ПРОСТА ДУША СЛОВЕНСКА (2): Пророчки реквијем из срца вешца

Весна Пантелић

01. 03. 2021. у 10:13

НА неки начин, све моје песме протестне су већ годинама. Данас не певам "Само да рата не буде", "Путуј, Европо", "Човек са месецом у очима". Те песме је требало певати на време, "Багреме" '86, "Да рата не буде" '87. Надам се да за остале песме неће чекати толико дуго да бих био схваћен.

ПРОСТА ДУША СЛОВЕНСКА (2): Пророчки реквијем из срца вешца

Фото С. Сарић

Овако је говорио југословенски кантаутор Ђорђе Балашевић, који је не једанпут рекао да је у рату, након распада СФРЈ, свако добио државу какву је хтео, а он је изгубио своју. За Југославијом је плакао на бини када је певао "Реквијем", посвећен Јосипу Брозу Титу, са петог албума "Панта реи" из 1988. Испоставиће се да је и ову песму велики Балашевић написао - прерано.

- Када сам направио "Реквијем", која је била прва песма не против Тита, него прва песма која је имала знак питања у односу на све, нападали су ме да је та песма титоистичка и шта ја имам да кукам - говорио је Балашевић 1991. - То је, заправо, била једна песма која је предвиђала. Хтео сам да се она зое "Реквијем за YU" (оно YU што смо носили на колима), међутим, неки уредници су сматрали да је то прејако и да нема ни наговештаја о томе да ће то бити реквијем за неку Југу, а ја сам то нажалост осетио тим својим срцем вешца, које се показалао много пута паметнијим од мене за неке ствари које нисам знао да објасним, али сам знао да их наговестим, као оно "Само да рата не буде".

Почетком деведесетих Балашевићеве песме и сценски говори откривали су разочарање и тугу због чињенице да је крвопролиће могуће у Југославији, земљи којој се некада дивио. Отворено је критиковао растући етнички национализам у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Словенији. За њега нису пламтеле бакља Србије, или бакља Хрватске, њему су те бакље пламтеле заједно. Мада је "Реквијем", на Ђолетову велику жалост, погрешно протумачен, он је остао са својом публиком на вези, што је било најважније. Много су се волели и поштовали.

У зиму 1992/93, Балашевић је као од шале распродао осам концерата у београдском Сава центру, а цена улазнице пратила је курс немачке марке и расла од 4.000 динара за прве, до 7.000 динара за завршне концерте. Ђолетови наступи више су подсећали на кабаре, него рок концерт.

ЈУГОСЛАВИЈА НИЈЕ ВАЉАЛА

НАКОН што му је досадило да му многи спочитавају да подржава југословенство и титоизам, нарочито у песмама "Рачунајте на нас" и "Трипут сам видео Тита", Балашевић је изјавио:

- Ја сам ту песму написао пре 30 година. Да сам убио Тита, већ бих до сад изашао са робије.

Његова колегиница из "Раног мраза" и венчана кума Биља Крстић говорила је да је Ђоле "Рачунајте на нас" урадио сасвим чисто, из срца и топло. Није се ником додворавао и та песма је у Југославији стварно била химна младих. Међутим, на концерту у Сплиту 2018. Балашевић је прокоментарисао да "Југославија није била добра, јер да је ваљала, не би се распала у крви".

У просеку су трајали четири сата, између песама је правио дуге паузе коментаришући актуелне догађаје. Једном је свом пријатељу Пеци Поповићу испричао да је на неком концерту отпевао укупно шест песама, а све остало је била прича.

- Не желим да те људе, посетиоце својих концерата сводим на цифре, али да је неко од локалних звезда направио концерте с онолико гледалаца, о томе би се писало наредник двадесетак година. Каква Хајдучка чесма и сличне глупости - рекао је једном Балашевић, који је у ратним годинама имао озбиљних проблема са владом Слободана Милошевића, коју је често критиковао и исмевао на концертима (као на пример "И ја понекад попушим, па због тог земљу не срушим" у песми "Слобода не").

Сутра Звали су ме Фердинанд пред одлазак у Сарајево

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)