БЕОГРАД КОЈИ ПАМТИ КОРЕНЕ: Етно-манифестације као срце града (ФОТО)
БЕОГРАД током целе године оживљава кроз етно-манифестације које промовишу традицију, културу и локални идентитет.
Foto: Petar Milosevic
Ове догађаје посетиоци памте као јединствено искуство које спаја прошлост и савремени градски живот.
Повратак коренима етно - манифестације у Београду
У Београду етно и културне манифестације постају све популарније, привлачећи и туристе и локално становништво. Оне представљају савршен начин да се упознају традиција, народна уметност, музика, игре и занати, а све то у урбаном окружењу града.
Многе етно-манифестације се одржавају на Калемегдану, у Кнез Михаиловој улици, као и на градским културним центрима и отвореним просторима. Београдски етно сајам и Сајам традиционалних заната и гастрономије редовно окупљају локалне уметнике, занатлије и кулинарске мајсторе који представљају народне обичаје и традиционалне производе. Посетиоци могу да виде израду опанака, ручних ткања, грнчарију, као и презентације старих кулинарских рецепата.
Музика је увек у центру пажње - фолклорни ансамбли, певачке групе и гуслари представљају богату традицију српског народа, а млади учесници оживљавају старе обичаје. Овакве активности омогућавају посетиоцима да осете дух прошлости и упознају културу кроз директно искуство.
Посебан сегмент су гастрономске радионице и дегустације локалних специјалитета. Туристи и Београђани имају прилику да пробају домаће сиреве, мед, питe и пројаре, али и традиционална јела припремљена по старим рецептима. Храна постаје мост ка култури и иденитету града.
Фото: Н. Скендерија
Етно-манифестације у Београду такође доприносе заједници - окупљају различите генерације, повезују локалне уметнике и произвођаче и пружају публици осећај припадности култури. Туристи све више траже искуства која су аутентична и у којима могу да учествују, а Београдске етно-манифестације управо то пружају.
Ове манифестације граде јединствену слику престонице као града који не заборавља своје корене, већ их активно промовише и представља кроз савремене културне догађаје.
Повратак коренима кроз музичке, уметничке и гастрономске програме доказује да Београд спаја прошлост и садашњост, инспирише посетиоце и чува аутентични идентитет града. Посебну вредност ових дешавања чине едукативни програми намењени деци и младима, кроз које се најмлађи упознају са значајем очувања културног наслеђа.
Фото: Анђела Стевановић
Радионице, интерактивне игре и сусрети са уметницима подстичу радозналост и развијају свест о традицији као живом делу свакодневице. На тај начин Београд не само да приказује своју прошлост, већ је преноси будућим генерацијама, градећи мост између наслеђа, савременог живота и културног развоја.
Фото: Н. Скендерија
Овакви програми доприносе одрживом туризму, јачају културну понуду града и позиционирају Београд као место сусрета различитих утицаја, где се традиција поштује, негује и представља на савремен и приступачан начин свим посетиоцима.
Управо у том споју лежи посебна вредност етно-манифестација које обогаћују културни календар града. Оне остају трајан симбол везе човека, града и традиције За све генерације. Ови догађаји остављају снажан утисак и трајну културну вредност.
Фото: Новости
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)