Фудбал

РЕАЛ ТЕ 1955. НИЈЕ ЗНАО ШТА ГА ЈЕ СНАШЛО: Партизан плесао по снегу

Владимир Станковић

24. 01. 2021. у 08:10

ПОШТО је, заједно са лисабонским Спортингом, ушао у историју Купа шампиона као актер прве утакмице у историји новог такмичења (4. септембра 1955. у Лисабону, 3:3), Партизан је, после величанствене победе у реваншу (5:2) и елиминације Португалаца, у другом колу за противника добио Реал Мадрид.

РЕАЛ ТЕ 1955. НИЈЕ ЗНАО ШТА ГА ЈЕ СНАШЛО: Партизан плесао по снегу

Пре него што је играна прва утакмица у Мадриду одвијала се интензивна дипломатска активност јер је требало решити проблем уласка у једну и другу земљу фудбалера и руководства. Франкова Шпанија и ондашња Титова ФНР Југославија нису имале дипломатске односе.

Проблеми су решени, ипак се играло. Партизан је био прва екипа са истока Европе која је у Шпанији играла после двадесетак година. Захваљујући љубазности сјајног архивског центра Реал Мадрида добио сам доста докумената и слика у вези са утакмицама у четвртфиналу.

БЕРНАБЕУОВО ИЗВИЊЕЊЕ

МНОГО година касније Миљан Миљанић, тренер Реал Мадрида у периоду 1974-1976, причао ми је као анегдоту да га је председник Реала Сантијаго Бернабеу, који га је довео у Реал, питао да ли зна где је "онај плавушан који нам је 1955. дао два гола у Мадриду". Мислио је на Милоша Милутиновића. Замолио је нашег тренера да се "извини оном плавушану који нам је дао два гола у првом мечу". Први човек Реала је индиректно признао да суђење није било објективно, да су поништена два регуларна поготка првог стрелца првог издања Купа европских шампиона.

ПАРТИЗАН је у Мадрид стигао 23. децембра ујутро возом из Француске, а пут је праћен до детаља. На железничкој станици у Мадриду делегацију Партизана чекали су бројни представници Реала на челу са председником Сантјагом Бернабеуом.

Реал Мадрид је 25. децембра победио 4:0, незаслужено високо. Милошу Милутиновићу су поништена два регуларна гола! Тобоже, оба пута је био у офсајду.

"Марка" је објавила изјаву судије Харцига који је рекао да је утакмица била "лака за суђење јер су обе екипе играле веома коректно". Судија је додао да би реалнији резултат био 4:1 или 4:2, а на питање да ли то говори због поништених голова Партизана, категорички је рекао:

- У оба случаја свирао сам пре него што је лопта упућена ка мрежи Реала.

ПРЕД реванш у Београду није било много наде, али у "помоћ" Партизану стигао је - снег. Температура у дебелом минусу, стадион у Хумској окован снегом и ледом. Реал Мадрид је био прва шпанска екипа која је гостовала у Београду од 1933. године када је у нашем главном граду играла репрезентација Шпаније. У Београду их је дочекала цича зима какву нико из мадридске експедиције никада није доживео. Град је био под снегом, а играчи су се испред хотела "Москва", у коме су одсели, грудвали као деца.

Снег је био толики да је било питање да ли ће се меч играти, али судија и делегат су одлучили да "постоје услови". Стативе су биле офарбане у црвено. Играчи Реала, у копачкама са неадекватним кратким крампонима, клизали су се и сваки час падали. Партизанови фудбалери, у плавим дресовима, су често иза аут-линије газили неку крпу која је била натопљена бензином или неком сличном течношћу што је, уз више крампоне, смањивало клизање.

ПОСЛЕ четврт сата игре, клизања и по једне стативе на обе стране, стигло је вођство Партизана. Стрелац је био Милош Милутиновић, после продора и сјајног додавања Бранка Зебеца. Снег је вероватно био кривац што је нападач Реала Хектор Риал, три минута пре одласка на одмор, промашио пенал, лопта је отишла преко гола...

Са 1:0 се отишло на одмор. Нада је оживела када је Првослав Боба Михајловић у првим минутима наставка из пенала донео вођство од 2:0. Реал се бранио како је знао и могао, али је Милош Милутиновић три минута пре краја, после соло акције у којој је прешао три противника, својим осмим голом у такмичењу довео меч на ивицу укупног изједначења. Последњи минути описани су у шпанској штампи као "пакао на снегу". Пред сам крај, као врхунац драме, Херцег је силовитим ударцем уздрмао пречку...

Реал је некако преживео Партизанов плес на снегу. Мадриђани су се, стоји у извештајима, радовали више него када су неколико месеци касније освојили прву титулу првака Европе.

После Партизана у четвртфиналу, у полуфиналу Реал је био бољи од Милана (4:2, 1:2), а онда је у првом финалу, играном 13. јуна 1956. на "Парку принчева" у Паризу победио Ремс са 4:3, иако је француски тим у 11. минуту водио са 2:0. Део те прве титуле освојен је овог хладног јануарског дана у Београду...

Тридесет година касније, енглески новинар Брајан Гленвил у књизи "Историја, романса и интриге европског купа" пише да Реал Мадрид не би нанизао пет узастопних титула Купа европских шампиона да је Партизан у реваншу изједначио на 4:4. У једном локалу, после реванша, Алфредо ди Стефано је признао својим београдским пријатељима да се осећао беспомоћно.

ПОБЕДА Партизана имала је велики одјек у нашој штампи. Извештај у "Борби" потписао је Љубомир Ловрић, некадашњи голман репрезентације Југославије, касније селектор и истакнути новинар, дугогодишњи главни уредник "Спорта". Под насловом "Одлична игра са много пеха", Ловрић је написао да су "само три минута делила Партизан од ванредног подвига".

"Представа са тужним крајем" - наслов у "Новостима", а извештач Стојан Протић констатује:

"Ако је први чин ове драме одигран у Мадриду, онда је други чин у Београду донео сасвим измењене улоге. Победник са врућег тла на Пиринејском полуострву био је сведен овога пута на једанаест огорчених бораца да се сачува мрежа. Напротив, они који су у Мадриду погнуте главе напустили стадион сада су јуришали као лавови и као да су само они постојали на терену за читавих 90 минута. Било је то оно што обично називамо - игра на један гол. Драма, међутим, не би била драма када срећа или боље рећи несрећа не би умешала своје прсте. Да случајност буде још изразитија резултат је сасвим близу онога што су сви прижељкивали. И тако - част је спасена, али циљ није остварен."

ПАРТИЗАН - РЕАЛ 3:0 (1:0)

СТАДИОН ЈНА. Гледалаца: 40.000. Стрелци: Милош Милутиновић у 24. и 87. минуту, Првослав Михајловић у 46. (пенал). Судија: Јосеф Гулде (Швајц).

ПАРТИЗАН: Милутин Шошкић, Бруно Белин, Чедомир Лазаревић, Томислав Калоперовић, Бранко Зебец, Божидар - Пуша Пајевић, Првослав Михајловић, Милош Милутиновић, Марко Валок, Стјепан Бобек (капитен), Антун Херцег. Тренер: Александар Томашевић
РЕАЛ МАДРИД: Хуанито Алонсо, Хосе Бесерил, Маркос Маркитос, Рафаел Лесмес, Мигел Муњоз (капитен), Хосе Марија Зарага, Хелиодоро Кастањо, Роке Олсен, Алфредо ди Стефано, Хектор Риал, Франциско Генто. Тренер: Хосе Виљалонга.

"ЛОПТА нас није хтела", општа је оцена фудбалера Партизана. Јунак сусрета, двоструки стрелац Милош Милутиновић је рекао:

- Несрећа! Жалим што су бомбе Херцега и Калоперовића, уместо мреже, погодиле стативу. Јесте Реал боље играо у Мадриду, овде му је очигледно сметао терен, али Шпанци кад губе нису приказали ону фер игру, коју је Партизан показао у Мадриду.

Стрелац другог гола Првослав Боба Михајловић је закључио:

- Знали смо врло добро да у полуфинале Купа европских шампиона можемо доспети само ако нас мало послужи фудбалска срећа. Али, нико од нас није могао очекивати не само да нећемо имати среће, него да ћемо имати и страховиту несрећу.

Запратите Новости спорт на Фејсбуку