ЗАУВЕК УТИХНУО ЗВИЖДУК У ОСАМ: Преминуо Ђорђе Марјановић, по многима највећа југословенска и српска звезда забавне музике (ФОТО)

Весна ПАНТЕЛИЋ

16. 05. 2021. у 07:26

ЖИВОТНУ битку са вирусом корона јуче је, нажалост, изгубио легендарни југословенски и српски певач забавне музике Ђорђе Марјановић (89), који је на врхунцу популарности био шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година 20. века, не само у СФРЈ, већ и у тадашњем Совјетском Савезу.

ЗАУВЕК УТИХНУО ЗВИЖДУК У ОСАМ:  Преминуо Ђорђе Марјановић, по многима највећа југословенска и српска звезда забавне музике (ФОТО)

Фото Архива "Новости"

Он је претходних дана био прикључен на респиратор и лекари су се борили за његов живот.

Ђока, како су га обожаваоци звали од миља, родио се у Кучеву 30. октобра 1931, гимназију је завршио у Пожаревцу, а онда је уписао студије фармације у Београду. Запоставивши факултет новац је зарађивао истоварајући вагоне на железничкој станици, разносећи млеко и новине, био је инкасант у Радио Београду, статирао је у филму "Сви на море" и представама Југословенског драмског позоришта. Први пут је запевао на аудицији певача забавне музике Удружења џезиста Србије, а затим је певао на игранкама и забавама.

Када га је Душко Раданчевић, шеф једног београдског оркестра позвао 1958. да на концерту у Нишу пева у паузи између интерпретатора забавне и народне музике, Ђорђе је отпевао "Звиждук у осам", "Плаво у плавом", "Стидљиву серенаду" и каубојску песму из једног филма, а публика је тражила бис. Како је спремио само те нумере, Марјановић их је све отпевао на бис. Опште одушевљење изазвало је његово појављивање на телевизији са песмом "Звиждук у осам". Он је био први певач забавне музике у Југославији који није само стајао за микрофоном, већ је падао на колена, ваљао се по поду, плакао, бацао сако у публику.

МИЛОРДУ С ЉУБАВЉУ

ПОВОДОМ Марјановићевог 75. рођендана, Културно-образовни програм РТС-а направио је серију "К'о некад у осам" од пет епизода о његовом животу и каријери, чија је промоција одржана у Руском дому, уз присуство делегација Русије, Белорусије и Украјине. За његов 80. родендан, у октобру 2011, у Дому синдиката у Београду одржан је коцерт "Милорду с љубављу". Последњи пут, на одушевљење публике, појавио се у јуну 2016. на фестивалу "Песма лета" у Смедереву и на плејбек извео песме "Звиждук у осам", "Романа" и "Никад није касно".

Прву ЛП плочу "Музика за игру" ПГП РТБ је објавио на његов рођендан 30. октобра 1959. Продата је у 110.000 примерака, у време кад у Југославији није било више од 20.000 грамофона. По многима највећа југословенска и српска звезда забавне музике, био је први певач који је имао званичне клубове обожавалаца - "Ђокисте". Када је Ђорђу на такмичењу "Златни микрофон" 1961. у Дому синдиката по мишљењу публике неправедно одузето прво место, незадовољни "Ђокисти" су на тадашњем Тргу Маркса и Енгелса направили демонстрације и уличне нереде, па је интервенисала милиција. Марјановић се на крају попео на кров аутомобила и одатле певао својим обожаваоцима. У време најевеће популарности држао је по неколико концерата заредом у Дому синдиката. Током једног од 11 наступа у тој дворани, Ђорђу је стигло писмо са поруком: "Молим вас, Ђорђе, извините, нисам у могућности да дођем на ваш концерт". У потпису је стајало име Јованке Броз, прве даме СФРЈ.

Каријеру у Совјетском Савезу започео је 1963, а публика га је прихватила истог тренутка. Први пут је тамо био у време Хрушчова, затим је гостовао у време Брежњева, дочекао је Андропова, Черњенка, видео је СССР под "перестројком Горбачова. Колико је био популаран у СССР, говори и податак да је на стадиону "Лењин" имао 15 узастопних концерата, певајући сваке вечери пред 15.000 људи. О његовим успесима у СССР писао је и амерички "Њузвик".

- Совјетска званична критика није ме прихватила као носиоца западне културе, већ као ствараоца словенске естрадне уметности - рекао је Ђорђе Марјановић у књизи Петра Луковића "Боља прошлост".

- Постоји код нас погрешна представа о совјетској публици, као, они нису видели, они не знају шта ваља. Али, та публика је, што се Запада тиче, видела више него наша. Тамо су гостовали готово сви италијански певачи: Мина, Милва, Модуњо, Моранди... О француској гарнитури да не говорим, имали су чак и част да им дође и Жак Брел. Било је Луј Армстронг Сачмо, гостовали су познати џезери. Једино није било западних поп група.

ВУЧИЋ: ЈЕДИНСТВЕНИ НАСТУП

- ИЗУЗЕТНО ме је погодила вест о смрти Ђорђа Марјановића, певача који је својим јединственим сценским наступом обележио једну од најлепших епоха наше музике. Његови бројни хитови се и данас памте, а свестрана уметничка личност упечатљиво остаје у сећању многих генерација. Изражавам најдубље саучешће породици, колегама и поштоваоцима његове музике.

Израчунато је да је два пута обишао Земљину куглу и свуда је био амбасадор своје земље.

Учествовао је на свим југословенским фестивалима забавне музике - од "Београдског пролећа", "Вашег шлагера сезоне", фестивалима у Опатији, Сплиту, Загребу, као и неколико пута на југословенском избору за "Песму Евровизије".

Лепој Брени је 1990. био гост на турнеји по Аустралији, када је 14. априла ,на концерту у Мелбурну доживео мождани удар док је певао песму "Мене нема ко да жали". Изгубио је моћ говора једно време, а касније му се говор повратио, па је могао да прича, али отежано. Упркос болести, приређивао је концерте где је углавном певао са гостима, на плејбек, своје старе хитове "Звиждук у осам", "Романа", "Београде", "Никад није касно", "Милорд", "Ако желиш драга", "Потражи ме у предграђу", "Лазарела", "Моје лудо срце"... Званично се од публике опростио 31. маја 2004. концертом у београдском Центру "Сава".

Марјановић се двапут женио. Са првом супругом Златом није имао деце, док је са другом женом Ели Николајевном Боришенко, коју је била преводилац на турнеји, упознао у СССР и са њом добио ћерке Наталију и Невену и сина Марка. Обе ћерке су му дипломирале на београдском Факултету музичких уметности.

У блиставој каријери дужој од пола века, Ђорђе Марјановић је добио бројне награде и признања, међу којима су "Златни микрофон" Радио Београда (2016), Сретењски орден трећег степена (2015), Златна плакета Београда, Орден рада, Орден заслуга за народ са сребрним венцем... Председник СССР Михаил Горбачов доделио је Марјановићу Орден за учвршћивање пријатељства и ширење културних веза између Југославије и СССР.

* * * * * * * * *

СРЂАН МАРЈАНОВИЋ

Био је наш Елвис присли

- ОН је за Југославију и Србију оно што је Елвис за Америку. Био је овде први рокер кад на нашим просторима није било ни "р" од рокенрола. Правио је шоу на бини, бацао сако у публику. Имао је изузетне наступе и харизму. Ђорђе је први певач који је имао своје фанове. Становао је на Теразијама, улаз поред "Музичког магазина" био је покривен порукама љубави према њему, његови обожаваоци су носили транспаренте. Прокрчио је пут многима који су касније дошли. Београд и Србија би требало да му се одуже на највећи могући начин, он је национални херој.

* * * * * * * * *

ЖЕЉКО СТЕФАНОВИЋ

Мој трећи родитељ

- БИО си ми као трећи родитељ, вољени мој Милорде. Надао сам се, веровао, навијао из све снаге, није вредело. Док живим, тећи ће свака твоја рима, сваки стих, свака нота мојим венама. Растао сам уз твоје песме, упијао сваки корак, био ведар јер си ти то био, и када ти није било ни до чега. Хвала ти што си постојао у мом животу.

* * * * * * * * *

МИЊА СУБОТА

Највећа звезда популарне музике

- ВОДИО сам стотине његових концерата по ондашњој Југославији. Били смо као фамилија и нераздвојни. Био је највећа звезда популарне музике коју смо ми имали. Тешко је да ће га неко превазићи. Цео се предао песмама и сцени. Био је изузетно поштен уметник, први је покренуо сцену. Сви су мирно стајали, а само се он покренуо. Први је направио солистички концерт у Дому синдиката, а касније је то радио традиционално сваке године.

* * * * * * * * *

ЛЕПА ЛУКИЋ

Ценили једно друго

- ЖАО ми је, био је добар певач. Ценио ме је, а и ја њега. Кад смо наступали са "Београдском естрадом", сви смо се мешали, и народни и забавни певачи, па смо ту били он, Мики Јевремовић, ја... Кад сам имала концерт у Дому синдиката, он је дошао, и била ми је част.

* * * * * * * * *

БОРА ЂОРЂЕВИЋ

Певао "Анђела" у Русији

- ВЕЧНА слава драгом Ђорђу Марјановићу, легенди, нашем великом пријатељу, узору, оцу сценских наступа. Веома сам потресен. Целој "Рибљој чорби" је била огромна част кад велики Ђорђе дође да нас слуша. Имао је увек резервисано најбоље место у првом реду. Имао сам ту ретку срећу да сними два моја текста, и невероватну част да са великим успехом пева "Анђела", преименованог у "Молитву", на руским турнејама. Посетили смо једном Ели и њега у Кучеву. На првом јавном наступу у животу, у Учитељском дому у Чачку, певао сам "Звиждук у 8". Од Ђорђа сам много научио.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (1)

КАКВА ЧИСТКА... Новак Ђоковић се одлучио на драстичан потез!