискивању Руса са Балкана? 

- Не придајем пажњу таквим спекулацијама. Грађани знају да Србија води искључиво самосталан политички курс, а верујем да такве приче преносе они којима смета наше пријатељство са Русијом... Ми остајемо доследни политици коју водимо, без икаквих "расподела".

Када је реч о Косову и Метохији, који су реални циљеви Србије и можемо ли безболно наставити кампању отпризнавања? И шта би нам она донела када је на терену Приштина практично заокружила атрибуте "државности"?

- Борба за очување територијалног интегритета, чији је кампања отпризнавања саставни део, остаје приоритет број један. Косово и Метохија било је, јесте и биће део Србије и тај став доследно заступамо у свим међународним форумима и разговорима, а тако ће и остати. Кампања отпризнавања није никакав симболичан чин, већ стратешки важан део политике, у коју много улажемо, а уједно и порука свим земљама да се боримо и наравно тражимо подршку у очувању наше јужне покрајине у саставу Србије. На тај начин јачамо позицију Србије у преговорима, оснажујемо наше представнике и боримо се за интересе Срба на КиМ.

Је ли грубо казати да је власт склона паралелизму чим поједине институције не раде онако како би она желела. Имамо ситуацију да се јавно критикују БИА, полиција, тужилаштво... И кад је избила побуна на универзитетима резоновало се у стилу "направићемо ми своје".

- Свака критика рада институција је легитимна када је оправдана и може допринети унапређењу система, све док се води у оквиру закона и конструктивног дијалога. Не видим проблем у критици, Влада Србије се апсолутно не меша у рад ових институција, осим у јасном законском оквиру. Што се тиче критика у јавном простору, слобода говора мора остати законом гарантовано право. "Направићемо ми своје" сигурно није део никакве политике Владе, нити ће бити.

Може ли власт бити толерантнија на супротне ставове великих људи попут Ђоковића, Обрадовића, Кустурице? Чини ли вам се да јој јавни обрачун са њима наноси много више штете него користи?

- Опет кажем, слобода говора и критичко размишљање су неопходни у демократском друштву. Мислим да власт није део никаквих обрачуна са поменутим личностима и да је то претешка реч.

Носите немали део заслуга за стишавање блокада факултета. Да ли је томе допринела и ваша реторика која умногоме одудара од политичког језика СНС? И да ли због тога трпите унутрашње критике? 

- Не трпим никакве унутрашње критике. Драго ми је што сам као део академске заједнице био подршка председнику Вучићу у смиривању тензија, и то је нешто што сам схватио као највећи задатак по ступању на место председника Владе. Мислим да је дијалог са универзитетском заједницом и деканима у великој мери донео резултате и потрудићу се да разговори остану редовна пракса, јер се само уз дијалог и међусобно уважавање може доћи до решења прихватљивих за све.

Погађају ли вас критике противника да сте наставили традицију Мирка Цветковића и Ане Брнабић, те да сте само "фикус у Влади"? Отме ли вам се понекад мисао - шта ми је ово требало?

- Не, такве критике ме не погађају. Поносан сам што могу да учествујем у историјским реформама Србије и доприносим капиталним пројектима и резултатима. Најважније ми је да наставимо са равномерним развојем земље, уз посебну пажњу усмерену на исток Србије, а што није само идеја већ стварност. Да наставимо да унапређујемо мере подршке демографији, пронаталитетној политици, унапредимо здравство и просвету. Пред нама је још много посла, али свакодневни резултати нас охрабрују. Неки процеси су могли да се спроводе брже, попут реформи образовања и јавне управе, али за то је неопходно стрпљење и стабилност, а не исхитрени процеси. Сигуран сам да ћемо и у 2026. постићи значајне резултате и на тим пољима.

Чувајте своје здравље

A која је ваша порука грађанима за 2026. и шта ви лично очекујете у новој години? 

- Моја порука је да чувају мир и хармонију у својим породицама и заједници, да негују добре односе и подржавају једни друге. И оно што је најважније, да се редовно прегледају и чувају своје и здравље својих породица јер је то, на крају дана, најважније од свега. Што се тиче личних очекивања, надам се и очекујем побољшање односа на глобалном нивоу, смиривање тензија, а раст напретка у нашем друштву по свим питањима и наравно још много капитаталних, инфраструктурних пројеката који ће подићи стандард и унапредити живот свих нас.

Важна подршка породице

A колико вам се променио живот од када сте ступили на дужност и шта вам од дневних рутина из пређашњег живота највише недостаје? 

- Мој живот се свакако променио, а оно што је најважније јесте да ми лекарска етика, којој сам одан, налаже да се у потпуности посветим служби држави и народу. Лекарски позив део је мог идентитета, тако да медицину нисам оставио по страни. И даље се бавим лекарским послом и трудим да помогнем свим грађанима и пружим савете из области ендокринологије. Тај непосредни контакт са људима ми је изузетно важан и веома ми помаже на свакодневном нивоу као председнику Владе. Не могу да кажем да ми нешто недостаје, најважније ми је да у свему што радим имам подршку породице.

Када се заврши ваш мандат, по којим резултатима бисте желели да вас јавност памти као премијера? 

- Не размишљам о томе, усредсређен сам на даљи раст, на мерљиве резултате Владе, свакодневне разговоре са министрима, грађанима, обилазак свих делова Србије и на даљи раст наше земље. Мислим да грађани то препознају.

Препоручујемо

Политика

0 1

МАЦУТ НА САСТАНКУ СА АМБАСАДРОМ СРБИЈЕ У ГРЧКОЈ: Посебан осврт на пораст броја српских туриста у Грчкој и грчких туриста у Србији

29. 12. 2025. у 16:30

Политика

0 1

ПРЕМИЈЕР МАЦУТ СА ВЛАДИКОМ ХЕРУВИМОМ: Састанак са Епископом осечкопољским и барањским

29. 12. 2025. у 12:20

Политика

0 0

ПЕТ НАЈГОРИХ ЛАЖИ О ВУЧИЋУ БЛОКАДЕРА И ТАЈКУНСКИХ МЕДИЈА: Пицулићи покушали да сруше Србију измишљотинама о председнику државе

01. 01. 2026. у 15:00

Политика

3 12

"СА ДУБОКОМ ТУГОМ САМ ПРИМИО ВЕСТ О СТРАШНОЈ ТРАГЕДИЈИ" Вучић упутио саучешће поводом тешке несреће у Швајцарској

01. 01. 2026. у 11:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације