ЕКСКЛУЗИВНО ЗА "НОВОСТИ" Бивши фудбалер Партизана на новом задатку: О епском голу у вечитом дербију, позиву Вазуре који је променио све!

Његов погодак је донео последњи трофеј у Хумску.

Foto: Stefan Tomasevic/ATAImages

Као гром из ведра неба одјекнула је недавно вест да се својевремено прослављени првотимац Партизана, обрео на клупи Јединства из Старе Пазове.

Доласком у седмопласирани клуб Српске лиге „Војводина“, доскорашњи шеф стручног штаба ужичке Слободе, имаће прилику да после западне групе треће лиге, тренерско искуство стиче и на војвођанским теренима.

- Долазио сам из Ужица за Београд и звонио ми телефон, добио позив људи из клуба. Јел имаш жељу и вољу да дођеш код нас, питали су ме, видео сам како је организован клуб и нисам размишљао. - почео је Бојан Остојић интервју за "Новости".

Присетио се некадашњи миљеник „гробара“ своје генерације, која је донела последњи пехар у Хумску, од тада је прошло осам година.

- Била је то одлична генерација, штета што нисмо освојили више трофеја.

FOTO: Dusan Milenkovic/ATAImages

Ишао је тежим путем популарни „Остоја“ до фудбалских висина, прошао кроз две фузије клубова у којима је играо, али је зенит био током дана у црно-белом дресу.

Каријеру је почео у родном Севојну, чије је боје бранио од 2002. до 2006. да би се после спајања са Слободом, одлучио да „дигне сидро“.

- Тада сам отишао из Ужица. Имали су резултате, играли Европу, било је тада и доста пара, без тога не може ништа да се направи. Тако се и стигло до висина, играли су финале купа против Партизана, двомеч против француског Лила у Европи, није мали резултат за Севојно које имало 15.000 људи. Тренер Љубиша Стаменковић „Пискавац“ имао је помоћ ваљаонице бакра, Драгана Суботића који је био на њеном челу, доста је помагао ФК Слободи и направили су озбиљан резултат.

Сада Јединство путеви воде главну реч у ужичком крају, Слобода и Севојно им гледају у леђа...

- Времена се мењају, тако је сада.

Наредна фузија је била у дресу БАСК-а, па се Нови Пазар те 2011. коначно докопао суперлигашке сцене.

- Тренирао нас је легендарни Благоје Пауновић, прво смо играли у Железнику, јер се градио стадион, па смо после почели на БАСК-у. Потом сам прешао у Нови Пазар, занимљиво, и тамо се тада градио стадион, као и на Вождовцу, чије сам редове после одласка са Јошанице појачао. „Соколови“ су у том периоду препустили место Пазарцима, остало је била историја, била је част и задовољство играти у тако фудбалском граду, са таквим навијачима. Долазиле су присталице Фенербахчеа, то су незаборавни тренуци, остаје слика за цео живот пред очима.

FOTO: Novosti

Пре него што је први пут обукао црно-бели дрес, али „соколова“ са Цареве ћуприје, уследила је епизода у Радничком из Крагујевца, одакле се вратио у Слободу код Зорана Његуша, легендарног аса Звезде.

- Из БАСК-а је кренула моја узлазна путања. У Новом Пазару сам био годину дана, па се потом спустио ранг ниже у Вождовац, где сам опет ушао у Суперлигу, али нисам хтео да остајем. Отишао сам у Чукарички, на Брду смо имали сјајну екипу и остварили најбоље резултате у клупској историји, финале Купа против Партизана, када је Срнић дао гол. Андрија Павловић, „Жуле“ Стојковић, са клупе предводио нас Владан Милојевић...

Први улазак у елиту, са Пазарцима...

- Тад је почело све, реновирање стадиона, долазили су навијачи из Турске, имаш осећај да нас гледа 100.000 људи, сваки тренинг по 5.000 гледалаца, осећао сам се тамо као у својој кући. Имам и сад доста пријатеља, још увек смо у контакту, лепа успомена из тог периода.

- Имао сам привилегију да радим са озбиљним тренерским именима, од сваког сам понешто научио. Сада то знање покушавам да пренесем на млађе фудбалере, који заиста имају талента.

FOTO: Dusan Milenkovic/ATAImages

Подсетио се Остојић и легендарне анегдоте из Вождовца, када је молио судију да му покаже жути картон:

- Јесте, одиграо сам 33 кола, без иједне опомене, што је за штопера немогућа мисија. Нисам хтео да се заврши првенство, да не добијем картон. Улазили смо у Суперлигу, када је Хајдук Кула иступио, молио сам арбитра да не прођем сезону без тога. „Молим те, дај ми жути картон, да те не бих вређао“. У шоку ме је гледао, али је и њему било смешно – кроз смех евоцира успомене тренер Старопазовчана.

Уследио је позив Владана Милојевића и прелазак у Чукарички, који је са „змајевима“ као првопласиран ушао у елиту и играо Европу.

- Продато је брдо играча, од Срнића, Стојковића, Брежанчића, Стојиљковића... Имали смо доста добар тим, жао ми је што није више остао на окупу, капитен Игор Матић, Рендулић, доста квалитетних фудбалера. До данас је „Чука“ показао о каквом се клубу ради, када је уз раме „вечитима“ по продаји играча.

ИСТОРИЈСКИ ГОЛ НА МАРАКАНИ

„Гробари“ се и данас сећају епске победе на Маракани у финалу Купа Црвене звезде (1:0). Била је 2019. година, Данило Пантић је центрирао, а Остојић главом постигао једини гол и донео пехар Партизану, испоставило се, од тада па до данас једини који је освојен на стадиону „Рајко Митић“. Уједно и последњи стављен у витрине Хумске...

- На моју срећу, а на несрећу Партизана и даље се памти. После мог гола и тог финала купа, остао је последњи трофеј. Играли смо још два-три финала купа, када смо изгубили на пенале од Војводине у Нишу и Звезде на Маракани. Жао ми је искрено што се и даље то памти.

Црно-бели су данас, за разлику од тог времена, у борби за доњи дом табеле...

- Јако ми је жао, иако знамо да је сада Партизан у једној тешкој ситуацији. Видим да се полако извлачи што се тиче финансија, неће клуб да иде у неки минус велики, колико пратим из медија, смањили су дуговања.

ПОДРШКА ЗА САШУ ИЛИЋА

Некадашњи саиграч Саша Илић покушава све, има подршку управе, навијача... Не треба заборавити ни печат његовог претходника Срђана Благојевића, који је дао шансу младима:

- Партизан је име, сваке године жели да прода играча за озбиљан новац, али је клуб и жељан освајања трофеја. Последњу титулу је освојио 2017. када је била дупла круна и тај куп од 2019. моја процена је да и ове године неће освојити, али да већ следеће мора да ради на томе.

СРБИЈИ НЕ ТРЕБАЈУ СТРАНЦИ

Остојићу не прија велики број странаца, посебно у млађим категоријама:

- Кад смо узели дуплу круну, у моје време, била су само четворица: Леандро, Тавамаба, Евертон и Мунири, који је имао малу минутажу. У данашње време ми је најжалије што се уводе у омладинским лигама, то ми је поражавајуће нашег стања у фудбалу, да наша деца не могу да играју, него мораш да имаш странце. Па, кад ће српски таленти да добију прилику у омладинским и кадетским селекцијама. Волим младе играче, више сам да се њему да шанса него старијем, да се направи баланс. Како ће сутра тај таленат доћи до изражаја, ако нема места иако заслужује, поред неког странца.

Дотакао се и овде „парног ваљка“:

- Мислим да је ово превише млад тим Партизана, који не може да издржи све ово, али кад смо ми освојили била је искуснија екипа. Што се тиче млађих, учили су Неца Михајловић, Косовић, Миленковић, Павловић, и тад смо имали доста добру екипу. И нису играли због бонуса, него што су заслуживали, ето где су сад „Блеки“ и Страхиња.

МИСЛИО ДА СЕ ВАЗУРА ШАЛИ

Остојић је открио како се на крају обрео у црно-белом дресу, поред паклене конкуренције:

- Дошао сам на пробу са Бановог брда, прошао сам припреме у Чукаричком, у разговору са људима из клуба нисмо се договорили око услова. И са припрема сам рекао идем кући, директор Владимир Матијашевић ме је повезао и рекао, шта ћеш ти сад да радиш са 32 године. И поред тога тврдим да он и данас ради одлично свој посао, има резултате и продају играче. Нико ме није звао 15 дана, имао сам свог пса и њега сам шетао по Шумицама, док није изашло да нисам више у клубу.

Уследили су бројни позиви...

- Звали су ме из иностранства, нудили уговор у Левском, где нисам желео да дођем, па ме је контактирао Вазура, нисам веровао, мислио сам да је зезанција, да ме Зоран Рендулић зеза и враћа за неку стару фору коју сам му продао у Новом Пазару. После сам схватио да није шала, него људи из Партизана, па сам се прикључио екипи у Пољској. Био је то шок, дошао сам са 32 године, имали су четворицу штопера: Балажиц, Миленковић, Лазар Ћирковић и Гогуа. Ја сам био пета опција, али опет радом и стрпљењем изборио сам се за стартну поставу и после освојили „дуплу круну“.

FOTO: Dusan Milenkovic/ATAImages

Памти и анегдоту из „ватреног крштења“ у Вечитом дербију:

- Марко Николић ми је пришао и рекао „Ја ниједан дерби нисам изгубио, ако данас изгубим, ти си ми једини кривац“. Почео сам да се знојим, било је ипак 1:1, изједначили смо у последњем минуту. Надам се да ће ове године Саша Илић донети Партизану бар Куп Србије.

Пре утакмице у финалу купа је добио дрес са бројем 99, колико је до тада одиграо утакмица за црно-беле. Требало је то да буде опроштајни меч за Бојана од Хумске, али:

- Бог ме је наградио да постигнем гол и решим дерби на Маракани. Тренери су имали поверења у мене, а било је имена напретек.

ПРЕГОВОРИ У КАФАНИ

Нови уговор су му нудили у кафани:

- Био сам отписан, али сам на позив Сава Милошевића дошао и придружио се саиграчима, иако сам пре меча био отписан. Добро смо се провели, а потом наставили сарадњу. Није то требало у јавност да изађе, ја сам за то да се све држи и за затворених врата. Имао сам срећу да радим са квалитетним нападачима као што су Ђурђевић, Леонардо, Тавамба и када си уз такве фудбалере на тренингу, лакше ти је да изађеш на крај са другима када дође утакмица.

Тренерску каријеру је такође почео, као фудбалску, од нижег ранга ка вишем.

- Хоћу све да радим да бих научио. Радио сам као играч са звучним тренерским именима као што су Благоје Пауновић, Марко Николић, Иван Томић, Сава Милошевић, Драгољуб Беквалац, Мики Ивановић, Александар Станојевић, Владан Милојевић, Зоран Његуш... Ја сам учио и волим да учим, занат се краде очима. Не волим да се нешто прескаче, идем степеник по степеник.

У Јединству из Старе Пазове има и неке саиграче од раније...

- Играо сам са Живковићем у Вождовцу, али зна се, сада смо у односу тренер-играч, зна се ко кога треба да слуша, ако желимо да добри резултати буду, онда и они морају да помажу мени. Они су главни на терену, иза сваког пораза ја стојим, али успеси су само њихови.

ЈЕДИНСТВО - ЕКИПА СА СУПЕРЛИГАШКИМ ИМЕНИМА

Пазовчани имају четири бода мање од водећег Железничара из Инђије, иако је на седмом месту. Конкуренција никад жешћа...

- И када сам био у Слободи, било је слично, Српске лиге су изузетно изједначене, тешке и захтевне. Туча, борба, али и квалитетнијих фудбалера који могу да играју елитни ранг. Имамо доста играча са суперлигашким искуством, голман Немања Белић, нападач Бојан Чечарић, већ поменути Живковић, капитен Матијашевић, добра група, ипак, имена ме не занимају, већ резултат...

Клуб као клуб има високе амбиције, на највишем нивоу, морам да похвалим људе, сви воле Јединство и желе да дођу до заједничког циља. Нема уписивања бодова ни кад играмо против задњег, титула се осваја на "малим" утакмицама, а не у дербијима, тако је било и кад сам ја играо. Мора да се побеђује, ако желите у виши ранг. - закључио је Бојан Остојић.

Препоручујемо

Кошарка

0 1

Историја! КК Ниш срушио четвороструког првака Југославије за прву КЛС победу

16. 10. 2026. у 23:39

Кошарка

0 1

Наваро открио када се Изунду враћа на паркет - Ово занима све навијаче Звезде

16. 10. 2026. у 23:21 >> 23:24

Фудбал

0 0

"Били смо мало нервозни, али смо им парирали": Батлер критичан након победе Звезде над Паризом

16. 10. 2026. у 23:22

Кошарка

0 1

Олимпијакос преживео драму против Барселоне, Алимпијевић срушио Бајерн, Ефес славио у Каунасу!

16. 10. 2026. у 23:03

Svet

Preti li eskalacija odnosa Rusije i NATO: „Znakovi pored puta su jasni”

2026-10-16 16:24:00

Svet

Lavrov: „Žele da nametnu svoju volju daleko izvan svojih granica, svaka zemlja može postati žrtva Zapada“

2026-10-16 14:47:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације