"САЊАМО ЗЛАТО У ЛОС АНЂЕЛЕСУ" Гости "Новости" шампиони Европе Вук Анђелић (16) и Вељко Фуштић (16)

ТЕК бачени у ватру, а у води су одавно своји на своме, као на копну. Сијају златним сјајем, а већ се наслуђује да их зове Лос Анђелес 2028. по олимпијску медаљу и чувени балкон Скупштине града Београда. А Про Реко - чека да им испуни дечачки сан.

FOTO: N. Skenderija

Гости "Новости", млади "делфини" Вук Анђелић (16) и Вељко Фуштић (16), узданице су српског ватерпола и део јуниорског националног тима који је на недавно одржаном Европском првенству на Малти освојио златну медаљу, где су у финалу савладали Грке.

Ово лето за њих, као и за наш ватерполо, било је златно, али пехар европских првака није могао да се подигне тек тако - лако. Док су њихови другари уживали у распусту, Анђелић и Фуштић грејали су мишиће и хладили главе у базену, што клуба Београд на престоничком Ташмајдану, што на припремама за репрезентацију.

- Кад год су нас пријатељи звали, морали смо да објашњавамо да морамо на тренинг. Иако је било напорно и неопходно је много одрицања, када смо стигли до медаље, схватили смо да је вредело - каже за "Новости" Фуштић, скромно говорећи о успеху због ког се никако не може бити скроман.

Набујало самопоуздање ватерполо јуниора морао је селектор Милош Королија на моменте да укроти на тајм-ауту, поготову у дуелу са Мађарима, када су већ видели добијену утакмицу.

- Ово је такмичење где је било много добрих репрезентација и конкуренција је била велика, тако да смо све време морали да држимо ниво - објашњава Анђелић. - Мађарска је увек неугодан противник, а и ове године се и Грчка показала као јака. Када отворите добро утакмицу, мало се опустите и мислите - то је то. Али, нема опуштања док се не чује звук пиштаљке. Тада тренер каже "само хладне главе" и враћамо се у ритам.

Пут до "јуниорског дрим-тима", који ће у будућности наследити наше актуелне златне олимпијце, био је неизвестан. Сваки потез на припремама пратио се помно, а један корак могао је да их врати назад у Београд. Ипак, њихов један прави потез, али и деценија "рвања под водом" одвели су их на Малту.

- Генерација 2004. је расадник талената и од ње се очекује много - процењују млади ватерполисти. - Ми смо годину дана млађи и имали смо среће да се изборимо за своје место у тиму. Петорица наших другара неколико дана пред одлазак на Малту испала су из екипе. То нам је тешко пало, али такав је спорт. Морамо да се изнова трудимо, јер то што смо сад део репрезентације, не значи да нам је осигуран тај пут.

Када се врате на почетке, док су њихови другари махом били залуђени фудбалском лоптом, њих је привлачила магија воде и ватерпола.

- Кренули смо на пливање, па онда са њим и на ватерполо, а онда нас је то повукло. После десет година тренирања, клупских успеха, када смо толико загризли, глупо би било да одустанемо - сагласни су Анђелић и Фуштић.

А сада кад потврде труда стижу, снови се остварују, а апетити расту. На питање да ли за коју годину виде себе на чувеном балкону за дочек најуспешнијих спортиста, скромно кажу да би волели, али да ће време показати да ли ће се ту и наћи.

- За следеће Олимпијске игре још смо млади, тако да Париз 2024. године тешко може да нас види - објашњава Анђелић.

- Ипак, ако наставимо овим темпом, мислимо да је Лос Анђелес 2028. реалнији. Видимо себе на балкону, о томе маштамо док гледамо из године у годину наше најбоље ватерполисте.

Управо у њима свако од њих нашао је узор, пре свега људски па онда спортски. Вуку су то Андрија Прлаиновић и Страхиња Рашовић, а Вељку Филип Филиповић.

- То је та магија игре и нестварно је шта ти људи раде у базену - одушевљено ће гости редакције.

- То је тај карактер због чега их и људи воле, не само због игре и резултата. Њихови савети су нам драгоцени, а од њих можете да научите много о животу и спорту. Сада је ту са нама Слободан Никић, који је узео све што може да се освоји у овом спорту. Доста смо научили од њега.

Тинејџерско надметање и бунтовништво у тиму користе само да би подигли енергију и намераченост на победу, а тим је увек изнад појединца. Другачије, кажу, не би ни могло до резултата. Ватерполо их учи дисциплини, гвозденом карактеру, па тек онда се баца акценат на базен и игру. Зато златни јуниори израстају у добре људе, уз које стасавају и најбољи спортисти. Из редакције их испраћамо уз речи - видимо вас на балкону, а онда опет код нас, у годинама које долазе.

БОНУС ВИДЕО - ЗЛАТНИ ОЛИМПИЈЦИ СТИГЛИ У БЕОГРАД: Ватерполисти запевали, овације Јовани Прековић

Препоручујемо

Тенис

0 1

БИВША ШАМПИОНКА ВИМБЛДОНА ВЕРУЈЕ У НОВАКА: Он је надчовек, освојиће бар 23 грен слема

25. 09. 2021. у 19:31

Фудбал

0 1

ТСЦ САВЛАДАО ВОЈВОДИНУ: Гол Рајковића на дебију

25. 09. 2021. у 19:42

Фудбал

0 0

ДОБАР ДАН ЗА СРБЕ У ЧЕМПИОНИПУ: Победе Рединга и Шефилда, гол Митровића у ремију Фулама

25. 09. 2021. у 19:11

Друштво

0 1

ЧИТАЈТЕ У НЕДЕЉНИМ "НОВОСТИМА": Зашто су клубовима и родитељима резултати често пречи од здравља младих спортиста

25. 09. 2021. у 21:00

Фудбал

0 0

ШАМПИОН ПАО У БАСКИЈИ: Алавес стигао до прве победу у сезони

25. 09. 2021. у 18:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације